Legendarni kantautor Đorđe Balašević preminuo je u 68. godini tokom lečenja od kovida 19 u Kliničkom centru Vojvodine.
Ostaće upamćen kao jedan od najplodnijih umetnika na ovim prostorima, muzici koja je spajala generacije i nekim od najlepših balada, poput „Jesen stiže, dunjo moja“, „Ne volim januar“, „Ne lomite mi bagrenje“, „D-mol“, „Priča o Vasi Ladačkom“ i mnogim drugim.
O svom odnosu sa Đorđem Balaševićem, gostovanju na koncertu, uspomenama i značaju koji za njega imaju pesme čuvenog muzičara govorio je i Duško Vujošević.
“Nisam baš dobro, da vam kažem. Užasno se osećam. Kao da mi je najbliži rod umro”, rekao je nekadašnji trener Partizana, a prenosi portal Nova.rs.
On je 2017. bio gost na Balaševićevom koncertu, kada je čuveni pesnik održao govor pre nego što je, u njegovu čast, otpevao pesmu “Boža zvani pub”.
A Vujošević je evocirao uspomene na taj trenutak:
“Pozvao me je da prisustvujem koncertu, i pred punom tribinom rekao da mu je samo 10.000 takvih kao ja… A meni, samo da je još on ostao. Stvarno je… Bez lažne patetike, ova smrt kantautora je prerana, užasna… Ja sam se pribojavao kad sam čuo da je otišao u bolnicu. Kad mi je sin javio, pošto sam u Rumuniji, baš sam bio loše…”
Za bivšeg stratega Partizana Balaševićeve pesme imaju posebnu težinu.
“Kad odem na dijalizu, to je nekih četiri i po sata, okrenu nekih 91 litar krvi, 16-17 puta celu tečnost… Mene spašava što imam one bežične slušalice i slušam Đorđa Blaševića. On je veliki pesnik. Veliki pesnik… Veliki kantautor. Šteta je što je potrebno neko da umre kako bi ga poštovali. Meni je žao onih nenapisanih stihova“, rekao je Vujošević.
Upitan da kaže da li će biti još takvih umetnika, rekao je:
“Takvih više nikad. Možda neko slično dobar, što je jako teško, ali on je mnogo uradio za obaranje Miloševića. Onda je 2003. pričao: ‘Mislio sam da će doći moji. Sad vidim da nema mojih'“.
Tagovi
