Sada kada je nova, osvežena verzija trećeg dela Kopoline trilogije „Kum“ ugledala i zvanično svetlo dana, počele su da se pojavljuju kritike filma koji je 1990. godine bio meta oštrih reakcija javnosti.
Jednu od kritika za „Njujorker“ je napisao Ričard Brodi i on svoj tekst zaista počinje srpskom izrekom, referišući na to što Kopola „već dugo ne radi na tome da svoj kreativni potencijal pretvori u nove filmove, već popravlja svoje stare radove“.
Prošle godine je petljao sa „Apocalypse Now“, ove godine je objavljen novi Kum 3, komplikovanog imena – “Mario Puzo’s The Godfather, Coda: The Death of Michael Corleone“, napisao je Brodi.
Nedeljnik je u štampanom izdanju, još kada je najavljeno da će Kopola menjati svoje staro ostvarenje, precizno naveo koji će delovi biti promenjeni, a Brodi je u svojoj kritici to potvrdio. Najveće promene dogodile su se na samom kraju filma.
Ipak, on ističe da je važnije pitanje zašto je film 1990. godine tako oštro kritikovan i kako je moguće da je sada došlo njegovo vreme?
Radi se o tome, piše Brodi, da je pre 30 godina, publika bila razočarana činjenicom da je Kopola snimio film na isti način, u istom stilu u kom je snimio i prva dva dela, iako je treći deo rađen 16 godina kasnije. Ta njegova „zaostalost“, kako je nekada nazivana, sada se posmatra kao „stilski kontinuitet“ koji zaslužuje da mu se oda priznanje.
Kritičar Njujorkera ističe i osnovnu razliku između prva dva i trećeg dela legendarne trilogije. Kum i Kum 2 snimljeni su u vreme Vijetnamskog rata i afere „Votergejt“, a Kopolin način na koji je korporativni uspeh povezao sa nužno dobrim odnosima sa mafijom, predstavljao je otelotvorenje razočaranosti običnog Amerikanca u američki mit.
U trećem delu Kopola je pokušao da na mesto „američkog mita“ stavi Katoličku crkvu, dajući filmu značajniji politički i lični ton. Brodi piše da tim filmom reditelj dovodi u pitanje religiju na čijim je postulatima odrastao i da je to delo njegove krize vere. Druga lična stvar koju je ubacio u film je tuga i beznačajnost života iz ugla roditelja koji je izgubio dete.
Tada su te razlike bile kritikovane, a danas su one cenjene.
Kao i gluma njegove ćerke Sofije, koja se uklapa u današnji način na koji mlade zvezde glume, a tada je bila predmet sprdnje, objašnjava Brodi.
Kraj je radikalno izmenjen, a da vam ne bismo otkrivali šta je tačno novo u „novom“ Kumu 3, prenećemo još samo Brodijev zaključak:
„Kopola je sa 50 godina verovao da je smrt izbavljenje. Tri decenije kasnije, došao je da popravi svoju staru zabludu i u potpunosti promeni srž čitavog filma“.
Tagovi
