Nove sorte i nove nadmorske visine: Kako klimatske promene utiču na proizvodnju vina

Klimatske promene transformišu vekovima duge tradicije i poljoprivredne prakse u proizvodnji vina. Svet uzgajanja vinove loze eksperimentiše sa pronalaskom odgovarajućeg načina da odgovori ne samo na sve toplija leta već i na toplije zime, suše i neočekivane, neretko brutalne, vremenske nepogode izazvane klimatskim promenama: oluje i grad, prolećne mrazove, poplave i šumske požare.

“Grad pada u vreme kada nikada nije padao, kiša pada u leto koje je inače sušno, a padavina nema u zimu kada bi trebalo da pada kiša”, kaže Gaia Gaja iz Vinarije Gaja koja u Italiji proizvodi vino generacijama. Ona navodi da je povećani stepen vlažnosti u letnjem periodu doveo do bržeg širenja štetočina.

Uzgajivači primećuju suštinske promene u klimatskim obrascima od devedesetih godina. Neke od ovih promena su kratkoročno donele dobro određenim područjima. Mesta koja su inače, tokom istorije, bila nepogodna za proizvodnju vina dobila su priliku da se pridruže vinskom svetu.

U oblastima Burgundije, Barola, Šampanje i dolinama Rajne i Mozela u Nemačkoj, toplije sezone omogućile su lakšu proizvodnju izuzetnih vina.

Ali mimo uspeha, karakter ovih vina se menja – u nekim slučajevima suptilno, u drugim vrlo primetno – i promene se intenziviraju. Ubrzana manifestacija posledica klimatskih promena prinudila je ovu industriju da se fokusira na pet faktora od krucijalnog značaja za proizvodnju vina.

Borba protiv nepredvidivih vremenskih prilika

Iako je vremenskim prilikama svojstveno da iznenade, iskusni proizvođači generalno su znali šta mogu da očekuju. Sa klimatskim promenama, to više nije slučaj.

Suša ide podruku sa šumskim požarima. Institucije koje se bave istraživanjem efekata dima iz požara na grožđe i vino pronalaze tehnološka rešenja koja će omogućiti ispijanje i pokvarenog vina.

U Burgundiji gde je zbog grada nekoliko berbi bilo katastrofalno, ugrađuju se sistemi koji nastoje da spreče formiranje padavina tako što u olujne oblake ispaljuju zagrejane čestice srebrnog jodida.

Potraga za višim zemljištem

Proizvođači vinograde sada zasađuju na nadmorskim visinama koje su se nekada smatrale potpuno nepogodnim za uzgajanje vinove loze.

Familija Tores, svetski proizvođač vina iz Katalonije, vinograde je izmestila na nadmorsku visinu od 900 do 1.200 metara u podnožju Pirineja.

“Pre 25 godina ovo bi bilo nemoguće”, kaže Migel Tores Macasek, generalni menadžer kompanije Toresovih.

Na većim visinama temperature nisu nužno niže, ali intenzivne vrućine traju kraće, a temperatura vazduha noću jeste niža. Ovakva diurnalna promena – variranje temperature u toku dana – pomaže ujednačenijem sazrevanju grožđa.

Vinska mapa se širi

Vinova loza izgleda najbolje uspeva na mestima na kojima je to najveći izazov, čak i kada je reč o relativno neplodnom zemljištu.

Pošto globalna temperature raste, područja koja su nekada smatrana prehladnim sada pokazuju da i ona mogu da proizvedu dobro vino. U potrazi za najboljim mestima za uzgoj vinove loze, proizvođači na severnoj hemisferi pošli su još severnije, a oni na južnoj – južnije.

Engleska je savršeni izuzetak. Niko do pre 30 godina nikada nije čuo da uopšte postoji englesko penušavo vino, ali se industrija razvijala, najpre na južnoj obali zemlje. Dobar deo najboljih vinograda zasađen je na kredastom belom tlu koje je geološki gotovo identično najskupljoj zemlji u francuskoj Šampanji. Upravo su šampanjske kompanije investirale u engleske vinograde kada je globalna temperatura počela da rapidno raste.

I to nije slučaj samo sa Engleskom. Vinogradi se sade u Belgiji, Danskoj, Norveškoj i Švedskoj. Grožđe za proizvodnju dobrog vina sada se uzgaja i na severu Nemačke, u kanadskim provincijama Ontariju i Britanskoj Kolumbiji, a na jugu se vinogradi sade u Argentini i Čileu.

Manje sunca, više hlada

Ovo je vekovima bila formula na kojoj je zasnivano sađenje nekih od najboljih vinograda na severnoj hemisferi. Oni su sađeni na obroncima koji gledaju na jug i jugoistok, gde su dobijali dovoljno sunca i toplote kako bi plod potpuno sazreo. Na južnoj hemisferi, međutim, formula je bila suprotna: tražili su se bregovi okrenuti ka severu. Za proizvođače vina sada je izazov da spreče prezrevanje grožđa. Uzgajivači pokušavaju da grožđe zaštite od popodnevnog sunca kada su toplota i svetlost najintenzivniji.

Istraživanje novih sorti grožđa

Za većinu proizvođača – naročito mala porodična imanja – novi vinogradi u hladnijoj sredini nisu opcija. Umesto toga, oni moraju da razmotre da li bi odgovarajuća taktika bila odreći se onih sorti grožđa koje su karakteristične za njihov region i potražiti nove.

Već se eksperimentiše u Bordou i Napi, dve oblasti blisko povezane sa kaberne sovinjonom. U Bordou, gde proizvođači mogu da koriste samo one sorte grožđa koje su odobrile vlasti, u eksperimentalne svrhe odabrano je još nekoliko vrsta: četiri crvena – touriga nacional, marselan, castets i arinarnoa, i tri bela – albariño, petit manseng i liliorila.

U Napi je odluka o načinu proizvodnje vina uglavnom na samim proizvođačima. Ipak, neki poput Larkmeada ili SpottsWoode, već zamišljaju budućnost u kojoj glavno mesto neće zauzimati kaberne sovinjon.

Den Petroski iz Larkmeada započeo je eksperiment u okviru kojeg će testirati neke od mogućih alternativa tokom narednih dvadesetak godina, od kalifornijskih sorti grožđa, do vrsta iz toplijih evropskih oblasti poput Španije i juga Italije.

Vitikultura je komplikovana po sebi. Sa promenama u svetskoj klimi, situacija postaje sve zamršenija.

© 2019 The New York Times