Novak, Džordan, Šumaher: Velika priča o tome šta je potrebno da se bude GOAT i može li se izmeriti nemerljivo?

Lebron Džejms je protekle nedelje sa Los Anđeles Lejkersima osvojio četvrti NBA prsten u trećem timu, Rafael Nadal je pobedom nad Novakom Đokovićem i osvajanjem trinaeste titule na Rolan Garosu sustigao Rodžera Federera po broju osvojenih Gren slemova – obojica imaju po dvadeset trofeja, a Luis Hamilton je pobedom na Velikoj nagradi Ajfela izjednačio rekord Mihaela Šumahera po broju pobeda u istoriji Formule 1 – 91.

Dovoljno pobeda, titula i statističkih parametara u nepuna dva dana za novo pokretanje debata o „najvećem svih vremena“, kod raje odomaćenom kao GOAT (Greatest of All Time).

Biti najveći svih vremena nije oduvek dovođeno u vezu sa akronimom GOAT. Štaviše, prevedeno sa engleskog, termin „goat“ označava kozu, a nije baš najsrećnija stvar ostati upamćen kao koza, bez obzira na profesiju kojom se bavite. I zaista, rana pera američkog sportskog novinarstva koristila su „goat“ za opis partije nekog sportiste, ali u izrazito negativnom kontekstu.

Recimo, goat je bio igrač koji je propustio izglednu priliku, promašio šut za pobedu ili upropastio šansu svog tima da prođe grupu, osvoje trofej i upišu se u istoriju kao najveći. Istorija sporta puna je takvih opisa, a neke „koze“ su i doslovno „žrtvovane“. Setimo se Andresa Eskobara i njegovog nesrećnog autogola protiv SAD na Svetskom prvenstvu 1994. u Americi. Doduše, ostaće delom mit da je Eskobar u domovini ubijen isključivo zbog „postignutog“ gola koji je značio eliminaciju kolumbijskog Drim tima.

A baš u tom periodu, tokom devedesetih, izraz goat je dobio potpuno drugi smisao i postao GOAT, zgodan akronim za etiketiranje „najvećih svih vremena“. Najpre je supruga Muhameda Alija, jednog od kandidata za najvećeg, upotrebila termin G.O.A.T aludirajući na njegov čuveni krik „Ja sam najveći“ (I am the Greatest).

Potom je na početku 21. veka termin dodatno popularizovao reper LL Cool J sa numerom „G.O.A.T.“

„Bez Muhameda Alija nikada ne bi bilo akronima G.O.A.T“, rekao je reper u jednom intervjuu za magazin Rolingstoun.

GOAT  je počeo da označava vrhunsko sportsko dostignuće i više od toga. Majkl Džordan je postao GOAT, a za njim su tako označeni i Pele, Federer, Šumaher, svaki u svom sportu… Zatim su na scenu stupili neki predstavnici mlađe generacije – Džejms, Nadal, Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi i naposletku, ali nama najbitnije, Đoković – zapretivši „nedodirljivima“.

Industriji sporta su potrebni naslednici najvećih, a fanovima je važno da baš njihov idol bude izabrani. Takođe, novi kandidati su svojim trenucima za pamćenje, titulama, priznanjima učinili „GOAT debate“ opravdanim. Ponegde su otvorene rasprave o najvećem između aktuelnih rivala. Prisustvujemo deceniji i kusur rivalstva Kristijana Ronalda i Mesija, kao i najvećoj trojci u istoriji „belog sporta“ – borbama Đokovića, Nadala i Federera.

Na početku stidljivo, a sada i veom glasno u javnosti je otvorena rasprava o tome da li Lebron može da bude veći od Džordana, ili već jeste? Šta je potrebno Đokoviću da bi ga smatrali najvećim svih vremena? Može li Hamilton, uz sve pobede i potencijalne titule biti iznad Šumahera, a ovaj veći od Airtona Sene? Mogu li Kristijanova statistika i rad i Mesijevi golovi i magija biti dovoljni da ih poredimo sa Peleom i Maradonom?

Počela je da se prati statistika, i postala je važna, više nego ikada ranije, ali ona sama nije dovoljna. Nije dovoljna ni lepota u igri, suvi talenat.

GOAT bi trebalo da predstavlja skup statistike – poena, golova, asova, nokauta – liderske uloge, „clutch“ faktora ili onog što je Kaja lepo objasnio u Nebeskoj udici – izađeš na teren kad je najteže i pobediš.

Učinak na vrhuncu i osvrt na čitavu karijeru. Individualna postignuća i trofeji, posebnost i zaostavština. Paleta objektivnih i subjektivnih kriterijuma koji će debatu učiniti smislenijom, iako ona nikada neće biti okončana. Čak i kada provučemo aktuelne rasprave o najvećima kroz pomenute kriterijume.

NBA

Rasprave o najvećem u NBA ligi menjale su se kako je napredovala sama liga. Argumenti tokom šezdesetih i sedamdestih su bili na strani Bila Rasela, koji je osvojio 11 titula sa Boston Seltiksima u 13 odigranih sezona. Njegov takmac bio je Vilt Čemberlen – igrač  najbolje individiualne statistike – jedini koji je završio sezonu sa prosekom iznad 50 poena i dobacio do trocifrenog broja poena na jednom meču. Potom se pojavio Karim Abdul Džabar, a za njim Leri Bird i Medžik Džonson.

Trenutno je broj kandidata za titulu GOAT sveden na dva imena, jedno od njih je Lebron Džejms. Džordan i Lebron nikada nisu kročili na teren jedan protiv drugog. MJ je sa Bulsima vladao tokom devedesetih, dok je aktuelni šampion sa Lejkersima, bez sumnje, najbolji NBA igrač u 21. veku i jedan od najboljih sportista sveta, konstantan u svom uspehu.

Bitka Džordan – Džejms počela je 2002. godine kada se 17-godišnji klinac iz Akrona u Ohaju pojavio na naslovnici „Sports Illustrateda“ ispod naslova „Izabrani“ (The Chosen One).

Džordanova visina pika karijere je bez premca. Način na koji je ostvario tri titule u nizu (1991/93), odmorio uz bejzbol, a zatim prikupio još tri šampionska prstena (1996/98) niko nije uspeo da ponovi. Šest finala, šest titula.

Međutim, kada je reč o trajanju pika, Lebron odnosi prevagu. Odigrao je 17 sezona na odličnom ili vrhunskom nivou. Plej-of je igrao četrnaest puta, od toga deset finala. Individualna statistika otkriva da su prosečno izjednačeni – Džordan ima bolji prosek poena i ukradenih lopti, Džejms je bolji u skokovima i asistencijama – mada je „Kralj“ jači sveukupno, zbog većeg broja utakmica i više odigranih sezona.

Nasleđe koje je Džordan ostavio NBA ligi, košarci i sportu je nemerljivo. Košarka nije najpopularniji sport, ali nađite mesto ili čoveka u kom neko nije čuo za šifru MJ23.

TENIS

Različiti su kriterijumi koji se koriste za analizu uspešnosti tenisera. Broj grend slem titula, ukupan broj osvojenih turnira, trajanje „haj pika“, odnosno broj sedmica na prvom mestu ATP liste, pa naposletku i stil igre. Koliko je tenis evoluirao ukazuje i podatak da je na početku 21. veka Pit Sampras smatran najboljim ikada i verovatno nedodirljivim. Nepunih dvadeset godina kasnije on je „tek“ četvrti teniser sveta svih vremena.

Federer je osvojio 20 grend slem titula, 103 turnira u singlu i osam u dublu. Osvojio je srebrnu medalju na OI u Londonu 2012. u singlu i bronzu četiri godine ranije u dublu.

Šest godina mlađi Đoković osvojio je 17 grend slem titula,  81 turnir u singlu i jedan u dublu, kao i bronzanu medalju na OI igrama u Pekingu.

Nadal je 13. titulom u Parizu izjednačio Federerovih 20 GS trofeja. Uz to je upisao 86 trofeja u singlu i 11 titula u dublu. Sa Španijom je osvojio zlato u Pekingu u singlu i najsjajnije odličje u Riju, u dubl konkurenciji.

Švajcarac je na prvom mestu ATP liste proveo 310 nedelja u karijeri, dok je Đoković trenutno u 291. nedelji vladavine i sredinom marta bi mogao da pretekne Rodžera u ovoj kategoriji. Španac u ovoj kategoriji nešto dalje sa „skormnih“ 209 nedelja na čelu svetske rang liste.

Ovde je važno naglasiti i faktor „haj pik-a“ kako vole da kažu oni koji su termin GOAT i izmislili. Federer je svoj ostvario u periodu kada su srpski i španski teniser bili na početku svoje profesionalne karijere, u periodu od 2004. do 2008. godine. Đoković u periodu od 2011. do 2016. i od 2018. godine ponovo. Nadal je neprikosnoven na šljaci i odličan na ostalim podlogama.

Đoković je, sa druge strane vezao 122 nedelje na vrhu od 2014. do 2016. godine.

Kada je u pitanju stil igre, tu će uvek biti rasprava jer je stvar ukusa da li više volite dobar fohend, nedostižan ritern ili neočekivani volej.

U analizi koju godinama unazad radi Njujork tajms, intervjuišući bivše i sadašnje teniske asove, statističke stručnjake i teniske trenere o kvalitetu određenih udaraca, jasno je da i pored pojavljivanja nekih novih imena, spiskovima najveštijih udarača dominiraju Federer, Nadal i Đoković. Dakle, kada su u pitanju drugi i treći kriterijum u određivanju ko je GOAT, razlike su, ako i postoje, minimalne.

Federer ima punih 39 godina i deo tura je od 1998. godine. Njemu se od trojke prepisuju najmanje šanse.

Ta činjenica, sama po sebi, pokazuje da trenutno prvi teniser sveta ima na raspolaganju (eventualno) pet ili šest godina na nadoknadi zaostatak.

Ova sezona je mirisala na Đokovićevu 2011. ili 2015, ali ju je pokvarila pandemija koronavirusa.

FUDBAL

Najvažnija stvar na svetu. Globalno najpopularniji sport, industrija, biznis, lepota, brzina, talenat… Mnogo je velikih igrača špartalo travnatim terenima, puno je važnih utakmica igrano, ali ko su najveći u ovoj igri.

Da je samo do statistike, Dijego Armando Maradona ne bi bio ni među deset. Ipak njegovo Svetsko prvenstvo 1986. godine je jedan od jačih individualnih kriterijuma iako se odnosi na postignuće čitavog tima. Sve što je Maradona uradio – uključujući i „božju ruku“ – dok je tim šibadžija sa smešnim frizurama transformisao u šampionski, zaslužuje poseban tekst.

Njegova zaostavština je u svakom driblingu kojim je varao italijanske odbrane, donevši Napoliju, autsajderu italijanskog juga, dva Skudeta. Pitajte navijače Napolija koliko je retka pojava trofej lige na San Paolu. Majstor igre, poteza i velikih mečeva.

Njegov večiti rival, iako nisu odrasli u istim fudbalski generacijama, Edson Arantes do Nasimento – Pele, još je jedan kandidat za najvećeg. Sa 173 centimetra visine, na terenu je izgledao poput diva. Čak 541 pogodak u 560 zvaničnih mečeva, 1279 golova na 1363 meča, uključujući i prijateljske susrete. Tri osvojena SP sa reprezentacijom Brazila i za to vreme neviđene fizičke sposobnosti.

A kako u tenisu prisustvujemo duelima najboljih, tako i u fudbalu gledamo dva različita tipa fudbalera sa jednim zajedničkim ciljem – biti najbolji.

Kristijano Ronaldo je naporno radio, Mesiju je to nešto dar od Boga. Portugalcu izazovi, Argentincu kontinuitet. Mesi sa Barselonom ima četiri trofeja Lige šampiona, Ronaldo sa Junajtedom i Realom pet. Lionel je postigao 706 golova u zvaničnim mečevima, Kristijano 742 uz 130 utakmica više.

Kapiten Barselone, možda ne još zadugo, osvojio je 34 trofeja, dok je fudbaler Juventusa prikupio 32 trofeja.

Mesi je osvojio šest Zlatnih lopti i Zlatnih kopački i pet nagrada za FIFA igrača godine, dok Ronaldo u svakoj kategoriji ima po jednu nagradu manje.

Sa druge strane, Portugalac ima više uspeha sa reprezentacijom, sa kojom je 2016. godine osvojio Evropsko prvenstvo, dok Mesi i pored MVP nagrada na Mundijalu i Kopa Amerika nije uspeo da povede „Gaučose“ na postolje, što mu se najčešće zamera…

F1

U ostalim sportovima nema previše razlike, a slučaj Formule 1 možda i najbolje opisuje ovu beskonačnu trku za titulu GOAT.

Tim je sportom u svoje vreme dominirao Mihael Šumaher, a sada dominira Luis Hamilton. Oni koji obožavaju Hamiltona reći će da je svaka kritika na njegov račun posledica toga što je Hamilton Afroamerikanac. Oni koji obožavaju Šumahera reći će da je svaka kritika stvar kompleksa niže vrednosti, ljubomore… Sabiraćemo najbrže krugove, sabiraćemo broj pol pozicija, broj pobeda, šampionskih odličja i verovatno ćemo, ako u tu računicu dodamo i snagu timova za koje su vozili, konkurenciju protiv koje su se borili, povlašćenost i druge faktore, na kraju i dobiti ko je GOAT.

A onda će se javiti neki fan Airtona Sene, posprdno će prokomentarisati nadimke prethodne dvojice jer je samo jedan i neponovljiv „kišni čovek“, prisetiće se konkurencije u kojoj je Sena vozio, činjenice da nije uvek bio u najboljem timu šampionata i kao kada Brazilac proleti pored suparnika kasnim kočenjem, argumenti o Šumaheru i Hamiltonu će ostati negde iza, u prašini. Pa će onda njihovi fanovi reći da je Sena sakralizovan jer je tragično nastradao i ponovo se ulazi u krug bez kraja…

***

Rasprava o najvećem svih vremena neće biti okončana. Za koju godinu ili deceniju pojaviće se neki novi Džordani, Đokovići ili Šumaheri, a aktuelne debate nikada neće biti do kraja objektivne i sasvim realne. Stvar je afiniteta, zaostavštine, trofeja, individualnih karakteristika… U tome je lepota i problematika GOAT. A zamislite da od ovih najvećih u različitim sportovima izdvojimo najvećeg sportistu u celini, koliko bi to tek vraški teško bilo odrediti. Dakle, koji je Vaš izbor…?