Kako to sa ambasadorima iz uticajnih zemalja – ili, u ovom slučaju, organizacija – obično biva, svako novo nameštenje i svaki novi dolazak posmatra se kroz prizmu (ponekad previše) dnevne politike. Ni njegovu ekselenciju Emanuelea Žiofrea, iskusnog evropskog diplomatu, taj srpski specijalitet nije mogao da zaobiđe, pa je i pre nego što je stigao u Beograd njegova karijera, koja uključuje četvorogodišnji mandat na mestu ambasadora EU u Izraelu, ali i šefovanje Odsekom za demokratiju i posmatranje izbora u Evropskoj službi za spoljne poslove, bila pod lupom javnosti.
Mnogo važnije od preuranjenih zaključaka su reči i dela, a za novogodišnji dvobroj Nedeljnika ambasador Žiofre govorio je otvoreno i o urađenom i o planiranom.
Kada se osvrnete na godinu iza nas, ali i na početak svog mandata kao šefa Delegacije EU u Srbiji, kako ocenjujete ono što je Delegacija uradila u 2021, posebno s obzirom na izazove koje je donela pandemija?
Bila je to zaista izazovna, ali i vrlo dinamična godina. Na početku razgovora bih od sveg srca zahvalio kolegama iz Delegacije koji su, u bliskoj saradnji sa srpskim partnerima, kao i našim sedištem, radili danonoćno kako bi omogućili hitnu podršku Srbiji tokom pandemije kovida, kao što su nabavka zaštitne opreme, vozila, medicinskih sredstava, lekova, vakcina i angažovanje dodatnih 200 medicinskih radnika radi jačanja kapaciteta srpskog zdravstvenog sistema kako niko ne bi bio izostavljen. Istovremeno smo zajedno radili na srednjoročnim i dugoročnim projektima za podršku ekonomiji i reformama. Od početka godine ugovorili smo preko 220 miliona evra podrške u brojnim sektorima. Delegacija trenutno vodi 296 aktivnih direktnih projekata, pored ostalih aktivnosti. I naravno, pozitivan rezultat koji obeležava kraj 2021. jeste otvaranje Klastera 4, što pruža osećaj zadovoljstva za dosadašnji rad, ali i najavljuje još više posla u 2022.
Jedna od stvari sa kojima ste se verovatno suočili jeste percepcija onoga što EU radi u Srbiji. Da li ste zadovoljni imidžom EU i kako to poboljšati? Koja je uloga medija, vlade i civilnog društva?
Ono što sam mogao da primetim od mog dolaska jeste koliko su građani Srbije strastveni. U svemu, pa i u politici, ima emocija. Emocije takođe igraju veliku ulogu u njihovoj percepciji EU.
Mnoga istraživanja pokazuju da građani Srbije imaju pozitivno mišljenje o EU i podržavaju proces pristupanja EU, posebno mladi. Pristupanje EU se smatra korisnim za zemlju i njene građane, naročito u ekonomskom smislu, ili u vezi sa zaštitom životne sredine ili korupcijom. Ovo je, naravno, vrlo pozitivno – cilj EU je da ljudima pruži mogućnost da postignu ono za šta su sposobni i da izgrade pravednu i održivu budućnost za sledeće generacije.
Takođe vidim da neke frustrira dužina i složenost procesa integracije u EU. Želim da uverim građane da su EU i njene države članice potpuno posvećene prihvatanju Srbije kao članice EU. Volimo Srbiju, znamo koje su njene snage i vitalnost. Srbija će učiniti Uniju jačom. Ali u procesu pristupanja nema prečica. Proces je veoma jasan i predvidiv – prioriteti za Srbiju su pravilno utvrđeni, a u godišnjem izveštaju svake godine svima jasno stavljamo do znanja šta još Srbija treba da uradi radi usklađivanja sa zakonodavstvom i praksom EU: u suštini, isto ono što rade sve druge države članice EU. Ovo je meritorni proces, što smo ponovo pokazali nedavnim otvaranjem Klastera 4: kada reforme i prakse napreduju, pregovori takođe napreduju…
Nastavićemo vredno da radimo na održavanju i unapređivanju pozitivnog imidža EU, i na tome da dopremo do građana i motivišemo ih da iskoriste brojne pogodnosti koje im donosi proces pristupanja EU – na raspolaganju je toliko programa za studente, preduzetnike, poljoprivrednike, poslovnu zajednicu, osetljive grupe…
Istovremeno, očekujemo da i srpske vlasti i mediji daju svoj doprinos: države članice EU su na to jasno podsetile na Samitu EU – Zapadni Balkan tokom jeseni. U tako poodmakloj fazi u procesu pristupanja, od zemlje kandidata očekujemo da javnosti pruži više informacija o EU.
S tim u vezi, ako biste birali događaj ili projekat EU u Srbiji koji možda nije dobio dovoljno pažnje javnosti, koji bi to projekat ili događaj bio?
Teško je izdvojiti jedan projekat. Kao što sam pomenuo, imamo oko 300 trenutno aktivnih projekata od kojih građani Srbije imaju koristi i svi zajedno čine holistički pristup podršci i reformama. Među najvažnijim projektima svakako bi bili oni koji pružaju podršku mladim preduzetnicima i sektoru malih i srednjih preduzeća, koji direktno otvara nova radna mesta i postavlja temelje za zdravu i održivu ekonomiju. Samo kroz jedan od naših programa, EUPRO, pomogli smo u otvaranju preko 550 novih radnih mesta! Infrastrukturni projekti su takođe veoma značajni jer ne samo da pružaju direktnu korist kroz pristupačniju i bolju povezanost već snažno utiču i na ekonomiju, bolju zaštitu živote sredine, obrazovnu, kulturnu i društvenu razmenu. No, da pokušam preciznije da odgovorim na vaše pitanje, projekat koji me uvek dirne u srce je Regionalni stambeni projekat – zajednička inicijativa Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije sa ciljem da se stambeno zbrinu ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ovaj regionalni program pokazuje kako zajednički napori svih strana mogu dati konkretne i važne rezultate, pokazujući našu volju da nikoga ne ostavimo nezbrinutog. Od 2015. u Srbiji je obezbeđeno blizu 7.000 stambenih jedinica. To znači 7.000 porodica koje su izgubile sve i koje konačno mogu da imaju krov nad glavom koji mogu da zovu svojim domom. Evropska unija je ubedljivo najveći donator ovog programa i svaki put me zaista dirne kada vidim osmehe na licima ovih ljudi koji konačno pronalaze mir i toplinu svog doma. Projekti poput ovih istinski menjaju živote ljudi i svaki put osećam privilegiju što mogu da svedočim tome.
Da li ste zadovoljni saradnjom sa Vladom Srbije i institucijama? Verujete li da ova vlada i njeni članovi čvrsto stoje na evropskom putu?
Vlada Srbije je članstvo u EU postavila kao svoj prioritet i strateško opredeljenje, što svakako pozdravljamo. Imamo vrlo intenzivnu i uspešnu saradnju u raznim oblastima, počev od zaštite životne sredine, sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u zajedničkim civilnim i vojnim misijama širom sveta, u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, u borbi protiv aktuelne pandemije i prirodnih nepogoda…
Nedavno otvaranje klastera dalo je novu energiju našim odnosima – to je pružilo srpskim vlastima priliku da dalje pretoče deklarisane obaveze u konkretne rezultate, posebno u oblasti životne sredine i vladavine prava. Nova faza procesa podrazumeva i naša veća očekivanja, kao i veću odgovornost za Srbiju, koja treba da dokaže istinsku posvećenost putu ka EU sa opipljivijim rezultatima, i tome se radujemo.
Osim reči „pandemija“ čini se da je „polarizacija“ reč koja još uvek opisuje stanje u svetu, na našem kontinentu, ali i u Srbiji. Gde vidite prostor za smanjenje te polarizacije kod nas i u širem dijalogu političkih protivnika? Kako bi Evropska unija mogla da pomogne u većem razumevanju političkih aktera, imajući u vidu da nas sledeće godine čekaju izbori?
Da, polarizacija društva je vidljiva – i u Srbiji. Naravno da je normalno da su pogledi i mišljenja različiti i da mogu biti suprotstavljeni u društvu, ali je potrebno stvoriti više prostora za pronalaženje kompromisa i uključivanje svih.
Dijalog je ključan za prevazilaženje ovog fenomena. Razgovor, objašnjavanje šta radite i šta želite da postignete, slušanje šta drugi imaju da kažu i argumenata koje iznose, a zatim i konstruktivan dijalog, vode ka pronalaženju kompromisa i zajedničkih stanovišta. Takođe su potrebne jake i nepristrasne institucije koje obezbeđuju da se glas svakog pojedinca može čuti i da su njihova prava obezbeđena, bez obzira na rezultat na izborima.
Dijalog nije jednostavan, ali je jedini način. Retko kad su stvari u životu, a i u politici crno-bele, te je zato suštinski važno da budete spremni da slušate, razumete, prihvatite kada se ispostavi da je druga strana ili osoba u pravu i da se zadovoljite kompromisnim rešenjima. Različitost mišljenja i stavova čini društva bogatijima, u kulturi, sportu, politici. Evropska unija je savršen primer za to. Čak i naš moto kaže Ujedinjeni u različitosti. Ima li boljeg primera u svetu od zajednice 27 zemalja čije su istorije bile toliko polarizovane? Pa ipak, danas smo prošlost ostavili iza sebe i izgradili snažnu zajednicu različitih glasova koji se međusobno poštuju i koji su sposobni da razgovaraju o pitanjima, pronađu kompromis i, konačno, stave interes građana iznad svakog spora. Kao zajednica, sada smo ostvarili najveći stepen prosperiteta, mira, ekološke svesti i otvorenosti u svetu. To je uspeh dijaloga kojem se neki rugaju kao znaku slabosti, a koji se zapravo potvrđuje kao najdelotvorniji alat.
Upravo za to se zalažemo i u Srbiji. Razgovaramo sa svim legitimnim akterima, imamo širok spektar sagovornika – sve u cilju podrške konstruktivnom dijalogu. Zbog toga smo se angažovali u međustranačkom dijalogu kako bi se unapredio ambijent u kome se sprovode izbori. Takođe insistiramo na dijalogu između Beograda i Prištine, u cilju postepenog pronalaženja rešenja za ovaj složeni problem. Na međunarodnoj sceni, ponovo se zalažemo za dijalog – za multilateralizam kada odlučujemo o globalnim izazovima poput klimatskih promena, i izgradnju bolje budućnosti.
Kako izgleda saradnja Delegacije i institucija EU sa civilnim društvom i gde vidite prostor za unapređenje saradnje?
Imamo odličan, veoma iskren i prijateljski odnos sa civilnim društvom. Ono je suštinski element svakog funkcionalnog i zdravog demokratskog društva i mi smo kroz različite programe značajno uložili u njegov razvoj u Srbiji. Civilno društvo ima nezamenljivu ulogu u tome da se čuju glasovi osetljivih i nedovoljno zastupljenih delova stanovništva. Štaviše, donosi važnu prednost u približavanju procesa evrointegracija građanima, kao i u praćenju onoga što Vlada radi i usmeravanju na osnovu svoje stručnosti. Nacionalni konvent o EU odličan je primer u ovom slučaju. Nastavićemo da radimo na osnaživanju civilnog društva, da negujemo kulturu dijaloga i informisanih debata i na taj način ćemo pokušati da smanjimo već pomenutu rasprostranjenu polarizaciju u srpskom društvu.
Srbija je otvorila Klaster 4 po novoj metodologiji pregovora. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u oblasti energetike i zaštite životne sredine? Da li ovaj klaster omogućava pristup fondovima zelene agende i šta mislite da je najhitnije u zaštiti životne sredine?
Otvaranjem Klastera 4 Srbija je dobila priznanje za napredak u oblasti životne sredine, saobraćaja, energetike i izabranom pravcu daljeg razvoja privrede. Ovo je realnost: Srbija je ispunila merila za otvaranje klastera. Postavljene su osnove i otvaranje pregovora u klasteru poglavlja znači da se u ovim oblastima mogu započeti suštinski pregovori. Referentna merila su sada viša, a od Srbije se sada očekuje da se mnogo više približi standardima i praksi EU, posebno u oblasti zaštite životne sredine.
Često primećujemo da je velika pažnja posvećena otvaranju klastera ili poglavlja, ali je zapravo zatvaranje poglavlja ključno za završetak pristupnih pregovora u celini. Dakle, predstoji mnogo posla na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblastima koje pokriva Klaster 4.
To za Srbiju znači naporniji rad i dublje reforme. Takođe znači bolju koordinaciju i političko upravljanje na nacionalnom i lokalnom nivou. Pored toga, Srbiji će biti potrebno više transparentnosti i unapređenje javne rasprave.
Klaster 4 je u srcu svih ekonomija. Zaštita životne sredine, održivi razvoj sektora energetike i transporta u skladu sa zakonodavstvom EU i klimatskim ciljevima, doneće nove investicije, povećati zaposlenost i podstaći lokalno tržište i mala i srednja preduzeća.
Evropska unija već pruža opsežnu podršku u ovim sektorima. U proteklih 15 godina već je donirala Srbiji preko 450 miliona evra samo za zaštitu životne sredine, čime su obezbeđeni sistemi za prečišćavanje otpadnih voda i vodosnabdevanje u nekoliko opština širom Srbije, programi zaštite biodiverziteta, postavljanje stanica za merenje zagađenja vazduha, kao i sistemi za odlaganje pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“, između ostalih infrastrukturnih projekata. U energetskom sektoru, od 2000. godine je već donirano 830 miliona evra za snabdevanje energijom i energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i usklađivanje zakonodavstva, dok je još 100 miliona evra planirano za sledeću godinu.
Evropska unija će pojačati svoju podršku, uključujući podršku kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, za koji smo izdvojili preko devet milijardi evra donacija uglavnom za projekte povezivanja i Zelene agende u regionu i koji takođe može da pokrene do 20 milijardi evra dodatnih investicija.
Poglavlja 23 i 24 javnost doživljava kao ozbiljan problem u pregovorima, a godišnji izveštaji o napretku ukazuju i na probleme u funkcionisanju vladavine prava. Šta je najvažnije što treba uraditi u ovoj oblasti?
Istina je da ova dva poglavlja, zajedno sa normalizacijom odnosa sa Prištinom, određuju ukupan tempo napretka u pristupnim pregovorima – u slučaju stagnacije ili nazadovanja, ceo proces može biti obustavljen, i obrnuto – njihovim napredovanjem, pristupni pregovori mogu se ubrzati.
U najnovijem izveštaju za Srbiju, ocenjeno je da je napredak u vladavini prava ograničen. Evropska unija i njene države članice prepoznale su pokretanje važnih reformi, posebno ustavnih reformi i reformi vezanih za nezavisnost pravosuđa. Usvajanje ustavnih izmena i planirani referendum su važni koraci u sprovođenju ovih reformi, koje su države članice EU priznale kao takve otvaranjem klastera na poslednjoj međuvladinoj konferenciji održanoj u decembru. Kada je reč o predstojećem referendumu 16. januara, očekujemo da svi akteri doprinesu plodnoj i objektivnoj debati o sadržaju ovih izmena, imajući u vidu njihov značaj za put Srbije ka EU.
Nadamo se da će Srbija nastaviti da suštinski napreduje u vladavini prava, u skladu sa obavezama u nacionalnim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Potreban je očigledniji i snažniji pomak u široj oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja: fokusiranje na ustavnu raspravu sa ciljem osiguranja nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa; sprovođenje sveobuhvatne reforme javne uprave; jačanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala uz opipljive rezultate; stvaranje okruženja koje garantuje slobodu izražavanja, uključujući verodostojno i transparentno sprovođenje medijske strategije.
Čini se da posle godina jačanja populista i evrofoba, umereni i progresivni političari i pokreti dobijaju sve veću moć na našem kontinentu. Došlo je do promene vlasti u Nemačkoj, vlada koju predvodi Mario Dragi je veoma popularna u Italiji, očekuju nas izbori u Francuskoj… U kojoj meri ove promene mogu uticati na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, posebno imajući u vidu poslednju izjavu predsednika Makrona da EU nije zaboravila Zapadni Balkan?
U EU postoji konsenzus među državama članicama da proširenje na Srbiju i region Zapadnog Balkana nema alternativu – to je konstanta, bez obzira na promene nacionalnih vlada. Uprkos različitim ocenama zemalja članica o napretku, EU je vrlo jasno stavila do znanja da želimo Srbiju u EU – delimo istu istoriju, vrednosti i istu sudbinu, što je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen ponovila više puta. Revidirana metodologija proširenja predviđa veće političko upravljanje procesom pridruživanja, a svi skupovi na visokom nivou na kojima se sagledavaju postignuti rezultati i otvorena pitanja jesu korisni.
Za kraj, kako zamišljate Srbiju na dan kada postane članica Evropske unije? Po čemu se razlikuje od današnje Srbije?
Srbija je divna zemlja, sa snažno ukorenjenom tradicijom i identitetom. Ulazak u EU to neće promeniti. Kao što ni Italijani danas nisu manje Italijani u odnosu na period pre EU.
Ali svakako, kada Srbija bude ušla u EU, biće jača zemlja: zemlja koja će se uskladiti sa praksom EU u oblastima kao što su vladavina prava, životna sredina, javne nabavke, da spomenemo samo neke; zemlja koja će imati mnogo više mogućnosti za svoje kompanije i građane.
Evropska unija će takođe postati snažnija pristupanjem Srbije. Građani Srbije su pametni, talentovani, kreativni i ambiciozni. Srbija će dati veliki doprinos Evropi u hvatanju ukoštac sa izazovima koji su pred nama, kao što su klimatske promene, upravljanje migracijama, zdravstvene pretnje, a daće doprinos i u izgradnji bezbednije, pravednije, prosperitetnije i održivije budućnosti.
INTERVJU OBJAVLJEN U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA. U PRODAJI OD 30. DECEMBRA, NA KIOSCIMA I NA NStore.rs
Tagovi
