Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u junskom broju.
Severna ili Južna Koreja… ko ugrožava korejsko poluostrvo?
piše Martin Hart-Landsberg
Govor severnokorejskog vođe Kim Džong Una u januaru 2024. je prilično zabrinuo zapadna ministarstva. Najavljujući strateški zaokret, činilo se da Pjongjang preti svom južnom susedu i da priprema vojni napad. Kao što to često biva, vodeće analize situacije nisu uzele u obzir odgovornost za zaoštravanje ostalih učesnika u sukobu.
Postoje dobri razlozi za strah od vojnog sukoba na korejskom poluostrvu. Ali to najčešće nisu oni koje iznose mediji i njihovi stručnjaci. Ovi potonji su nedavno prišapnuli da bi Severna Koreja, opasnija no inače, želela da iskoristi rat u Ukrajini kako bi napala Južnu Koreju: „Kim Džong Un [severnokorejski vođa] kaže da je spreman za rat“, objavljeno je, na primer, u članku francuskog dnevnog lista La Croix, 16. januara, dok u Sjedinjenim Državama dva ugledna stručnjaka procenjuju da je situacija u regionu verovatno „opasnija nego što je bila početkom juna 1950.“, kada je buknuo Korejski rat. Američka administracija se, očigledno, slaže s tom analizom. Članak u listu New York Times je preneo da su pojedini visoki funkcioneri izjavili da su ubeđeni da bi Kim „mogao preduzeti neki oblik vojne akcije protiv Južne Koreje u narednih nekoliko meseci nakon strateškog zaokreta ka politici neprijateljstva prema Seulu“.
„U Helsinkiju, Stokholmu, Rimu, Hagu…“ krajnja desnica više nije bauk
piše Gregori Repski
Davno su velike evropske stranke stvorile sanitarni kordon oko krajnje desnice, ali što je ona više napredovala, odbrambena ograda se tim više rasturala. Ksenofobne i autoritarne ideje tako su postale zajednički paket ovog naizgled nezaustavljivog pokreta. Hoće li krajnje desnice uskoro preovladati političkim prostorom Evropske unije?
Stvar deluje poznato: Evropa se zaljuljala ka krajnjoj desnici. Ona je već zasela u italijanskoj, mađarskoj, slovačkoj, hrvatskoj, finskoj, a uskoro i u holandskoj vladi. Ona čini deo vladajuće koalicije u Švedskoj. Na drugim mestima, ona uspeva da se probije, kao u Portugalu prethodnog marta. Britanski nedeljnik The Economistprimećuje da „više od 20% ispitanika, u petnaest od dvadeset sedam zemalja članica Evropske unije, među kojima su sve velike zemlje osim Španije“, pokazuje sklonost prema strankama „tvrde desnice.“ U drugim novinama, naći ćemo odrednice za desnicu kao što su „populistička“, „neliberalna“, „nativistička“, „nacionalistička“… Teško je zapravo odrediti joj ime, pričati o njoj. Možda iz razloga što, na prvi pogled, tu ima od svega po malo.
Španci iz stanke Voks ili Portugalci iz stranke Čega su zastupnici neoliberalizma, Švedske Demokrate ili Istinski Finci žale za državom blagostanja. Od 2015. do 2023, stranka Prava i pravde (PiS) napadala je slobode Poljaka, ali i preraspodeljivala, na čemu joj je, sa svoje desničarske pozicije, zamerila Konfederacija za slobodu i nezavisnost. Ta formacija, koja u poljskom Saboru ima predstavnike od 2019. godine, maltene ni ne pokušava da prikrije antisemitizam, protiv kojeg su lideri Nacionalnog zbora (bivši Nacionalni front, prim. prev.) protestovali u Parizu, u novembru. U Rimu, u martu, predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je predsednici vlade, Đorđi Meloni, na njenoj podršci. Slovačka nacionalna partija (SNS) i mađarski Fides kritikuju vojnu pomoć Ukrajini, kao i Liga Matea Salvinija. U Italiji, Poljskoj ili Francuskoj, u stvari, širina prostora koje obuhvataju desnice ohrabruje takvu mnogostruku ponudu.
Dokument Die Welta o ulozi zapadnih ratnih huškača u sabotiranju dogovora između Rusije i Ukrajine
piše Benoa Brevil
Šta li to zaokuplja pažnju francuskih novinara i komentatora, inače zainteresovanih za „tajne dokumente“ o Rusiji? Novinara i komentatora koji love svaki „tajni plan“ Moskve nameren da uruši koheziju demokratskih društava, svaku „rusku krticu“ sakrivenu u državnom aparatu? Konzervativni nemački dnevni list Die Welt poslužio im je 28. aprila na srebrnoj tacni poverljivi istočni projekat, poslednju verziju mirovnog sporazuma o kom su Kijev i Moskva pregovarali na početku rata. Reklo bi se značajan dokument, čije bi usvajanje potencijalno predupredilo dve godine sukoba i na stotine hiljada mrtvih. Francuski mediji su gotovo bez izuzetka skrenuli pogled, možda da ne bi kopali po slučaju koji zapadne ratne huškače ne predstavlja u najboljem svetlu.
Istanbul, 29. mart 2022. Ruska i ukrajinska delegacija ponovo se sastaju u novom krugu pregovora, sedmi put u mesec dana, u promenjivom vojnom kontekstu u kom ruski agresor trpi prve poraze. Po završetku razgovora, oba tabora pozdravljaju „značajne“ pomake i pokazuju optimizam. Kijev otvara vrata za neutralni status, Moskva za primirje. Ipak, pregovori se prekidaju, iz razloga koji dan-danas ostaju predmet rasprave. Dokument Die Welta donosi nekoliko pojašnjenja.
Prema zvaničnoj verziji, otkriće masakra u Buči, u prvim danima aprila, promenilo je situaciju i ubedilo predsednika Volodimira Zelenskog da više ne može da pregovara s „genocidnom“ silom. Gotovo dve nedelje nakon otkrića ratnih zločina razgovori se, zapravo, nastavljaju putem video poziva i traju sve do 15. aprila. Tokom te dve nedelje pregovora glavne crte postavljene u Istanbulu pretočene su u detaljan tekst, dug 17 strana. Čitajući ga, jasno razaznajemo prioritete oba tabora i obim kompromisa na koje su bili spremni da pristanu kako bi obustavili sukob.
Kako Rusija uspeva da zaobilazi zapadne sankcije
piše David Tertri
Nametnuvši joj do sada neviđene sankcije, zapadne zemlje su želele da nateraju Moskvu da se povuče iz Ukrajine. Međutim, one nisu računale na čvrstinu ruske ekonomije, čiji su prihodi od nafte dostigli nivo na kom su bili pre rata. Politika zamene uvoza, trgovina sa zemljama u razvoju i razvoj nezavisnog finansijskog sistema dali su rezultate.
„Izazvaćemo slom ruske ekonomije“, izjavio je Bruno Le Mer početkom marta 2022. godine. Nakon dvanaest talasa sankcija koji su potom usledili, Rusija drugu godinu zaredom beleži ekonomski rast veći od onog u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama: nakon 3,6% rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini, ekonomija bi trebalo da poraste za 3,2% u 2024. godini prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), koji je ponovo povećao svoje prognoze. Naravno, militarizacija ekonomije, kao i nedostatak radne snage ili teškoće u pristupu zapadnim tehnologijama, mogli bi, ako se posmatra na srednji rok da imaju negativan efekat. Ali, rezultati ruske ekonomije, koje je priznala velika većina analitičara i koje su potvrdile međunarodne institucije, predstavljali su veliko iznenađenje za Zapad. Izjave gospodina Le Mera bile su ponavljanje sličnih stavova američkog predsednika Džozefa Bajdena ili predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. One su bile u skladu sa stavom, oko kojeg je postojalo opšte slaganje među zapadnim elitama, da će ruska vojska, koja će uskoro ostati bez naoružanja zbog nedostatka elektronskih komponenti i bez finansiranja zbog nedostatka petrodolara, biti poražena u Ukrajini. Dve godine kasnije, od svega toga smo veoma daleko. Postavlja se pitanje kako da se, imajući sve to u vidu, razume ogroman jaz između rezultata politike sankcija, koji su najmanje rečeno razočaravajući, i početnih očekivanja?
Da li se svet promenio?
Odbijanje da se osudi ruska invazija na Ukrajinu, s druge strane osuda rata koji Izrael vodi u Gazi, odbacivanje zapadne kontrole nad međunarodnim finansijskim institucijama… Nešto se menja u globalnim odnosima moći. Iako su Vašington i njegovi saveznici i dalje u stanju da svoju volju nameću ostatku sveta, sada to skupo plaćaju u pogledu imidža. Dok slika o moralnoj superiornosti Zapada bledi, stvarnost „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“ sve je očiglednija: on je tek odnos dominacije, čije učvršćivanje traži sve brutalnije poteze.
Upravo se u tom kontekstu, čini se, pojavio „Jug“, koji neki nazivaju „globalnim“. Ta druga polovina sveta koja sada zahteva da se čuje njen različit glas. Šta je, međutim, taj Jug? Koji projekat on zastupa? I u čije ime govori? Novo izdanje Manière de voira (Pogled na svet) odgovara na sva ta pitanja.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
