Otkako je Rusija otvorila Kalinjingrad za strane avio-prevoznike, formirala se i nova ruta za migrante. Sve više ljudi s Bliskog istoka tako pokušava da stigne u EU, pokazuju istraživanja nemačkih novinara.
Nakon što je početkom oktobra Rusija, u sklopu programa „Otvoreno nebo“, prepustila aerodrom u Kalinjingradu stranim avio-prevoznicima, sve više ljudi s Bliskog istoka prebacuje se u EU preko te ruske eksklave na Baltičkom moru. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova ukazuje: „Već nekoliko meseci njemačka vlada i partneri iz EU posmatraju porast ilegalnih migracijskih kretanja na ruti preko Rusije (…). Letonije Litvanija i Poljska prijavljuju slučajeve ljudi koji su ušli i njihove zemlje ilegalno, iz Belorusije, s ruskim vizama u svojim pasošima.“
Prema istraživanjima nemačkog javnog servisa SWR, ruska viza potrebna za beg preko Kalinjingrada na severu Iraka košta oko 2.500 dolara i očigledno ju je lako dobiti. „Ako su vam papiri tamo, biće vam potrebno deset dana da stignete iz Moskve u Nemačku“, rekao je jedan krijumčar. Ipak, ruta preko Kalinjingrada nešto je skuplja od leta preko Belorusije koji košta ukupno 14.500 dolara. Razlog: ruskim vlastima morao je da plati više mita nego beloruskim, tvrdi krijumčar. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na pitanje SWR o tom slučaju.
Obećanje brzog bekstva
Novinari SWR-a koji su istraživali tu temu, uspeli su da stupe u kontakt s ljudima koji beže. Aras (nije mu pravo ime) je Sirijac koji trenutno beži iz severnog Iraka i pokušava da preko Moskve i Belorusije pronađe put do EU. U vreme kada su novinari istraživali tu temu, on je već nekoliko nedelja bio zaglavljen u Minsku. Krijumčari su mu očigledno obećali da će put biti brz i jednostavan: „Mi zapravo ne znamo ništa. Ne govore nam istinu. Rekli su nam da moramo da hodamo dva sata, a mi smo hodali 20 sati“, rekao je Aras.
Pejman, koji je iz Irana pobegao u Erbil u severnom Iraku, takođe želi da nastavi put prema EU. Tamo će, nada se, moći da operiše prostrelne rane koje mu je policija nanela tokom demonstracija u Iranu. Trenutno ne može ni da ustane. Ako to ne bude uspeo legalno da uradi, i on će preko Rusije pokušati da ilegalno dođe u EU i tamo zatraži azil. Iranski napadi raketama i bespilotnim letelicama na kurdski regionu u Iraku još jedan su razlog zašto izbeglice poput Pejmana nastavljaju da beže u EU.
Krijumčari očigledno vode prave reklamne kampanje za svoje usluge na društvenim mrežama, a navodno čak nude i povlastice. Onaj ko privoli više ljudi na bekstvo, taj dobije popust. O tome je novinarima govorio doušnik iz kruga krijumčara. U grupama na Telegramu kruže i reklamni video-snimci izbeglica koje su stigle na odredište. „Primećujemo da se (…) ova ruta preko Rusije i Belorusije reklamira na društvenim mrežama“, saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.
Turističke agencije često su mesto prvog kontakta
Za ljude koji žele da pobegnu u EU s ruskom vizom, poseta turističkoj agenciji često je prva stanica. Vlasnik turističke agencije u kurdsko-iračkoj Sulejmaniji izjavio je za SWR da je prodaja ruskih viza poslednjih meseci porasla. Na pitanje da li je on imao ikakve veze s krijumčarima, vlasnik agencije to je negirao. „Posao koji obavljamo, poput podnošenja zahteva za vizu ili prodaje avionskih karata, je legalan.“
Prema rečima vlasnika turističke agencije, ruta preko Kalinjingrada nastala je nakon što je beloruska vlada počela da preduzima sve oštrije mere protiv izbeglica. Ruta preko Kalinjingrada je, kaže, povezana s isto tako velikim rizicima kao i ona preko Belorusije. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, najmanje 21 osoba izgubila je prošle godine život zbog hladnoće u beloruskim šumama na granici sa Poljskom. Ta ruta i dalje postoji, rekli su irački krijumčari za nemački javni servis.
Paulina Bovnik zna koliko opasan može da bude pokušaj prelaska granice. Ta lekarka se od avgusta 2021. brine za izbeglice koje su prešle belorusku granicu prema Poljskoj. Otkako je postavljena žica na granici, ona uglavnom viđa slomljene noge, ali i povrede glave. „Izbeglice koje dolaze iz Belorusije, pokazuju znakove da su pretrpeli nasilje“, kaže ona i iznosi pretpostavku da su ih tukli pripadnici beloruskih snaga bezbednosti. Zimi, međutim, ona takođe primećuje i slučajeve hipotermiju i ljude koji pate od pothranjenosti.
Poljska reaguje pojačanom zaštitom granica
Prema sopstvenim navodima, Poljska reaguje na ruski „program Otvoreno nebo“. Poljska granična straža je na pitanje SWR odgovorila sledeće: „Kao odgovor na tu odluku, poljska vlada preventivno obezbeđuje granicu s Kalinjingradskom oblasti. U sklopu akcije, poljske oružane snage podižu privremenu barijeru od bodljikave žice.“
Rusija očigledno sledi strategiju izdavanja viza migrantima s Bliskog istoka – tu pretpostavku, nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru, deli i Kaj-Olaf Lang, stručnjak za istočnu Evropu u nemačkoj Fondaciji nauka i politika. Uz pomoć izbeglica se, kaže, na taj način vrši pritisak na zemlje EU i NATO. „Sada vidimo da Kalinjingrad može biti trn u oku NATO i u kontekstu migracija“, kaže Lang i zaključuje: „Mislim da je osnovna namera da se unese nestabilnost u te zemlje.“