„Nismo se potrudili da zadržimo profesora Radenovića, a nismo mu našli ni adekvatnu zamenu“: Da li smo samo zbog njega pali na Šangajskoj listi

Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, koja rangira najbolje univerzitete na svetu, za 124 mesta, jeste baš loša vest, ravna ispadanju iz Lige šampiona u fudbalu. Koliko je važno prisustvo na listi 1.000 najboljih univerziteta govori to da se negde diplome univerziteta sa Šangajske liste ne proveravaju, a da se od 2012. otkako je BU ušao na listu, vrednost njegove diplome uvećala dva puta. Dramatičan pad će zato izazvati negativne posledice po akademsku zajednicu i zato pitanje – zbog čega je Beogradski univerzitet pao na Šangajskoj listi – krije i odgovor kako da ne ispadnemo sa broda za Šangaj.

Da li je reč samo o nedovoljnom ulaganju u nauku, ili postoje i neki drugi razlozi? Koliko je važan broj (lažnih) doktorata i odlazak citiranih profesora i naučnika čime njihova intelektualna svojina prelazi na drugi univerzitet?

Šangajska lista je jedna od više lista kojima se rangiraju univerziteti u svetu. Academic Ranking of World Universities – ARWU podrazumeva najpriznatije rangiranje univerziteta u svetu isključivo na osnovu akademske – naučne izvrsnosti. Rangiranje za svetske univerzitete datira od 2003. godine i vrši se na osnovu šest faktora – broj alumnija i dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje među zaposlenima na univerzitetu, broj istraživača citiranih u Clarivate Analytics, broj tekstova objavljenih u časopisima Nature i Science, broj radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste i akademskog doprinosa ovih indikatora po instituciji.

Harvard je otkako postoji lista uvek bio broj jedan, a među prvih deset nema velikih promena.

Na listi 500 najboljih su iz regiona dva univerziteta iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Univerzitet u Zagrebu nalazi se u istom rangu kao i beogradski, jer je uspeo da se vrati među prvih 500 posle dve uzastopne godine pada, dok je Univerzitet u Ljubljani na listi između 501. i 600. mesta, a mariborski i splitski univerziteti između 701. i 800. pozicije.

Ove godine je uočljiv i veliki prodor univerziteta iz Azije. Shanghai Jiao Tong univerzitet je tako prvi put ušao među prvih 100 (82), a Šenžen univerzitet je ušao prvi put među 500 najboljih, što se, kako se moglo čuti, tumači kao otežavajuća okolnost jer je konkurencija sve veća.

Ulazak Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu 2012. godine u Srbiji nije prihvaćen sa punim razumevanjem, kaže za Nedeljnik prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Mnogi su to shvatili kao pitanje pomodarstva, a ne istinskog uključivanja u jedan proces kontrolabilnog poređenja kvaliteta visokoškolskih ustanova. Možda je i takav stav razlog za inerciju koja je dovela do pada BU na Šangajskoj listi. Pre ulaska BU na Šangajsku listu učinjeno je mnogo toga da se to i ostvari. Pre svega Ministarstvo je, zajedno sa rukovodstvom BU, formiralo tim ljudi koji su analizirali kriterijume Šangajske liste i predlagali najefikasnije načine da se oni ispune. Jedan od načina bilo je insistiranje da istraživači zaposleni na fakultetima i institutima u sastavu BU u svojoj afilijaciji moraju da navedu i univerzitet, što u procesu rangiranja donosi veliki broj poena“, objašnjava Mitrović.

Zahvaljući radu tog tima BU je 2012. godine prvi put ušao na Šangajsku listu među 500 univerziteta u svetu, a 2017. godine našao se na 284. mestu. Nažalost, dodaje, poslednjih godina nisu praćena dešavanja i promene na Šangajskoj listi, niti su preduzimane odgovarajuće mere da se ti kriterijumi ispune, dodaje Mitrović.

„Uspeh BU iz 2017. postignut je zahvaljući, pre svega, nekolicini visokocitiranih naučnika, među kojima su dva sjajna matematičara – profesor Stojan Radenović sa Mašinskog fakulteta i prof. Zoran Kadelburg sa Matematičkog fakulteta, koji su bili na listi 100 najcitiranijih istraživača u svetu. Profesor Kadelburg više nije među najcitiranijima, a profesor Radenović radi za jedan inostrani univerzitet, koji ga materijalno podstiče i nagrađuje njegov naučni doprinos. Mi, očigledno, nismo umeli ili se nismo potrudili da ga zadržimo. Nismo našli ni adekvatnu zamenu, a univerziteti u svetu to rade. Nedostatak bodova koji su BU donosili citati profesora Radenovića i Kadelburga znatno je doprineo padu BU na Šangajskoj listi“, objašnjava profesor Mitrović.

Ipak, iako su neki pojedinci „vukli“, mi smo najznačajnije poene dobijali po ukupnom broju radova koje objave svi naši naučnici, napominje prof. dr Tibor Sabo, nekadašnji pomoćnik ministra za nauku.

Sabo podseća na stanje u srpskoj nauci na početku ovog veka kada smo po broju i kvalitetu naučnih radova bili na dnu evropskih i svetskih rang-lista, BU ni u prvih 1.000 na svetu. Da bi se popravilo takvo poražavajuće stanje, nadležno Ministarstvo za nauku je 2004. i 2005. godine ukinulo uravnilovku, pa su naučnici počeli da dobijaju veće plate i veća sredstva za rad ukoliko su radili bolje. Postepeno ali sigurno broj i kvalitet naučnih radova se povećavao i BU, kao najveći univerzitet u Srbiji ulazi 2012. godine na Šangajsku listu. („Ušao bi najmanje dve do tri godine ranije da je rukovodstvo BU uočilo na vreme da bar trećina naučnika ne upisuje afilijaciju BU prilikom objavljivanja radova“, napominje Sabo.)

„Međutim, od 2013. do danas nadležno ministarstvo povlači niz pogrešnih koraka i epilog je sunovrat BU na svetskoj sceni u poslednje tri godine, a ne samo sada! Jedna od dve ključne greške je nesprovođenje rekategorizacije, 2013, 2015, i 2017. godine ili raspisivanje konkursa po ugledu na 2005. i 2010. godinu koji su očigledno doneli svetski priznate rezultate. Shvativši da Ministarstvo ne vodi računa o tome koliko i gde naučnici objavljuju radova, oni gube motivaciju i daleko manje publikuju nego ranije i kao rezultat dolazi ovaj katastrofalni pad od 100 mesta, odnosno pad od čak dve kategorije u poslednje tri godine, kada smo bili i u prvih 300 mesta na svetu. Dalje, umesto da izvrši rekategorizaciju i tako ponovo motiviše naučnike, Ministarstvo pre mesec dana predlaže nov zakon kojim se faktički ukida različito finansiranje i ponovo uvodi uravnilovku koja je ukinuta 2004. godine. Kao posledicu svega ovoga, u narednim godinama možemo očekivati i dalji pad nauke i sve gore pozicije na svetskim listama“, kaže Sabo.

Prošle godine se već upalila crvena lampica kada je BU pao za 18 mesta na 302. poziciju. Iako je 2019. pao za više od 100 mesta, BU je saopštio „da se ove godine našao medu 500 najboljih“. Rektorka Ivanka Popović izjavila je da je „i samo prisustvo BU na toj listi uspeh, s obzirom na nedovoljna ulaganja za nauku i visoko obrazovanje u Srbiji“ i kao i da „nije neočekivan“.

Ulaganja u nauku jesu mala ali je i u tom slučaju ključna uloga nadležnog ministarstva, napominje prof. dr Tibor Sabo.

„Naime, iako je budžet za nauku veći, u odnosu na ranije godine, naučnici za istraživanje dobijaju manje novca nego ranije!? Isto tako treba naglasiti da je pre nekoliko godina budžet BU bio tri puta manji od Univerziteta u Istanbulu, a bili smo na listi bolji za oko 200 mesta! Dakle, novac jeste važan, ali ima nešto i u znanju, odnosno organizaciji, dakle, ili nešto znate ili ne, a ako ne znate vadite se na nedovoljna ulaganja ili ‘oštru konkurenciju’. Najzad, naša vlada veoma često ističe poboljšanje plasmana na svetskim rang-listama u brojnim drugim oblastima, pa ako je to tako, onda ovde mora priznati dramatičan pad kada je nauka u pitanju. A bez jake nauke nema ni rasta od pet do osam posto godišnje koji je neophodan našoj državi da se približi makar ekonomijama Hrvatske i Slovenije gde je prosečna neto plata oko hiljadu evra!“, dodaje profesor Tibor Sabo.

Stanko Stojiljković, glavni urednik naučnog magazina „Nova galaksija“ i autor knjige „Srbija do Šangaja, i nazad“, kaže da BU prenebregava činjenicu da se sunovratio za 124 stepenika u odnosu na prošlu godinu. „Zašto je to teško priznati, ako se na šangajskom grafikonu belodano vidi? Iz samozavaravanja još se niko nije izvukao, osim izvesni baron koji je sebe snažno jednom rukom povukao za perčin. Ali taj je toliko slatkorečiv bio da su mu brojni poverovali“, kaže Stojiljković.

„Najviše onespokojava što se prethodne godine niko iz akademske zajednice nije osmelio da naglas upita: Zašto se to zbilo? Jao, malo pao – niko to takoreći nije primetio. Tajac. Prve izjave pojedinih čelnika, nekadašnjih i sadašnjih, ni danas ne odišu zabrinutošću. Eto, desilo se. Hajde iznova da proričem: dogodine će neminovno nestati sa ‘spiska 500’. Kao Zagrebačko sveučilište 2013. koje se nedavno vratilo u negdašnje probrano društvo. Ispala je Univerza u Ljubljani koja je pre svih sa prostora socijalističke Jugoslavije ušla na Šangajsku listu. Možda se u uzdizanju i padanju dva pomenuta univerziteta krije odgovor šta preduzeti da posle 2020. Univerzitet u Beogradu ponovo bude tamo gde je bio. Ništa ne mari da samo ja još jednom zgrešim. Ostali su ionako svih ovih godina bili bezgrešni“, ističe Stojiljković.

Profesor Mitrović napominje da je rangiranje Beogradskog i drugih univerziteta u Srbiji na Šangajskoj listi za našu zemlju od velikog značaja, posebno ako se ima u vidu ambicija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS da internacionalizuje visoko obrazovanje u Srbiji i da za njega zainteresuje mnogo veći broj maturanata, ne samo iz regiona nego i iz celog sveta. U tom smislu, pad BU na Šangajskoj listi je i te kako važan i ne treba se zadovoljiti rezultatom da se nalazimo među 500 univerziteta u svetu, nego povući niz efikasnih i efektivnih poteza kojima bismo već sledeće godine zaustavili taj trend i eventualno postigli bolji rezultat.

„Na prvom mestu, treba pod hitno sve dobro analizirati i formirati odgovarajuće timove koji bi se time bavili. Nakon sveobuhvatne analize, treba sačiniti predlog mera kojima bi domaći istraživači bili podstaknuti da svoje radove objavljuju, ne samo u časopisima sa SCI liste nego i u vodećim naučnim časopisima. Takođe, trebalo bi pronaći način za materijalnu stimulaciju istraživača koji takve rezultate ostvare, a veoma je važno i uspostavljanje bolje veze sa naučnom dijasporom koja je veoma zainteresovana za saradnju s maticom. Rejting BU na različitim rang-listama za vrednovanje kvaliteta obrazovanja treba shvatiti kao visoko razvijen projekat sa vrhunskim menadžmentom. Samo ako se organizujemo po vodećim, vrhunskim svetskim merilima, možemo napraviti bolji i zavidniji rezultat“, objašnjava profesor.

„Naš cilj je da ne igramo srpsku ligu nego Ligu šampiona. Zato bi trebalo da se fokusiramo prvenstveno na doktorske studije. Doktorske studije su ključ svega i šifra uspeha. Ako se u tom segmentu ne održimo na svetskom nivou, sve drugo biće sporedno“, zaključuje dekan Mašinskog fakulteta.

Brojke

20.500 univerziteta ima na svetu

1.800 univerziteta rangira Šangajska lista ali objavljuje 1.000 najboljih

50 univerziteta je prvi put ove godine ušlo na Šangajsku listu

206 univerziteta na listi ima Amerika (8 među prvih 10) čime je apsolutni šampion

154 univerziteta na listi ima Kina

61 univerzitet na listi ima Britanija

2 univerziteta na listi ima Srbija: Beogradski (između 400. i 500. mesta) i Novosadski (901. i 1.000)

124 mesta je pao Beogradski univerzitet 2019.

TOP 10 univerziteta na svetu

1. Harvard

2. Stenford

3. Kembridž

4. MIT

5. Berkli

6. Prinston

7. Oksford

8. Kolumbija

9. Kalifornijski institut za tehnologiju

10. Univerzitet u Čikagu