Ove nedelje navršilo se šest meseci otkako je Mahsa Amini bila uhapšena jer navodno nije poštovala stroga iranska pravila o nošenju hidžaba. Za nekoliko dana je umrla, što je izazvalo najveće proteste u Iranu poslednjih godina, piše Frans pres.
Ta 22-godišnja Iranka kurdskog porekla postala je opštepoznato ime u Iranu, žarišna tačka poziva za promjnama. Širom sveta postala je heroj za aktivistkinje za ženska prava i simbol za zapadne protivnike Islamskoj Republici.
Amini je prošlog septembra bila u poseti Teheranu sa svojim bratom i rođacima. Uhapšena je kada su izlazili iz stanice metroa. Moralna policija optužila ju je da je „neprimereno” odevena i odvela u policijsku stanicu. Tamo je pala u nesvest nakon svađe s policajkom, po kratkom snimku video kamere koju su objavile vlasti. Provela je tri dana u bolnici u komi i umrla 16. septembra, za što su vlasti okrivile njene zdravstvene probleme.
Za mnoge ta mlada žena iz zapadnog iranskog grada Sakeza personifikuje borbu protiv obaveze nošenja hidžaba. Njeno ime postalo je žarišna tačka za protestni pokret koji je tresao zemlju mesecima.
Epitaf na njenom grobu kaže: „Nisi umrla Mahsa, tvoje ime je postalo simbol”.
Gotovo preko noći njen portret postao je sveprisutan u iranskim gradovima, okačen na zidovima i istaknut na transparentima na protestima. Pojavio se na naslovnim stranama nekih časopisa objavljenim u Iranu uključujući časopis Andisheh Pouya od marta.
„Nepoznata pre svoje smrti, Mahsa je postala simbol otpora i njeno nedužno lice jača tu sliku”, rekao je politolog Ahmad Zeidabadi.
Poziv na otvorenost
Protesti zbog njene smrti u pritvoru, koji su počeli u Teheranu i njenom rodnom Kurdistanu, brzo su prerasli u nacionalni pokret za promene.
Bes javnosti zbog njene smrti nadovezao se na „niz problema, uključujući privrednu krizu, stavove prema moralnoj policiji i politička pitanja kao što su odluke konzervativnog Veća čuvara o diskvalifikovanju kandidata za izbore”, rekao je sociolog Abas Abdi.
Predvođeni mladima koji traže veću polnu ravnopravnost i veću otvorenost bez vođe ili političkog programa, ulični protesti doživeli su vrhunac krajem prošle godine.
Stotine ljudi bile su ubijene, uključujući desetine pripadnika snaga bezbednosti, a hiljade uhapšene zbog učestvovanja u „neredima”, kako su ih ocenili zvaničnici, okrivljujući za to neprijateljske snage povezane sa Sjedinjenim Državama, Izraelom i njihovim saveznicima.
U februaru, nakon što su se protesti smirili, a vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei proglasio delimičnu amnestiju, vlasti su počele da puštaju na slobodu hiljade ljudi uhapšenih u vezi s protestima.
Do sada je pušteno na slobodu oko 22.600 ljudi „povezanih s neredima”, rekao je ove nedelje čelnik pravosuđa Gholamhosein Mohseni Edžei.
Ali Abdi je rekao da bi se demonstranti mogli vratiti na ulice jer razlozi za njihovo nezadovoljstvo nisu rešeni.
„Protesti su prestali, ali sumnjam da je to zaista kraj”, rekao je, ističući da „glavni uzroci krize i dalje nisu rešeni”. „U sadašnjoj situaciji bilo kakav incident može izazvati nove proteste.”
Kao primer je naveo bes javnosti zbog talasa tajanstvenih trovanja hilajda učenica u više od 200 škola u poslednja tri meseca.