U drugoj rundi “Zelene grupe” Završnog mastersa u Torinu, uoči same završnice trećeg seta i pri rezultatu 6:5 u korist Janika Sinera, dvoranom Pala Alpitur prolomila se Đokovićeva omiljena pesma, i on ju je oberučke prihvatio.
Tokom pauze između jedanestog i dvanaestog gema, domaća publika zvižducima je “pozdravila” najboljeg tenisera sveta, koji je na njihovu muziku, usana razvučenih u osmeh i spokojno zavaljen u stolici, odgovorio dirigovanjem, kao uvertirom za još jednu od svojih simfonija.
Iako je već u narednom gemu poravnao rezultat, serija od 5-0 koju je Siner napravio u taj-brejku na kraju se ispostavila nedostižnom, pa je Novak preko Hurkača i Alkaraza morao do ponovnog susreta (ovoga puta finalnog) s mladim Italijanom i naklonjenom mu publikom, koji je zbog samog ishoda a i svega što se pet dana pre toga desilo, bio samo još slađi. Tako bar kaže Novak.
Only a genius like @DjokerNole would create a symphony out of the jeers and boos of haters.
Don’t be like the haters: be like Djokovic 💚
— Tennis Puneet 🎾 📚 (@TennisPuneet) November 14, 2023
“Ovo je jedna od mojih najboljih sezona”, rekao je Novak juče osvojivši 7. titulu Završnog turnira, što nikome nikada pre njega nije pošlo za rukom.
“Kruna je pobeda protiv lokalnog heroja Janika Sinera koji je poslednje nedelje igrao odličan tenis. Odigrao sam fantastičan meč, taktički dosta drugačije od onog u grupnoj fazi. Imao sam oštrinu, dobro sam servirao, u drugom setu sam imao brejk, on je potom vodio u dva navrata ali sam na kraju uspeo da završim meč na najbolji mogući način. Nije bilo lako igrati pred ovako glasnom publikom koja zna kako da ometa, ali tim više je ova pobeda slađa.”
Sve učestalijim ulaženjem u “okršaje” s publikom (nekad latentne, a nekad baš i ne) i zbacivanjem plašta lažne predusretljivosti, Novak polako postaje “Džoker svetskog tenisa” – tip koji će zvižduke navijača uštopovati posprdnim dirigovanjem, i tip koji će svakim takvim potezom bar deo onih koji ga ne mirišu (a nema ih malo) naterati da ga konačno zgotive.
Deluje da je Novak najzad prihvatio ulogu “bad guy-a” koja ga prati od početka karijere, i da u njoj zaista uživa. Iako je ona pre birala njega nego on nju,
Sve je počelo preskakanjem do tad neprikosnovenog teniskog dvojca – Rodžera Federera i Rafaela Nadala.
“Kada sam ušao u svet tenisa, njih dvojica su već bili etablirani teniseri, i među njima je postojalo pravo rivalstvo”, rekao je Novak Đoković u intervjuu za ESPN pre nekoliko meseci. “Mnogo godina sam se osećao kao da na vrhu nema mesta za trojicu, da nema mesta za mene. Zato sam morao da naučim da se nosim s tim. Na kraju dana, ja sam prihvatio ulogu “bad guy-a” koja mi je nametnuta, i to je sasvim okej.”
Naravno, značajnu ulogu u kreiranju bad guy slike Novaka Đokovića odigralo je i njegovo odbijanje da se vakciniše (zbog čega mu je na kraju i zabranjen ulazak u Australiju), kao i ona diskvalifikacija zbog slučajnog pogotka linijskog sudije lopticom na US Openu.
Međutim, sam proces prihvatanja uloge negativca nije bio nimalo kratak i lak, jer je Đoković prvo morao da osvoji sve što se osvojiti može, da dočeka 400. nedelju na vrhu ATP liste, strpa u vitrinu i 24. grend slem trofej i sedmi Završni masters. Svakim novim pritiskom javnosti kom bi podlegao zbog nekog od svojih „ispada“ ta uloga bad guy-a postajala bi sve teža, nepodnošljivija, i svakom novom titulom Novak bi postajo sve osamljeniji na teniskom Olimpu.
Tek sada kada je postao najosamljeniji teniser ikada oseća da ima potpuno pravo da zbaci taj dugo nošeni teret i da zbija šalu sa zluradim potcenjivačkim navijačima koje boli to što je razbio duopol Rodžera Federera i Rafaela Nadala, što nikada nije delio njihove konvencionalne stavove, što nikada nije izgledao kao oni, što se nikada nije ponašao kao oni (iako je pokušavao), što je lomio rekete i urlao prema tribinama ili što se nije vakcinisao.
Zato je Novak Đoković poslednji “džoker” svetskog tenisa.