Predivno veče u Njujorku. Metropolitan opera sija punim sjajem i radujemo se što večeras možemo da gledamo i slušamo operu „Nabuko“, posebno zato što Željko Lučić, srpski bariton, peva naslovnu ulogu. Predivna scenografija i koreografija. U sali je 3.800 sedišta i sva su ispunjena. Pred nama je mali ekran na kome možemo da izaberemo jedan od četiri jezika i da pratimo tekst i bolje razumemo sadržaj opere.
Inovacija koja dolazi iz Metropolitana i primenjuje se u Bečkoj i drugim operama u svetu. Bez obzira na predivnu i veliku salu i mnoge donacije Metropolitan ne može da pokrije sve svoje troškove i da održi izuzetno visok kvalitet predstava. Kako povećati prihod ako ste ograničeni sa 3.800 sedišta i 3.800 karata koje možete da prodate za jednu predstavu a troškovi organizacije i izvođenja predstava visokog kvaliteta rastu? Kao cilj transformacije postavili su popularizaciju opere kao žanra i povećanje broja klijenata uz povećanje prihoda. Osnovali su deo za softver i inovacije i dogradili i dalje razvili sisteme upravljanja u operi ili pozorištu od prodaje i praćenja ulaznica, preko internet stranice i direktne prodaje uključujući i suvenire, video i audio snimke na različitim medijima, pa do već pomenutog sistema za praćenje teksta opere na malim ekranima ispred svakog sedišta.
Drugi korak je bio u globalizaciji, demokratizaciji i približavanju opere ljudima koji nisu mogli ili želeli da plate stotine dolara za ulaznicu ili koji nisu u mogućnosti da posete Njujork i gledaju jednu od predstava. Odlučili su da snimaju i digitalizuju predstave i da ih ponude kroz digitalne kanale i tako za jednu predstavu prodaju mnogo više od 3.800 ulaznica. Prvi korak je bio da su postavili kamere i počeli da prenose predstave kroz lanac bioskopa u celom svetu. U Beogradu je moguće u Cineplex bioskopima gledati direktan prenos iz Njujorka za vrlo povoljnu cenu ulaznice. Tako su dramatično povećali broj ulaznica i prihod, a samim tim demokratizovali i povećali popularnost opere. Sledeći korak bio je godišnja pretplata kao i opera na zahtev, gde svaki korisnik može iz svoje kuće, preko interneta, da gleda i sluša operu kada njemu odgovora, opet uz pristupačnu pretplatu ili pojedinačnu cenu.
Otvoreni su potpuno novi segmenti klijenata, nude se i novi proizvodi i usluge kroz nove fizičke i digitalne kanale i promoviše se opera u celom svetu, a Metropolitan opera, koristeći digitalnu ekonomiju, povećava svoje prihode.
Izložba poznatog engleskog slikara, crtača, fotografa, scenografa i jednog od najznačajnijih britanskih umetnika 20. veka Davida Hockney-a pod naslovom ”Veća slika“ u Ludvig muzeju u Kelnu. Poruka izložbe je da uvek idemo korak unazad da bismo sagledali veću sliku ili da pokušamo da složimo veću sliku kombinacijom pogleda iz nekoliko različitih pozicija. Iako je poznat po tome da koristi razne tehnike i tehnologije i da menja stilove, pomalo sam bio iznenađen kada sam video njegove radove, posebno naslikane predele, koji su rađeni na iPad tabletu, koristeći program Brush 3. Završene radove štampa na velikim štampačima i izlaže, ali pored odštampane slike stoji i iPad na kome je digitalna verzija te slike. Program Brush 3 omogućava da se prikaže krajnji rezultat ali i da se zapamti i reprodukuje ceo proces nastanka slike. I zaista, iPad pored odštampane slike prikazuje korak po korak ceo proces slikanja, odnosno koraka u nastajanju slike. Možemo da pratimo kako i kojim redom je nastala svaka linija, crtica ili tačka, kako i kojim redom su slikani slojevi na slici. Kroz ovaj proces može se razumeti i proces nastajanja slike u tehnici ulje na platnu, jer svaki sloj mora da bude dobro isplaniran i nanošen u tačno određenom redosledu. Posetilac izložbe je uveden u potpuno novi svet iluzije saučestvovanja u nastanku dela ili bar drugačijeg razumevanja kako je delo nastalo. Posetilac spoznaje jedan drugi pogled i dobija „veću sliku“, što i jeste filozofija David Hockney-a.
Galeriju Tate čine četiri javne galerije u Velikoj Britaniji, koje se finansiraju iz budžeta. Digitalna transformacija u Tate-u je kontinuirani proces koji je počeo krajem prve decenije u ovom stoleću i dobro je planirana i dokumentovana. Transformaciju vodi posebno odeljenje Tate Digital. Na početku cilj je bio da se upoznaju klijenti i zainteresovani i da im se ponudi informacija koja njima odgovara, odnosno ima veću vrednost za njih. Prvi zadatak bio je da se kreira i objavi novi digitalni sadržaj (povećanje vrednosti informacije) koji će se širiti, menjati i prilagođavati, i da se formiraju interesne grupe (da bi se razumelo interesovanje grupa klijenata).
Od 2013. dodat je i ukupan prihod i digitalni prihod kao dodatni cilj digitalne transformacije:
1) Digitalni kanali i digitalni proizvodi:
Definisali su da digitalni kanal nije prvi već da je korisničko iskustvo kombinacija interakcije kroz digitalne i sve druge nedigitalne kanale (omnikanalska komunikacija).
U transformaciji dela koji se odnosi na prihod ponuđeni su digitalni proizvodi i servisi, uvedena prodaja karata (naravno, digitalnih – bez papira). Pored besplatnog sadržaja u internet prodavnici ponuđen je i niz dodatnih plativih sadržaja uključujući i multimedijalna vođenja kroz galeriju na uređaju posetilaca sa mogućnošću pregleda po kolekcijama i unakrsnog pretraživanja o umetnosti i autorima. Vođenje uzima u obzir različite potrebe i interese korisnika i omogućava dijalog.
2) Automatizacija i unapređivanje poslovnih funkcija:
Promenjene su poslovne funkcije u oblasti prodaje, marketinga i komunikacije i uvedene su socijalne mreže, blogovi, i pored sopstvene internet stranice dodate su i internet stranice partnera kao važno automatizovano proširenje kanala komunikacije. Rađeno je na unapređivanju svih ostalih poslovnih funkcija.
3) Analiza podataka:
Konstantno se analiziraju svi prikupljeni podaci kao osnova za unapređivanje korisničkog iskustva.
4) Organizacija i odlučivanje u toku digitalne transformacije: Prilagođavana je interna organizacija i izrađeni su digitalni pravilnici koji regulišu digitalno odlučivanje i izvođenje.
Nastavljeno je sa obogaćivanjem sadržaja i poboljšanjem iskustva korisnika za sve kolekcije, galerije i postavke izložbi. Želja je da umetnost bude dostupna svima i da se znatno poveća broj posetilaca preko digitalnih kanala i kroz to i prihod na internetu.
Sve je bazirano na multikanalskom radu koji kombinuje digitalne i fizičke kanale i fokus je na stalnom poboljšavanju iskustva korisnika. Kreirani su i ponuđeni novi digitalni proizvodi, potpuno je promenjena struktura troškova i prihoda, a kreiran je novi digitalni partnerski ekosistem.
Ponuda za korisnike ima potpuno novu vrednost kao rezultat digitalne transformacije.
U Srbiji ima izvanrednih primera u kojima se kreativnost i ideje bolje predstavljaju korišćenjem digitalnih tehnologija. Tako je, na primer, izložba u Istorijskom muzeju Srbije o našem istaknutom naučniku Mihajlu Pupinu (2015–2016) imala i interaktivan deo i mobilnu aplikaciju koji su umnogome pomagali da korisničko iskustvo bude bolje i da se poveća vrednost informacija dostupnih posetiocu.
Uz digitalne tehnologije izuzetno važnu ulogu imaju i digitalni poslovni modeli.
Jedna ideja kako se može razvijati turizam u Srbiji bazirana je na pretpostavci da najviše saznamo i najbolje se provedemo kada posetimo neku novu zemlju ako tamo imamo prijatelja ili nekog ko ima slične poglede i ko može da nas vodi ili bar uputi gde i šta da posetimo. Iz ove premise, korišćenjem velike količine podataka i na bazi sistema veštačke inteligencije predložen je novi poslovni model koji omogućava da svaki turista i posetilac naše zemlje može da nađe svog prijatelja koji će ga voditi i davati savete kako da dođe u našu zemlju, gde da odsedne, šta sve da poseti, na koje izlete da ide, u koje muzeje i na koje izložbe, u kojim restoranima da se upozna sa našim specijalitetima ili da pronađe jela kuhinje na koju je navikao. Sve personalizovano, vođeno veštačkom inteligencijom, bazirano na podacima iz mnogih registara, prijava ponuđača, ocenama klijenata koji su već koristili takve usluge.
Video o predlogu rešenja možete pogledati na:
za Srbiju i na
za Crnu Goru.
Novi broj Digital Business Review je na kioscima uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 5. septembra
Tagovi
