Nov, a već nefunkcionalan – Zakon o studentskom organizovanju

Zakon o Studentskom organizovanju koji je usvojen nakon 15 godina čekanja, 2. jula 2021. godine, sadrži brojne propuste. Od nedovoljno definisanih izbornih regulacija do dostupnosti informacija o finansijama i projektima koji se realizuju. Nakon sprovedene ankete saznajemo da veliki broj studenata ne zna najvažnije informacije o funkcionisanju organizacija čijim se članovima nazivaju, jer im to zakon uže i specifično ne obezbeđuje. Kao primer za bliže proučavanje navodimo Evropski studentski forum (ESF) sa Fakulteta političkih nauka, jednu od vodećih studentskih organizacija, ne samo ovog fakulteta već i celog univerziteta, čiji su članovi učestvovali u izradi samog zakona.  

Fakultet političkih nauka uzet je kao uzorak za istraživanje, jer su mnogi vodeći članovi organizacija ovog fakulteta bili učesnici u kreiranju novog Zakona o studentskom organizovanju br. 67/2021  koji je, kako zaključujemo, izbegao da definiše kriterijume kandidature za parlament, predsednička mesta i druge vodeće pozicije u strukturi studentske organizacije. Pohvale koje su tada istaknute u korist nastanka zakona nisu u skladu sa praksom, te ni izjave poput  „Imali smo samo neka štura pravila koja su ostavljala prostor zloupotrebama i autonomiji fakulteta i studentskih organizacija da one same uređuju pravila i propise često na korist pojedinaca“, rekao je za RTS Miroslav Dešić, tadašnji potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. Predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS-a) Margareta Smiljanić pridružila se pohvalama i navela da će postojati i registar studentskih organizacija gde će svaka organizacija morati da dostavlja i plan rada, ali i da detaljnije definiše učestvovanja u radu. „Studentski parlamenti će morati da imaju ne samo svoj poslovnik o radu, već će morati da imaju i poslovnik o izboru“, izjavila je Margareta. Donošenje ovakvih planova rada i poslovnika o radu i izboru, kao i manje zloupotreba još uvek izostaje.

Svedoci smo masovnog članstva studenata prvih godina studija u vodećim studentskim organizacijama, dok u kasnijim godinama interesovanje naglo opada jer ljudi na liderskim pozicijama ostaju nepromenjeni. Mladi jesu dobili zakon o svom organizovanju koji je izglasan apsolutnom većinom, ali studentsko telo još nije zadovoljno. Studenti sa kojima smo razgovarali žele da učestvuju u aktivnostima koje organizuje fakultet i da budu deo projekata, ali većina nije ni upoznata sa strukturom koja reguliše finansiranje, nema uvid u odobrene projekte i koja ministarstva ih odobravaju. Navodi se da ove informacije postoje na sajtovima ministarstava, ali da je do njih  jako teško doći i nije predstavljeno gde ih treba potražiti. Problemi o studentskom organizovanju predstavljaju tabu temu. Studenti koji su razgovarali sa nama o manjkavostima zakonskih odredbi, ne žele biti identifikovani kako ne bi došli u sukob sa članovima organizacija, ili zbog straha da će izgubiti prijatelje. Zbog toga se većina naših sagovornika odlučila za anonimnost kada je u pitanju iznošenje činjenica do kojih su oni došli među kojima je i sledeća izjava: Nasuprot opštem pravu da učestvuju u svim odlukama i imaju pristup finansijskim izveštajima, oni su u ograničenoj meri dostupni širem aktivnom studentskom kolektivu. Jedan tim svake studentske organizacije zadužen je samo za događaje i on se bavi organizacijom ekskurzija, apsolventskih večeri, tribina, žurki. Ostali aktivni ĉlanovi ne raspolažu znanjem o finansijama i načinu donošenja ključnih odluka. 

Ovo dovodi do pasivnosti članstva i gubljenja motivacije za dalji angažman kod starijih studenata kojih je primetno manje u Evropskom studentskom forumu, jer kako kažu, vremenom postaju svesni da ne mogu promeniti ništa sa svog mesta, a otežan im je put ka višim pozicijama u organizacijama, samim tim i ka studentskom parlamentu.

Pojmove član organizacije i aktivan student koji se naziva članom ne treba poistovetiti. Pravih zvaničnih članova je veoma malo, obično dvocifren broj, dok ostali predstavljaju telo organizacije kako bi ona bila mnogobrojnija i oni su u stvari volonteri. Oni obavljaju mnoge poslove, od organizacije manjih događaja do moderacije tribina. Kada smo pitali volontere da li sebe smatraju volonterima ili članovima, nisu znali da postoji razlika, dok nisu shvatili da nemaju odgovore na pitanja vezana za izveštaje o troškovima organizacije, jesu li registrovani u APR-u, da li su mogući uvidi u tendere, kao ni koji ljudi sastavljaju i kontrolišu projekte. Samim tim njihovo zvanje punopravnih članova spada na zvanje volontera-potpisnika. U zakonu takođe postoji član kojim se određuje plaćanje članarine u iznosu od 100 dinara, ali se to za sad ne praktikuje. 

Anketom u kojoj su učestvovali studenti FPN-a ustanovili smo da postoji ne samo pasivnost već i obeshrabrenost da se uđe u studentsku politiku, dok se odluka o izlasku donosi lako. Rekli su nam da nemaju inicijativu da budu aktivniji jer studentsku politiku vide kao produžetak i strukturni dublet državnoj. Ovo stanje naročito je poražavajuće, s obzirom da je ovo slika studentskog tela koje teži da bude deo te iste državne politike. Ako studenti stvarno ne vide prostor da se izbore za svoja prava i interese u instituciji u kojoj su zakonom zaštićeni, pitamo se šta možemo očekivati od njihovog kasnijeg angažmana. 

Jedna od bivših članica organizacije Evropskog studentskog foruma sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu koja je želela da ostane anonimna podelila je sa nama svoje iskustvo i prepreke sa kojima se suočila kada je sa starijim i prominentnijim članovima organizacije razgovarala o kandidaturi za Studentski parlamanet na fakultetu.

,,Kada sam želela da se kandidujem za mesto u parlamentu odbili su me sa argumentom da nisam napisala dovoljno skripti, slala ih grupama po smerovima i angažovala se na društvenim mrežama. U tom trenutku nije više bio važan moj ispunjen liderski i aktivistički portfolio, ni moje druge sposobnosti i kvaliteti. Po postavljenom kriterijumu, neke druge kolege bile su ispred mene. Ovim ne želim da oduzmem od njihovih doprinosa, ali zar je pisanje skripti jedino što je važno? Osećala sam se kao da mi je oduzeta prilika da napredujem i uradim nešto značajno za svoje kolege. Za mene su ciljevi studentskog angažovanja bili viši od redovnog organizovanja žurki i već viđenih tribina, bez kreativnosti i tolerancije za novitete”. 

Da ovo nije usamljeno iskustvo, već situacija sa kojom su se suočile i druge kolege sa viših godina studija, kada je kriterijum za višu poziciju ili studentski parlament u pitanju, potvrdjuje i to što prosek i redovno završene studijske godine nemaju prednost da bi se neki student rangirao bolje pri izboru za ova mesta. Nameće se pitanje zašto ovo nije regulisano zakonom, zašto na čelu glavne studentske organizacije može da predsedava osoba koja je na drugoj godini studija već duži niz godina, ili pohađa privatni fakultet ili ne mora uopšte ni da bude student bilo kog fakulteta. Mandat sa više uzastopnih reizbora ili sa preletanjem iz organizacije u organizaciju traje i više nego samo studiranje. Trend koji se ponavlja jesu i preklapanja u funkcijama. Zakon izbegava da jasnije definiše uslove koje prva ličnost treba da ispuni. Tu je i nepostojanje unutrašnje finansijske kontrole i inspekcije kako je dobijeni novac raspoređen i potrošen. Za to nisu potrebni izveštaji ni pravilnici jer je na dobrovoljnom nivou odlučeno ko donosi važne odluke. Kao još jedan nedostatak zakona, možemo navesti neregulisanost glasanja na studentskim izborima, neblagovremeno menjanje pravila koja kvalifikuju studentske organizacije za kandidovanje na izbore za fakultetski parlament. O samom zakonu razgovarale smo sa predsednikom organizacije Studentska unija sa Fakulteta političkih nauka (SU)  Markom  Mićunovićem.

„Ima dosta prostora za malverzaciju. Zakon ima oko 23 člana, a kad se sabere i oduzme tu se radi o oko 5 stvari. Ono što meni para uši je da je zakon doneo SKONUS-a, na čelu kog je bivša članica ESF-a. Sastavljen je tako da se dosta poveća učešće parlamenta, odluke parlamenta, do učešća na tribinama, humnatiranim akcijama, podrške od fakulteta, sve mora ići preko parlamenta“.

Razgovarali smo i o izborima za Parlament fakulteta 2021. i razlozima zašto organizacija na čijem je čelu nije bila kandidovana.

,,Nismo imali prvu stranu statuta koju su zahtevali, dat je rok od dva dana da se pronađe, a u APR-u se na to čeka 7 do 10 dana, pa nismo uspeli na vreme da je pribavimo. Svu ostalu dokumentaciju smo imali. Mi smo studentska organizacija koja ima kontunuitet učestvovanja na studentskim izborima, organizacija postoji 11 godina. Shodno tome, bilo je FT1P, u smislu da su i drugim organizacijama koje su opozicionog karaktera nalazili neke gluposti, u najmanju ruku, na osnovu kojih nisu mogli da se registruju. U komisiji za registraciju koja ima 5 članova, 3 su iz organizacije koja je na vlasti, to je svojevrsan sukob interesa, ‘’ rekao je Mićunović.

Koalicija dve organizacije ESF i TIM (Timska inicijativa mladih) odnele su pobedu na izborima za parlament 2021. godine kao jedini kandidati i među sobom podelile stolice. Dok treba ceniti kolegijalne gestove, druge organizacije stavljene su u nefer poziciju gde uopšte ne mogu pravovremeno ispuniti uslove kandidature. Da je zakon regulisao ove odredbe drugačije, sve organizacije bi otvorenim izborom imale priliku da uđu u parlament, a ne kroz interne dogovore.

Organizacija rada se razlikuje od fakulteta do fakulteta u mnogim stvarima kada je u pitanju studentsko organizovanje. Zakonski propusti su ovo omogućili, pa je logičan zaključak da će studentske organizacije sa različitih fakulteta imati drugačije statute i prakse. Upoređivanjem tih pravila Pravnog fakulteta, Filozofskog fakulteta, Fakulteta političkih nauka i  Fakulteta bezbednosti zaključujemo da je u Zakonu napravljeno mnogo prostora za organizaciju po sopstvenom nahođenju. Rešenje koje se nameće jeste bolja zakonska regulativa koja će dati jasnije kriterijume svake kandidature i omogućiti optimalnu rotaciju članstva i rukovodstva, kao i veću transparentnost u radu organizacije. Smenjivanje ljudi na ovim pozicijama u redovnim vremenskim razmacima koji prati promene u studenstkom telu i aktivira ljude sa osnovnih studija je poželjno stanje koje su sami studenti definisali. Cilj uvek mora biti ohrabrivanje studenata da stupe u komunikaciju, otvaraju diskusije i debate i na taj nacin šire svoja iskustva i vidike kroz organizacije koje će pružiti mrežu kontakata i prilika za lično i kolektivno unapređenje. To se neće postići pasivnim posmatranjem i negativnim komentarisanjem, već aktivnim uključivanjem u rad kroz kritičku preduzimljivost.

Pišu: Anita Bogojević i Petra Stojanović

* Tekst je objavljen u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.