Jedna od najomraženijih sintagmi poslednjih meseci je svakako „nova normalnost“ – to je potpuno promenjena mikroklima i društveni kontekst u kome kao pojedinci pokušavamo da obitavamo. Način prilagođavanja novim okolnostima jasno determiniše one koji su prilagodljivi i strpljivi i one koje nisu, a kada se govori u kontekstu biznisa, način prilagođavanja novim okolnostima razlikuje uspešne od manje uspešnih i neuspešnih kompanija.
Veselin Jevrosimović, vlasnik i predsednik kompanije Comtrade Group, govorio je za američki biznis magazin „Forbes“ o tome šta možemo da očekujemo u budućnosti modernog poslovanja.
„Okolnosti koje je doneo korona virus prisilile su nas da se oslonimo na tehnologiju kako bismo mogli da ostanemo povezani, ali u širem smislu, ona je delovala kao katalizator koji je gurnuo mnoga preduzeća na put digitalne transformacije. Situacija je stvorila jedinstvenu priliku za prilagođavanje i produktivniji i efikasniji rad u kriznim vremenima, ali je takođe otvorila povod za diskusiju širom sveta o tome kako možemo da stvorimo novo radno okruženje, korisno za kompanije, zaposlene i društvo podjednako“, rekao je Jevrosimović.
On u razgovoru za Forbs govori o šest najvažnijih promena koje prepoznaje.
1. Stil organizacije i upravljanja
Zahvaljujući prethodno ustanovljenoj logistici poslovanja, IT kompanije prve su usvojile fleksibilno radno vreme i rad na daljinu. Međutim, osim primene softvera kao usluge (SaaS) i cloud rešenja u svojim organizacijama, one su dale primer i na polju usvajanja novog načina razmišljanja za postizanje uspeha u agilnijem radnom okruženju.
Organizacije koje uspešno digitalizaciju kako interne, tako i spoljne tokove rada, u velikoj meri oslanjaju se na principe strateške agilnosti koje potom integrisane u sve sisteme, što se i ogleda u kulturu kompanije. Usvajanjem takvih kriterijuma i ulaganjem u obrazovanje i usavršavanje svojih zaposlenih, kompanije mogu uspešno da odgovore na brzo promenljivo poslovno okruženje koje donosi poslovanje budućnosti.
Menadžment kompanije imaće zadatak da motiviše zaposlene koji nisu fizički zajedno, kao i da nauče kako da neguju unutrašnje odnose i upravljaju sopstvenom poslovnom zajednicom digitalnim putem. To neće biti moguće bez temeljnog pristupa tehnološkim i informatičkim mogućnostima kompanije, uz istovremenu edukaciju za zaposlene.
Korišćenje pravih IT alata i savremenih softverskih rešenja kao odgovor na promenjene potrebe od ključne je važnosti.
2. Tehnologija i digitalna pismenost
Od mnogih izazova u prilagođavanju radu na daljinu, prihvatanje novih tehnologija je prva stvar sa kojom su morale da se suoče kompanije u svim industrijama.
Jedan od prvih problema u vezi sa softverom, sa kojima su se zaposleni širom sveta susreli, je pristup bezbednoj mreži kompanije. Agilna i sigurna komunikacija su ključne kada je u pitanju rad na daljinu, zbog čega kompanije treba da obezbede pristup sigurnoj virtuelnoj privatnoj mreži (VPN).
Snažna informatička podrška od najveće je važnosti za nesmetano usvajanje praksi rada u budućnosti. Na primer, u Comtrade-u, tokom prvih znakova prelaska na rad na daljinu zbog pandemije, naši IT stručnjaci uspostavili su najveću VPN mrežu u jugoistočnoj Evropi, kapaciteta za više od 12.000 korisnika. Posedovanje sopstvene VPN mreže je važno, jer to znači sigurnost podataka i lakšu komunikaciju među zaposlenima.
Da bi omogućile rad na daljinu, organizacije moraju da budu u mogućnosti da u potpunosti omoguće pristup korporativnim resursima putem cloud tehnologija, što će se manifestovati usponom tržišta računarstva i razvojem novih rešenja u ovoj oblasti, ali i porastom sajber bezbednosti. Da bi dugoročno najbolje nastavile rad na daljinu, kompanije će morati pažljivo da preispitaju koje aplikacije i usluge koriste, a potom i da ulože u praćenje i upravljanje sistemima za čuvanje podataka.
3. „Nova normalnost“ zahteva nove mere bezbednosti
Prelaskom na digitalnu tehnologiju i cloud, kompanije će ubrzo shvatiti da sigurnost podataka zahteva pomeranje dalje od tradicionalnih sistema na koje su navikli. Kako je bezbednost jedan od glavnih stubova digitalnog sveta u budućnosti, organizacije moraju povećati svest o bezbednosti podataka i edukovati svoje radnike na daljinu po ovom pitanju. Videli smo neke pozitivne promene u upotrebi i razvoju novih specijalizovanih alata i opreme, koji su od velike koristi kada radite na daljinu.
Umesto velikih ekrana na koje smo navikli u konferencijskim salama, sada imamo specijalizovane tablete za video konferencije koji sadrže više kamera, napredne mikrofone i audio postavke, tako da možemo zasebno da radimo na računarima, a da imamo najviši kvalitet konferencijskih poziva. Verujem da je šira upotreba sistema digitalnog potpisa, pametnih zvučnika, ali i sigurnosnih alata, ono što nas tek čeka na ovom polju.
4. Promene u komunikaciji
Komunikacija je jedno od područja koje se najviše transformisalo kada je rad u kancelariji zamenjen radom na daljinu. Poslovni lideri moraju da pronađu inovativne načine kako da se komunikacija i dalje odvija efikasno u kompaniji.
Ključni kriterijumi koje treba poštovati su transparentnost i doslednost u razmeni relevantnih informacija. To se može postići putem internih platformi za razmenu vesti i drugih alata, ali mora biti istinski uklopljeno u kulturu kompanije.
Što se tiče alata za onlajn komunikaciju, verujem da bi bilo idealno da kompanije imaju svoje platforme u te svrhe, umesto da koriste javne usluge koje se lako preopterete. Obično se radi o poslovnoj verziji dobro poznatog softvera za instant komunikaciju, kao što je Zoom, koji se instalira na server kompanije.
Postoji mnogo novih alata koji pružaju brzu i sveobuhvatnu digitalnu komunikaciju, ali menadžeri moraju da imaju na umu da se dobra komunikacija ne završava pružanjem najnovije tehnološke opreme. Sada više nego ikad, zaposleni žele da se osećaju informisano, žele da budu deo kohezivnog tima. Kompanije bi trebalo da dele važne vesti putem formalnih kanala komunikacije, kao što su interni portali i drugi alati, ali i da ostanu u kontaktu putem neformalnih interakcija, kao što su onlajn pauze za kafu.
5. Motivacija i mentalno zdravlje
Iako deluje da se sve na svetu menja, neke stvari ostaju iste: ljudsko saosećanje, emocija i potreba za empatijom nikada neće nestati. Zbog toga, zajedno sa rešavanjem drugih važnih pitanja, moramo da slušamo šta zaposleni imaju da kažu i da saosećajno pratimo njihovo emocionalno stanje i blagostanje.
Odeljenje za ljudske resurse, kao i lideri timova, već mesecima redovno razgovaraju sa zaposlenima i kreiraju upitnike kako bismo imali uvid u realno stanje: kako se zaposleni osećaju i snalaze u radu od kuće. Tako smo saznali da izuzetno cene fleksibilnost što se tiče rada na daljinu i srećni su što mogu da uspostave balans između poslovnog i privatnog života. Imaju mogućnost da se organizuju kako im odgovara i imaju više vremena za učenje novih veština.
U suštini, otkrili smo da je većina njih zadovoljna načinom na koji smo organizovali stvari.
Ali, takođe smo vrlo ozbiljno shvatili mišljenja stručnjaka o efektu takve promene na čovekovo mentalno zdravlje i blagostanje. Moramo imati na umu da ne reaguju svi ljudi isto na masovne promene poput ove, zbog čega su ove teme od suštinskog značaja, a kompanije bi trebalo da im budu posvećene određivanjem dugoročnih wellness programa.
Verujem da se iz ovog procesa mogu roditi nove ideje i humanija rešenja: na primer, kombinacija rada na daljinu i rada u kancelariji, zajedno sa optimizacijom radnog okruženja i usklađivanjem procesa. Možemo da pronađemo ravnotežu koja našim zaposlenima održava mentalnu i fizičku sigurnost, istovremeno održavajući napredan zamah našeg poslovanja.
6. Važna uloga IT-a u novom digitalnom svetu
Nove tehnologije omogućile su nam da fizički prostor za rad zamenimo „mrežom“, omogućavajući kompanijama da se prilagode i nastave svoj rad tokom pandemije. IT industrija je brzo otkrila nove načine poslovanja. Njihovo iskustvo u pojedinačnom prilagođavanju rasporeda i radnog opterećenja naveli su menadžere da i pre pandemije počnu da razmišljaju intenzivnije o fleksibilnom radnom vremenu i radu na daljinu, nadajući se povećanju zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih.
Važno je uvek imati na umu da se tehnologije razvijaju kako bi se pomoglo ljudima i društvu u celini. Ovo je naročito bitno u kriznim vremenima. Ono što smo videli od početka pandemije jeste da kompanije nisu jedine koje se prilagođavaju promenama: javne institucije, škole, univerziteti, sve ove ključne institucije u društvu morale su se transformisati – i to veoma brzo. Javni i privatni sektor moraju aktivno sarađivati kako bi pratili novi pravac promena.
Na primer, Comtrade je razvio besplatan softver na samom početku karantina u Srbiji, gde se mogao registrovati donator koji je želeo da pomogne drugima u ovoj situaciji. Cilj softvera je da omogući efikasno i organizovano davanje krvne plazme pacijentima obolelim od korona virusa.
Voleo bih da vidim ovaj trend međusobnog pomaganja, jer integracija svih privrednih grana doprinosi i razvitku društva u celini.
Imajući u vidu da zaposleni rade od kuće, učenici pohađaju časove na daljinu, a nastavnici koriste onlajn platforme za učenje, sa sigurnošću možemo reći da će ove okolnosti uticati na razvoj računarske i digitalne pismenosti. Comtrade je podržao brojne inicijative u tom pogledu, uključujući razvoj softvera za testove samoprocene učenika osnovnih škola, gde se testiralo više od 70.000 učenika osmog razreda.
Takođe smo bili aktivni u pružanju podrške mlađoj generaciji kroz besplatne IT letnje škole: taj deo našeg posla vidimo kao našu korporativnu odgovornost da pomognemo, kao i da investiramo u obrazovanje i naše buduće stručnjake.
Tagovi
