Mnogi su pre prilike da okrenu prvu stranicu nove knjige Miljenka Jergovića verovali da se u njoj pisac uhvatio naših balkanskih stradanja u devedesetim. Jer naslov „Rat“ bio je sigurno navođenje čitalaca ka tome. Ali i pre nego što su vam u knjižari izdali fiskalni račun i vi letimično na putu ka kući okrenuli strane, otkrili ste da u knjizi nema ratova na Balkanu, niti geografski određenih ratnih patnji. Ova knjiga je posveta svakom ranjenom gradu, svakom opkoljenom gradu. A svaki opkoljeni i ranjeni grad ima isti „opis i rukopis“. Ovde su ljudi okruženi patnjom, bolom, smrću a neke priče imaju esnafske naslove: staklar, grobar… o zanatlijama koje je zahvatio rat, ali naravno i o mnogim drugim jer ovo su priče o sudbinama ljudi bez obzira na zaposlenje ili nezaposlenje.
Svaka nova knjiga je sada i tradicionalno novi razgovor sa Jergovićem u kome se osvrnemo i na prilike „u miru“.
***
U „Trojici za Kartal“ je Sarajevo, opkoljeno Sarajevo, dakle ratno Sarajevo… U novoj knjizi „Rat“ su priče sa ratnom temom ali univerzalna strahota opkoljenih gradova, ratova, smrti bez naglašenih geografija i preciznih lokacija. Da li je lično iskustvo i praksa života u opkoljenom gradu logično objašnjenje zašto je u ovoj novoj knjizi rat tako blizu i tako stravičan?
Ne, „Rat“ je u osnovi nekakva strašna bajka, ili nešto što se može roditi u glavi nekoga tko nikada nije doživio nikakav rat, nego ga je gledao iz daljine, slušao o ratu iz priča, i premirao od straha.
Pritom, iza te moje pripovjedne konstrukcije možda stoje prisjećanja na Kafku ili na Cortázara, ali, recimo, i na Baš-Čelika ili na priču o tamnom vilajetu, općenito na te neke čudne i strašne južnoslavenske narodne priče. Uglavnom, nema različitijih knjiga od „Rata“ na jednoj strani, i „Sarajevskog marlbora“ i „Trojice za Kartal“ na drugoj.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 650Nedeljnik 650
Tagovi
