Dogovor koji je zaključen danas, na sudu u udaljenom zapadnom Pacifiku, Džulijanu Asanžu je otvorio vrata slobode, posle više od pet godina provedenih u britanskom pritvoru. Većinu tog vremena, osnivač Vikiliksa se borio protiv ekstradicije Sjedinjenim Državama.
Kako se to ne bi desilo, priznao je krivicu po jednoj optužbi za kršenje Zakona o špijunaži.
Taj sporazum predstavlja dvosmisleni kraj jedne pravne sage, koja je ograničila slobodu novinara da izveštavaju o vojnim, obaveštajnim ili diplomatskim informacijama koje zvaničnici smatraju tajnim, piše The New York Times.
Iako se na nju poziva u Prvom amandmanu, slobodna štampa je ugrožena od strane američke samouprave, jer novinari ne mogu da izveštavaju o onome što vlast ne dozvoljava.
Sporazum koji je potpisao Asanž, znači da se po prvi put u američkoj istoriji, prikupljanje i objavljivanje informacija koje vlada smatra tajnim uspešno proglašeno zločinom.
Ovaj presedan šalje preteću poruku novinarima koji bi pisali o nacionalnoj bezbednosti. Sada, dakle, postoji mogućnost da zbog njihovog izveštavanja o ovim pitanjima budu krivično gonjeni.
Ali njegov domet je ograničen, ne predstavlja veliku pretnju. To što je Asanž pristao na dogovor, znači da ne osporava legitimnu primenu Zakona o špijunaži na svoje postupke.
„On se u suštini izjašnjava krivim za stvari koje novinari rade i koje treba da rade“, rekao je Džejmil Džafer, izvršni direktor Instituta za Prvi amandman Knight na Univerzitetu Kolumbija. „To baca senku na slobodu štampe – ali ne istu vrstu senke koju bi bacila presuda da je ova aktivnost kriminalna i nezaštićena Prvim amandmanom“, dodaje Džafer.
Kada je u pitanju primenjivanje Prvog amandmana na Asanžov slučaj, vodile su se žestoke debate o tome da li je osnivač Vikiliksa novinar.
Zbog Asanžovih aktivnosti bile su besne i demokrate, kada je objavio mejlove koje su razmenjivali u periodu predsedničkih izbora u SAD 2016. godine.
Asanž je tempirao objavljivanje tih poruka, do kojih su došli ruski hakeri, kako bi uticali uspeh na demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Asanž nije optužen za širenje informacija o tajnim naporima Moskve da pomogne Donaldu Trampu da pobedi na izborima 2016. godine.
Umesto toga, optužbe su bile usredsređene na njegove ranije objavljene informacije, koje su ga učinile globalno poznatim i herojem antiratne levice. To je video snimak američkog helikoptera koji puca na ljude u Bagdadu, uključujući Rojtersovog fotografa. To su i gomile dnevnika vojnih incidenata koji dokumentuju ratove u Avganistanu i Iraku. Ali i četvrt miliona diplomatskih depeša iz ambasada SAD širom sveta i dosijei o zatvorenicima u Gvantanamu.
Asanž je priznao krivicu po jednoj tački za zaveru radi kršenja Zakona o špijunaži. U sudskom dokumentu piše da su se Čelsi Mening, analitičarka vojne obaveštajne službe i Asanž složili da će mu ona poslati dosijee o nacionalnoj bezbednosti, iako on nije imao bezbednosnu dozvolu.
Optuživanje vladinih zvaničnika (koji imaju bezbednosnu dozvolu) za curenje informacija o nacionalnoj bezbednosti nekada je bilo izuzetno retko, ali su takva gonjenja postala normalna u 21. veku.
Mening je priznala krivicu na vojnom sudu 2013. godine, kada je osuđena na 35 godina zatvora. Predsednik Barak Obama je ublažio većinu te kazne u januaru 2017. tako da je bila je u pritvoru oko sedam godina od trenutka hapšenja.
Međutim, optužiti nevladinog zvaničnika što je objavio informacije o nacionalnoj bezbednosti, od javnog značaja, do kojih je došao preko insajdera, nešto je potpuno drugačije. Do sada se to nije desilo. Niko nije bio optužen po Zakonu o špijunaži za novinarski čin.
Optužba protiv Asanža je prešla granicu. Pokazalo se da bi se obračun sa ljudima koji objavljuju procurele informacije, u 21. veku, mogao da se proširi i na kriminalizaciju takvih akcija.
Ministarstvo pravde pod predsednikom Džordžom V. Bušom napravilo je prvi korak u tom pravcu, kada je zvaničnik Pentagona odao poverljive obaveštajne podatke o Iranu dvojici lobista proizraelske grupe. Osim što su optužili tog zvaničnika, koji je priznao krivicu, tužioci su 2005. godine krenuli na lobiste, koji su, bez ikakve dozvole i licence, otkrili te informacije novinarima.
Od ovog slučaja se odustalo za vreme Obaminog mandata 2009. godine.
Sledeće godine, nakon što je Asanž počeo da objavljuje informacije koje mu je dala Mening, zvaničnici Ministarstva pravde su procenili da bi osnivač Vikiliksa mogao da bude optužen za neku vrstu zločina. Ipak, oklevali su zbog mogućnosti da uspostave presedan koji bi mogao da se iskoristi protiv mejnstrim novinskih kuća, poput Njujork tajmsa, koji takođe ponekad prikupljaju i objavljuju informacije koje vlada smatra tajnim.
Međutim, Ministarstvo pravde je pod Trampovom administracijom krenulo napred – podignuta je optužnica protiv Asanža, a krivična prijava je tajno podneta krajem 2017. godine. Taj potez je osigurao da vlada može da traži njegovo hapšenje i izručenje ako ikada napusti ambasadu Ekvadora u Londonu, gde je godinama boravio.
Prvobitna optužnica je uglavnom izbegavala pitanja slobode štampe, tako što je Asanža optužila za zaveru u vezi sa hakovanjem. A 2019. godine, Ministarstvo pravde je dodalo optužbe prema Zakonu o špijunaži.
Bajdenova administracija je 2021. godine, preuzevši dužnost, nastavila da radi na izručenju Asanža, kako bi mu se sudilo. Oni su takođe pregovarali o sporazumu o priznanju krivice, kako bi se slučaj rešio. Na taj način bi bile odbačene optužbe vezane za hakovanje, ali bi bio osuđen po Zakonu o špijunaži.
Iako zbog ovog slučaja Vrhovni sud neće imati priliku da ograniči slobode štampe koja se garantuje Prvim amandmanom, vlada je napravila korak koji bi mogao da navede istraživačke novinare na autocenzuru.
Tagovi
