Nigerija, Niger i Alžir potvrdili su da i dalje planiraju izgradnju gasovoda kroz Saharu. No, postoji li zaista politička volja i dovoljno novca za realizaciju tog megaprojekta?
Ideja megaprojekta nije nova: tri zemlje planiraju da izgrade gasovod kroz Saharu. Još pre više od deset godina su se sastali predstavnici Nigerije, Nigera i Alžira i najavili projekat. Ali, otada se malo toga desilo. Sada su ministri za energiju krajem jula potpisali izjavu o namerama. Za Evropu bi gasovod mogao da ponudi alternativu ruskim pošiljkama – ako ikada bude izgrađen, piše Dojče vele.
Nedostatak političke volje
Stručnjaci pretpostavljaju da će proći još dosta vremena dok gas ne krene prema Evropi – neki govore i o više od deset godina. Ajsak Boti smatra da je nedostatak političke volje jedna od najvećih prepreka za izgradnju gasovoda: „Čini mi se da je to samo obaveza na papiru koja nije potkrepljena delanjem“, kaže za DW Boti, analitičar za javne finansije iz Abudže.
Boti naglašava da još uvek nedostaju okvirni politički uslovi i jasnoća kada je reč o mogućem finansiranju. „Nigerijska vlada je veliki snabdevač Evrope gasom, kao i alžirski partneri. Kada bi postojala politička volja, Nigerija bi trebalo da napravi prvi korak“, kaže on. Rat u Ukrajini predstavlja za afričke zemlje priliku da uđu na globalna tržišta i zadovolje svetske potrebe za gasom. Investitori bi došli kad bi se uverili u ozbiljnost planova, uveren je Boti.
Projekt vredan 20 milijardi evra predviđa transport milijardi kubnih metara plina iz Nigerije preko 4000 kilometara dugog Transsaharskog gasovoda (TSGP ili Nigal) preko Nigera do Alžira.
Nigerija: Veliko siromaštvo, ogromne rezerve gasa
Hiljadu kilometara tog gasovoda bi prolazilo kroz Nigeriju, 800 kroz Niger, a više od 2300 kilometara kroz Alžir. Iz Alžira, gas bi se pumpao kroz Sredozemno more do Italije putem postojećeg gasovoda Transmed ili bi bio utovarivan na tankere za tečan gas. TSGP bi osim toga snabdevao i tržišta duž rute kroz Saharu. Radi se o 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Nigerija je pri vrhu liste sa najvećim rezervama nafte na kontinentu, a već je drugi najveći izvoznik gasa u Africi nakon Alžira. A potencijal je daleko veći, kaže Boti. „Nigerija ima jednu od najvećih rezervi gasa na svetu, oko pet triliona kubnih metara, s proizvodnim kapacitetom od 85 milijardi kubnih metara godišnje, a ako pogledate vrednost tih rezervi, radi se o više od 800 milijardi evra koje bi mogle da se zarade od tih projekata“, smatra taj stručnjak.
Ali, s druge strane je zbog siromaštva i nestabilnosti Nigerije izgradnja takvog plinovoda pod velikim znakom pitanja. Teror i nasilje se šire muslimanskim severom zemlje. Česte otmice i napadi islamističke terorističke grupe Boko Haram predstavljaju stalan rizik.
Tu je još jedan faktor koji bi mogao da odvrati ulagače: s obzirom na klimatske promene, EU – od čijih zemalja-članica zavisi uspeh gasovoda – namerava da emituje najmanje 55 odsto manje CO2 od 2030. nadalje. Fosilni prirodni gas je efikasniji od uglja i nafte i zato se smatra manje štetnom tehnologijom premošćivanja. Dugoročno, EU planira da ga zameni, na primer – „zelenim“ vodonikom.
Cilj: Koristiti profit za razvoj
Zarade od nafte u Nigeriji još uvek rastu – a zemlja je ipak u lošoj financijskoj situaciji. Prema Botiju, podaci za prvi kvartal 2022. pokazuju da je nigerijska vlada potrošila više od 300 miliona naira (700.000 eura) više nego što je zaradila.
Osim toga, velika prepreka je i borba za vlast. Političari bi trebalo da prevladaju stranačke razlike, rekao je Boti, da bi iskoristili finansijsku dobit od takvog gasovoda za razvoj zemlje i ulaganja u održivu proizvodnju energije. Nova vlada bi – nakon predsedničkih izbora 2023. – možda mogla da učini više, nada se Boti.
Alžir: Veći manevarski prostor
Alžirac Brahim Kas, stručnjak za Bliski istok, smatra da u sve tri zemlje postoji „prava“ politička volja da se izgradi gasovod. „U svakom slučaju, ona je mnogo jača nego što je bila 2000-ih. Geopolitička gasna kriza danas je mnogo veća, akutnija i trajaće duže“, rekao je on za DW.
Alžir ima i tehničke i finansijske mogućnosti za gradnju – s rastom cena gasa i nafte Alžir dobija nov, velik manevarski prostor, smatra ovaj stručnjak.
Već postojeći gasovod TransMed povezuje Alžir s Italijom preko Tunisa. „Alžir i Italija su potpisali ugovor o povećanju proizvodnih kapaciteta u ovoj i sledećoj godini. Time će TransMed da dosegne svoj maksimalan kapacitet“, smatra Kas.
To bi trebalo da podstakne Evropsku uniju da se ponovo prihvati još jednog projekta: gasovoda Galsi, čija je gradnja otkazana iz ekoloških razloga, smatra Kas. Trasa je trebalo da vodi iz Alžira preko Korzike i Sardinije do evropskog kopna. Alžir može da izgradi ovu deonicu, ali čeka da se evropske zemlje obavežu na dugoročan uvoz. „Jer, oni bi inače preko noći mogli da kažu da im više ne treba afrički gas“, napominje Kas. Zbog toga Alžir želi da se osigura konkretnim dogovorom o obaveznom uvozu.
Tagovi
