Redovi ispred birališta, zabeleženi 3. aprila, doneli su tračak optimizma da su se mladi zainteresovali za politiku. Dok i posle više od dva meseca čekamo konačne rezultate parlamentarnih izbora, ostaje dilema u kojoj meri je glasanje mladih doprinelo poboljšanoj statistici izlaznosti u 2022. godini. I oni među njima koji su izašli i oni koji nisu izašli na glasanje, skeptični su oko mogućnosti promene koju glasanje može da donese.
Nikolina Kostadinović (21), studentkinja, kaže da je prvi put glasala na aprilskim izborima.
„Nisam ranije smatrala da je toliko bitno da glasam, jer mislila sam ako ja ne glasam drugi će, ali kako sam odrastala i postala sve svesnija stanja u državi shvatila sam da je itekako bitno da svako od nas da i iskoristi svoj glas. Pre izbora sam verovala da će se nešto promeniti i sa tim stavom sam izašla na glasanje ali očigledno uzalud“, objašnjava Nikolina.
I Predrag Đelmić (26), animator, ove godine je prvi put otišao do biračkog mesta. Kako kaže, „rezultati su donekle i očekivani, ne verujem da će biti nekih većih promena u budućnosti“. Sa druge strane, Strahinja Kovač (24), apsolvent, nije izašao na izbore jer misli je ishod odlučen pre nego što su izbori uopšte i održani.
„Rezultati izbora nisu iznenađujući, obeshrabruje me procenat glasova koje je dobio novoizabrani predsednik, kao i procenat glasova na svim nivoima u ruralnim sredinama, a ohrabruje me sve veće osvešćivanje ljudi u većim gradovima. To mi budi tračak nade da promena može doći, iako za sada deluju nezamislivo“, kaže Strahinja.
Sve do ovogodišnjih izbora, broj glasača se na parlamentarnim izborima smanjivao, sa rekordno niskom izlaznošću od svega 49 odsto na izborima 2020. godine. Na to su uticali mnogi faktori: pandemija, istorija raznih neregularnosti na izborima, bojkot velikog broja opozicionih stranaka, a često se kao jedan od razloga spominjala i nezainteresovanost mladih za politička pitanja.
Podaci iz velikog broja zemalja pokazuju da je stopa izlaznosti na izbore veoma niska do dvadeset i pete godine, da bi tek posle počela da raste, kaže Vujo Ilić član istraživačkog tima organizacije CRTA.
„Mladi ređe izlaze na izbore od svih drugih grupa, i ne vide mogućnost da glasanjem utiču na promene. Glavni razlog koji mladi u Srbiji navode za neizlaženje na izbore je da uopšte nisu zainteresovani za politiku, kao i da nemaju poverenja da će bilo koja stranka ispuniti svoja obećanja. Preko polovine ispitanika od 18 do 34 godine kaže da ih politika u Srbiji uopšte, ili malo zanima, dok kod starijih sugrađana, taj procenat iznosi oko jedne trećine. Ako mladi ne artikulišu svoj stav u javnoj sferi, kroz svoje predstavnike, teme koje ih zanimaju, teško je reći šta je to što oni žele da uvedu u politiku„, kaže Ilić.
Obraćanje mladima je veoma težak zadatak za sve kandidate na izborima, jer oni predstavljaju vrlo heterogenu grupu, tvrdi istraživač Krovne organizacije mladih Srbije – KOMS, Boban Stojanović.
„Kad kažete penzioneri onda znate koji su njihovi glavni problemi, visina penzije, slobodno vreme, lekovi, doktori, tako da se sa njima vrlo lako komunicira, kao i drugim socio-ekonomskim grupama u Srbiji, a mladi osim toga što imaju između 15 do 30 godina žive različite životne stilove i u različitim su pozicijama. Mi ne možemo da adresiramo iste poruke za mladu osobu od 18 godina iz Nerošine koja je završila srednju školu i bavi se poljoprivredom i visoko obrazovanu osobu u Beogradu i na primer mladu majku od 28 godina koja živi u Subotici i koja ima naravno potpuno drugačiji životni stil i potpuno drugačije životne probleme. U tom smislu mladi jesu nezgodna kategorija, međutim kategorija koja zahvata otprilike šestinu biračkog tela i kojoj bi političari morali da nađu način da se obraćaju efektnije“, smatra Stojanović.
Teme koje političke stranke najčešće vezuju za mlade su uglavnom one koja se tiču perspektive života u Srbiji – pitanje ostanka odnosno odlaska iz zemlje, šire društvene i ekonomske situacije, i posebno pitanja obrazovanja i zapošljavanja.
„Iako je tačno da su mladi dugo bili zapostavljani u kampanjama, kao grupa sa najnižim procentima onih koji glasaju, čini mi se da mladi postaju sve zanimljiviji političkim strankama. To se može primetiti i kroz sve veće prisustvo političara na društvenim mrežama čiji su korisnici pretežno mladi. Mladi su kritičniji prema strankama od ostalih birača, ali moraju da uvide da političku težinu, i mogućnost da utiču na promene, u ovom sistemu mogu da imaju ukoliko se udruže i biraju svoje predstavnike, koji će posvećivati više pažnje temama koje su njima važne“, smatra Vujo Ilić.
Nedavna mera pomoći mladima od 100 evra se vrlo lako može protumačiti kao neka vrsta kampanje vladajuće stranke i Vujo Ilić je opisuje kao zloupotrebu javnih resursa. Tome ide u prilog činjenica da je najavljena druga mera pomoći predstavljena kao mogućnost ukoliko vladajuća stranka ostane na vlasti nakon 3. aprila, te da je država na prvu meru pomoći mladima potrošila 118 miliona evra, što je nešto više od 25 godišnjih budžeta namenjenih za omladinsku politiku. Za Bojana Stojanovića iz KOMS-a, ova mera je gotovo sigurno deo političke kampanje vladajuće stranke, ali je ona usmerena na nešto stariju populaciju.
„To jeste tema kampanje, ali ja bih rekao da nije usmerena na mlade, jer neće se mladi prodati za 100 evra, mislim da je to mera namenjena roditeljima, srednjoj i starijoj generaciji koja ima decu u tom opsegu od 15 do 30 godina, jer iako veruju SNS-u o tom ekonomskom tigru, rastu, boljem životu, srećnim ljudima itd, njihova deca ne veruju u to. Njihova deca ili žele da odu odavde ili kukaju na to kakva je situacija u Srbiji i ovih nekoliko mera je upravo odgovor vlasti da zadrži ovaj deo birača koji veruje Vučiću ali veruje i svojoj deci.„
Istraživanja KOMS-a pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji“ za 2017, 2018. i 2019. godinu pokazuju zabrinjavajuće podatke. Naime, čak 49 odsto ispitanika je 2017. godine odgovorilo kako smatra da uopšte nema uticaja na političke procese i odluke. Sledeće godine taj procenat se popeo na 58, da bi 2019. godine dosegao 67 odsto mladih. Ovo pitanje je kasnije izmenjeno kako bi se fokus stavio na to koliko politički sistem omogućava mladima da utiču na političe procese i odluke, pa su procenti značajno opali i zadržali se na oko 50%.
„Mislim da dominantan uticaj na to zašto mladi tako negativno percipiraju politički sistem, ne zavisi od političkih subjekata i političke teme, već na stanje obrazovanja, zapošljavanja, visine plata, nekakvog osećaja da ako ne želite da budete deo političke stranke, pre svega vladajuće, da će vam u životu biti mnogo teže nego onima koji se usude na to. A mladi ipak očigledno nisu skloni da se utapaju u političke partije i nisu skloni da budu ljudi bez mišljenja koji će da salutiraju i govore ono što predsednik partije misli i o tome govore podaci iz godine u godinu„, objašnjava Boban Stojanović.
Tu se problemi mladih ne završavaju, jer ni mediji nisu blagonakloni kada izveštavaju o njima. Prema istraživanju „Mladi u medijskom ogledalu“, koje se godišnje sprovodi od 2017. godine, mediji nisu nezainteresovani za izveštavanje o mladima, ali se pažnja daje ekstremima. Ti ekstremi su ređe pozitivni i odnose se na uspešne mlade sportiste, preduzetnike i naučnike, a mnogo češće negativni i u njima su mladi počinioci i žrtve krivičnih dela. Mladi se u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom prilogu u kom je tematizovan položaj mladih, rekao nam je autor ovog istraživanja, Stefan Janjić.
„Ako su mladi prikazani u negativnoj konotaciji, najčešće su predstavljeni kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni. Tipični stereotipni obrazac izveštavanja podrazumeva sliku nasilnog, pijanog mladića pod uticajem narkotika, kao i promiskuitetnu devojku. Takav okvir, u kojem se mladi, uz izvesne izuzetke, kontinuirano predstavljaju kao dekadentna grupa, pokazuje da većina mejnstrim medija mlade pre svega želi kao predmet izveštavanja i metu kritike, a tek potom kao publiku“, dodaje Janjić.
Ni mediji ni u društvu nije bilo dovoljno primećeno da je odlazeći saziv Narodne skupštine, izabran 2020. godine, bio specifičan upravo po tome što je generacija poslanika milenijalacapo prvi put bila precenjena u odnosu na njihovu zastupljenost u stanovništvu, kao i da je izabran prvi poslanik generacije Z, smatra Boban Stojanović iz KOMS-a. A kakav nas saziv očekuje i koliko će se on artikulisati probleme mladih ostaje tek da vidimo, po najavama, tek posle letnjeg raspusta.
Piše Andrej Skokić
* Tekst je objavljen u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.
