Nedugo nakon što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, pokrenuta je još jedna mobilizacija. Evropski ministri energetike i druge diplomate započele su seriju avionskih letova preko čitavog sveta kako bi potpisali što povoljnije energetske ugovore. Razlog su pripreme za tešku zimu i rastući strah od toga da će Rusija odlučiti da prekine sa isporukama svog jeftinog gasa kao odgovor na sankcije.
Od tada, ruski predsednik Vladimir Putin je koristio svaku priliku da podseti Evropljane na važnost gasa koji dolazi iz Rusije. Danima je Gasprom smanjivao isporuke gasa ka Evropi, sve dok prethodne nedelje nije odlučeno da se protok kroz Severni tok 1 u potpunosti zaustavi.
Kada je dugo najavljivani dan došao, izazvao je više podsmeha nego besa među evropskim liderima, koji tvrde da su znali šta da očekuju od Putina, pa su stoga i prihvatili da je era kupovine jeftinog ruskog gasa završena, koliko god je to izgledalo nemoguće pre nekoliko meseci.
Neki veruju da iako se evropske države i dalje muče sa manjim količinama i većim cenama gasa, Putinovo korišćenje ovog energenta kao oružja nanosi veću štetu Rusiji.
„Bilo bi iznenađujuće da se desilo obrnuto. Jedino što dolazi iz Rusije, a na šta možete da se oslonite su laži“, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek, prenosi Njujork tajms.
Deluje i da se tržište oporavilo nakon načelnog udara. Nakon porasta od pet odsto koji je izazvala Gaspromova odluka, cene su sada niže nego na početku prethodne nedelje.
Međutim, to ne znači da evropske zemlje ne osećaju posledice, kakve su na primer najave potencijalnih nemira usled energetske krize. Najveća šteta je ipak već načinjena, s obzirom na to da su cene već dostigle svoj maksimum, kao i da je pritisak na potrošače već dostigao svoj zenit.
Postavlja se međutim pitanje da li su evropske zemlje uspele da na vreme pronađu nove izvore gasa koji će biti dovoljni za narednu zimu i da li će uspeti da zaštite svoje građane od velikog porasta cena.
Ruski zvaničnici za to vreme čekaju kolaps evropske ekonomije za koji veruju da je neizbežan.
„Mislim da će predstojeća zima pokazati koliko je njihovo verovanje u mogućnost da normalno funkcionišu bez ruskog gasa nerealna. Ovo će za Evropljane predstavljati potpuno novi način života, Mislim da neće biti u mogućnosti da nas odbiju“, rekao je u intervjuu za rusku agenciju Tass ministar energetike Rusije Nikolaj Šulginov.
Ruski mediji su ispunjeni izveštajima o protestima u Evropi. Prema njihovom pisanju, Italijanima je rečeno da svoju pastu kuvaju samo dva minuta, dok se u Nemačkoj savetuje kraće tuširanje.
Poruka je jasna. Pre ili kasnije, evropsko jedinstvo koje je usmereno protiv Rusije će se srušiti usled visokih cena gasa, dok će se ruska pozicija unaprediti.
„Ništa nismo izgubili i nećemo ništa izgubiti“, poručio je Putin u sredu.
Međutim, sve veći broj evropskih lidera ističe da su spremni za novonastalu situaciju, s obzirom na to da su se za nju pripremali mesecima.
„Sada se naš rad isplaćuje. Na početku invazije, 40 dosto gasa koji smo uvozili dolazio je iz Rusije. Sada je taj procenat mnogo manji i iznosi devet odsto“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Razlog za to je činjenica da su evropski lideri – naročito oni iz Italije i Nemačke, koji u najvećoj meri zavise od ruskog gasa – obišli ceo svet (Alžir, Katar, Senegal, Kongo, Kanada…) u potrazi za novim snabdevačima.
Nemačka je sa druge strane spas tražila u Norveškoj i Holandiji koje su pristale da ulože dodatne napore kako bi se prevazišla postojeća kriza.
Kao rezultat toga, Nemačka zavisnost od ruskog gasa se smanjila – ruski gas je činio polovinu celokupnog uvoza ovog energenta, što je sad smanjeno na samo deset odsto.
Italijanski uvoz se sa 40 smanjio na 23 odsto.
Decenijama je Rusija, još u doba Sovjetskog Saveza, uveravala Nemačku da će biti pouzdan energetski partner bez obzira na politički kontekst. Međutim, evropski lideri sada tvrde da je Putin izgubio poverenje koje se gradilo godinama.
„Nešto što je postojalo za vreme Hladnog rata sada je nestalo. Rusija više nije pozdan snabdevač. To je sada deo nove realnosti“, rekao je Šolc.
Ta nova realnost ne bi trebalo da predstavlja toliko veliko iznenađenje. Putinove pretnje gasom počele su još 2004. godine kada je Gasprom prekinuo isporuke Belorusiji u sukobu oko kontrole gasovoda koji vodi ka zapadnoj Evropi.
Kada je Ukrajina 2009. godine, predvođena prozapadnim predsednikom, zatražila članstvo u NATO – Putin je naredio da se isporuke gasa momentalno smanje. Kada je naredne godine izabran novi predsednik koji je bio privržen Rusiji, Ukrajina je nagrađena popustom od 30 odsto na kupovinu ruskog gasa.
Čak je i pre invazije tokom 2021. godine Gasprom smanjivao isporuke gasa Ukrajini.
Sergej Vakulenko, analitičar iz Bona, koji je godinama radio u ruskoj energetskoj industriji, rekao je da su tokom prethodne dve decenije ruski zvaničnici uvideli geopolitičku moć koju su SAD sticale zahvaljujući kontroli nad globalnim finansijskim sistemom. Stoga su odlučili da na sličan način podignu svoj status kao najvećeg snabdevača energentima.
Mihail Krutihin, ruski energetski analitičar, rekao je da su dosadašnje mere koje je uvela Rusija bile „samo ucena“, kao i da postojeća situacija u kojoj je dotok gasa potpuno prekinut „nije do sada viđena“.
Putin je međutim na sebe preuzeo veliki rizik. Prognoza koja se ove nedelje pojavila u Blumbergu pokazala je da će Rusija prekidom isporuka gasa ka Evropi izgubiti 6,6 milijardi dolara.
Međutim, Gaspromovi prihodi u prvoj polovini ove godine iznosili su 41,75 milijardi dolara, od čega je deset milijardi prosleđeno direktno Kremlju, što donekle objašnjava Putinovu odluku.
Prema rečima Tomasa O’Donela, eksperta zaposlenog u Hertijevoj školi u Berlinu, Putin želi da koristi gas kao oružje dokle god je to moguće.
„Putin zna da je posedovanje gasa prednost koju će izgubuti za godinu dana, ili možda čak i nakon sledeće zime. Stoga će pokušati da je iskoristi što bolje bude mogao“, rekao je O’Donel.
Mnogo toga međutim zavisi od zime koja nas čeka.
Iako uvoz tečnog prirodnog gasa iz ostalih izvora ostane na svom maksimalnom nivou, studija koja je objavljena prethodne nedelje pokazuje da će Evropa usled prekida isporuka iz Rusije morati da smanji svoju potrošnju za 15 odsto.
Zemlje kao što su Italija i Nemačka koje su umnogome zavisile od ruskih isporuka, u trci su za pronalaženjem energenata kojima bi popunili svoje rezerve. Nemačka je tenutno na 86 odsto popunjenosti kapaciteta, dok je Italija na 84 odsto.
Evropa sve više naginje tome da pronađe potrebna rešenja kada je u pitanju snabdevanje gasom za sledeću godinu. Nemačka je nedavno obezbedila peti plutajući terminal, dok su terminali u Belgiji, Francuskoj i Holandiji u potpunosti spremni.
Ključ za preživljavanje sledeće zime biće jedinstvo evropskih zemalja. Za sada je jedino Mađarska potpisala sporazum o dodatnim pošiljkama iz Rusije.
Teško pitanje je šta će se dogotiti ukoliko nemačka industrija bude morala da smanji potrošnju, a građani počnu da insistiraju na tome da se zalihe ne preusmeravaju na susede – kao što je to bio slučaj u Češkoj, gde je 70.000 ljudi izašlo na proteste zbog skoka cena. To je izazov na koji je upozorila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja tvrdi da će sa tim izazovom morati da se suoče svi evropski lideri.
„To će biti centralno pitanje koje će nas sve staviti na test u narednim mesecima. Da li ćemo bi sposobni da obezbedimo energetske zalihe za sve ljude u Evropi zajedno, ili ne?“
Tagovi
