U Ročesteru, Mičigen, Univerzitet Oukland sprema se da studentima podeli nosive uređaje koji jednom u minuti mere temperaturu, nadajući se da će tako ustanoviti rane znakove koronavirusa.
U Plejnu, Teksas, zaposleni u kompaniji Rent-A-Center nedavno su počeli da nose detektore udaljenosti, koji zapisuju bliske kontakte sa kolegama i koji mogu da ih upozore ukoliko su bili izloženi koronavirusu.
U Noksvilu, studenti koji igraju američki fudbal za Univerzitet Tenesi instalirali su detektore udaljenosti ispod štitnika za remena tokom utakmica, pa lekar ekipe može da prati koji je igrač možda proveo više od 15 minuta u neposrednoj blizini rivala.
Ovi uređaji su poslednji krik visoke tehnologije u borbi protiv koronavirusa. Neka sportska takmičenja, fabrike i domovi za stare već su počeli da ih koriste. Turističke destinacije se utrkuju koja će pre da ih nabavi. Nekoliko škola se za njih priprema. A industrija konferencija misli da bi ovo mogla da bude stvar koja će ponovo pokrenuti kongresne centre.
„Svi su još u ranoj fazi ovoga“, kaže Lora Beker, istraživačica fokusirana na iskustvo zaposlenih u kompaniji za javno mnjenje International Data Corporation. „Ako ovo bude funkcionisalo, tržište bi moglo da bude ogromno, jer svi žele da se vrate nekoj normalnosti.“
Kompanije i analitičari u ovoj branši kažu da nosivi gedžeti ispunjavaju veoma važnu nišu u bezbednosti tokom pandemije. Mnogi poslodavci i koledži su počeli da primenjuju alate za praćenje virusa, kao što su aplikacije za proveravanje simptoma i kamere koje mogu da utvrde temperaturu. Ali oni nisu napravljeni da uhvate oko 40 odsto ljudi koji imaju kovid-19, a ne pokazuju nikakve simptome.
Mnogi profesionalni fudbalski i košarkaški timovi u Sjedinjenim Državama već su koristili tehnologiju za praćenje sportskih rezultata kompanije Kinexon iz Minhena, čiji nosivi senzori prate podatke kao što su brzina sportiste i udaljenost. Kompanija je brzo adaptirala svoje uređaje za pandemiju, predstavivši SafeZone, sistem koji loguje bliske kontakte između igrača i trenera i emituje svetlo upozorenja kada se oni približe na manje od dva metra. Nacionalna fudbalska liga je od septembra zahtevala da igrači, treneri i drugo osoblje nose ove trakere.
Podaci su pomogli da se pronađu kontakti oko 140 NFL igrača i osoblja koji su bili pozitivni od septembra, kaže dr Tom Majer, medicinski direktor Udruženja igrača NFL-a.
Eksperti za građanska prava upozoravaju da bi ovi uređaji mogli da dovedu do novih oblika nadgledanja, koji će nadživeti pandemiju. Oni smatraju i da će neki senzori omogućiti poslodavcima, koledžima ili čak policajcima da rekonstruišu kretanje i lokacije ljudi, njihove društvene mreže, da će to uticati na njihovu mogućnost da se slobodno sastaju i slobodno govore.
Direktori u Kinexonu i drugim kompanijama na to navode da su preduzeli korake da se rizici smanje.
Uređaji kompanije Microshare, koja proizvodi senzore za detekciju udaljenosti, ne prate stalno lokacije korisnika, kaže Ron Rok, izvršni direktor. A on, uostalom, koristi ID kodove, a ne prava imena.
Univerzitet Oukland, nadomak Detroita, planira da se okrene BioButtonu, senzoru veličine novčića koji se kači na kožu i može da detektuje potencijalne znake kovida-19.
Ali da li je takvo stalno nadgledanje studenata, mlade i mahom zdrave populacije, uopšte korisno – još se ne zna.
Dejvid Stoun, potpredsednik za istraživanja na Ouklandu, kaže da su ljudi iz škole pažljivo procenili BioButton i zaključili da se radi o uređaju niskog rizika, koji je samo dodatak postojećim merama poput društvenog distanciranja i nošenja maski.
Dr Džejms Molt, izvršni direktor startapa BioIntelliSense koji je osmislio BioButton, kaže da studenti mogu da traže od kompanije da ukloni njihove lične podatke.
Oukland je s početka planirao da od sportista i stanovnika studentskih domova zahteva da nose BioButton. No univerzitet je ipak reterirao, kada je 2.500 studenata i članova osoblja potpisalo peticiju kojom su se usprotivili ovoj nameri. Sada će traker biti opcion za studente.
„Mnogi koledži već propisuju maske i fizičko distanciranje“, kaže Tajler Dikson, student koji je pokrenuo peticiju. „Ali ovo izgleda kao da je korak previše.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
