Njujork tajms: Kako je propalo „Balkansko proleće“

Nekoliko desetina demonstranata okupilo se na šetalištu u Tivtu, gradu na obali Jadranskog mora. Iza njih je u luku pristajala jahta.

„Žele da ovo mesto pretvore u novi Monte Karlo“, rekla je okupljenima lokalna aktivistkinja Antonela Rajčević. „To je super ako ste milioner ili milijarder, ali ovo nije dobro za građane Crne Gore.“

Antonela Rajčević je nedeljama pokušavala da održi proteste protiv vlade predsednika Mila Đukanovića. Međutim, kako se leto približilo, oni koji su se nadali da će se dogoditi „balkansko proleće“ sada su razočarani, ne samo u Crnoj Gori već i u čitavoj bivšoj Jugoslaviji.

U Bosni i Srbiji, pa čak i u Albaniji, demonstranti zauzimaju ulice već mesecima unazad usled epidemije nezadovoljstva. Neke razlike postoje, ali im je svima zajednički osećaj da njihove vlade vode kleptokrate sa autoritarnim tendencijama koje su iskoristile slabosti nezrele demokratije i preuzele kontrolu nad izvršnom moći.

Milo Đukanović (57) možda je najistaknutiji primer. Za tri decenije na vlasti, uveo je Crnu Goru u NATO 2017. godine i pokrenuo proces pridruživanja Evropskoj uniji. U isto vreme je, kako kažu njegovi protivnici, pretvorio je zemlju u jednopartijski sistem u kojem njegova skoro apsolutna kontrola podriva vladavinu prava i donosi bogatstvo njemu i njegovoj porodici.

Predsednikova sestra je glavni advokat u zemlji koji radi na ulaganju stranih investitora u primorski deo zemlje, a njegov brat je vlasnik Prve banke Crne Gore, najveće finansijske ustanove u zemlji. Đukanovićev sin nalazi se na čelu najveće elektrane u zemlji.

„Njegova porodica i prijatelji uključeni su u svaki ozbiljniji posao u Crnoj Gori“, kaže Srđan Kosović (31), glavni urednik Vijesti, jednog od samo nekoliko preostalih nezavisnih medija u zemlji.

Piše Mark Santora / New York Times International Report

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, poklon svim čitaocima uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. juna.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Kako su protivnici abortusa preuzeli Ameriku – Predlog zakona koji je potpisala guvernerka Alabame Kej Ajvi, a kojim se predviđa zabrana prekida trudnoće u ovoj saveznoj državi čak i u slučajevima incesta i silovanja, samo je vrh ledenog brega kojim upravljaju protivnici abortusa.

Tomas P. Staford, Džon V. Jang i Judžin A. Sernan – Ovo su imena astronauta koji su došli do meseca samo nekoliko meseci pre Nila Armstronga i Baza Oldrina; ipak, nije im bilo dozvoljeno da kroče na njegovu površinu. Podsetimo se kako je čuvena misija „Apolo 11“ postala moguća i zahvaljujući kome.

Da li je Bosna bajka – Reporterka Njujork tajmsa obišla je Sarajevo i ispričala priču o zemlji čiju bajkovitu lepotu nije mogao da naruši ni rat. Sarajlije su tople i gostoprimljive, bilo to dobro ili loš, a ovaj narod i ovakultura opstali su uprkos vekovima uzurpatorskih sila.

Boingove muke – Američka kompanija i dalje je duboko zaglavljena u krizi prouzrokovanoj tragičnim nesrećama kada su u rušenju Boinga 737 Max stradale stotine ljudi. Može li Boing da konačno ubedi pilote, stjuardese, ali i putnike da je sve u savršenom redu i da je potpuno bezbedno putovati njihovim avionom, pa čak i ozloglašenim Max 737?

Moždana simfonija – Može li se ljudski mozak naštimovati kao violina? Ili čelo? Neurostimulacija je relativno kontroverzan način lečenja, naročito kada je reč o tretiranju stanja poput depresije, ali čitava supkultura ljudi koji eksperimentišu ugradnjom elektroda u svoje lobanje kako bi “naštimovali” mozak nastavlja da raste i broji sve više sledbenika.

Nova stara Coca-Cola – Jedna od najpopularnijih Netfliksovih serija „Stranger Things“ igra na nostalgiju, a među poslednjim obeležjima osamdesetih predstavljenih u seriji, našla se i (ne)slavna „New coke“ kompanije Coca-Cola.

„Rocketman“ – Pre samo nekoliko dana još jedna zemlja je zabranila emitovanje biografskog filma o Eltonu Džonu zbog homoseksualizma i scena gej seksa. Legendarni muzičar, ipak, nije pristao na rezanje spornih delova kako bi film prošao cenzuru, a u ovom tekstu pročitajte može li „Rocketman“ da bude novi „Bohemian Rhapsody“.

Hoće li Fejsbuk ikada naći rešenje za svoje probleme? – Kompanija Fejsbuk i njen koosnivač i CEO Mark Zakerberg još uvek su u centru debate o širenju lažnih vesti i nasilnih sadržaja, a Njujork tajms je istraživao može li ova društvena mreža koju koristi nekoliko milijardi ljudi da se izbori sa toksičnim sadržajem i da li to uopšte želi.

„Ili će oni ubiti nas, ili ćemo mi ubiti njih“ – Njujork tajms je u toku 2018. i na početku 2019. godine pratio pripadnike „Kaza blanke“, jedne o bandi koje zauzimaju deo San Pedro Sule u Hondurasu, najsmrtonosnijeg grada na svetu kojim hara i ozloglašena banda Mara Salvatruča. Zašto se sukobaljavaju, kako se sukobi rešavaju, ali i ko na kraju strada?

Ruski rep protiv Kremlja – Putin možda nije ljubitelj rep muzike, ali je činjenica da je Kremlj zabrinut zbog uticaja koji sve popularniji reperi imaju na mlade ljude. Pored toga, njihove rime su na ruskom. Putinov odgovor je jačanje industrije pop muzike.

Kako će Tramp ponovo pobediti sledeće godine – Moglo bi se reći da je Tramp pobedio u Australiji, Indiji, Filipinima, ali i Brazilu i Italiji; znači li to da će aktuelni američki predsednik uspeti da na izborima naredne godine ipak savlada sve potencijalne pobednike?

KAWS – Brajan Doneli je grafiti umetnik čiji se radovi prodaju za milione dolara. Da li su spojive ulična i visoka umetnost?

Čitajte i priču o psihologiji trolova, kako je glumica Olivija Vajld postala režiserka, ko su honorarci u Guglu, radna snaga iz senke koja zapravo pokreće kompaniju, šta tetoviraju najzagriženiji fanovi „Igre prestola“, ko je zamenio Alisiju Alonso na čelu kubanskog baleta, ali i kako izvršni direktori velikih kompanija uspevaju da imaju astronomske plate i da li će Panamski kanal preživeti klimatske promene.

© 2019 The New York Times