Iako časopis za intelektualnu elitu, kako vole da ga nazivaju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik, čitaoci su nastavili redovno da se interesuju za njega. A to što su ga, nakon što smo ponovo počeli da ga objavljujemo uz naš magazin, zdušno prihvatili, govori nam da su kao dobru naviku usvojili čitanje najaktuelnijih svetskih političkih zbivanja koje njegovi autori pripremaju svakog meseca.
Mond diplomatik na srpskom ponovo izlazi uz Nedeljnik, i to u elektronskom izdanju. Osim što možete čitati o najnovijim događajima koji menjaju stanje sveta, Mond ima čitavu arhivu prethodnih brojeva, koje kao pretplatnici možete otvoriti.
Stigao je novi broj Mond diplomatika na srpskom! Prelistajte novembarsko izdanje i informišite se o onome što se dešava u svetu. Kritički i uz drugačije gledište.
DOSIJE: BEZ MIRA NA BLISKOM ISTOKU
Eliminacija Hasana Nasralaha i drugih lidera Hezbolaha otvorila je novo poglavlje u izraelskom ratu protiv Libana. Dok bombe pustoše zemlju kedrova, u Gazi se ne nazire prekid vatre, dok se situacija na Zapadnoj obali samo pogoršava u kontekstu izrazitog slabljenja palestinskih vlasti i političkih podela. Odavno zavaljen u vruću fotelju, izraelski premijer Benjamin Netanjahu trijumfuje i nastoji da prednost koju je ostvario potera što je dalje moguće, pa i po cenu uzrujavanja svog američkog sponzora. S druge strane, lideri bliskoistočnih i zalivskih država, čini se da razmatraju samo tri opcije: ostati po strani, fingirati diplomatsko delovanje, ili, konačno, razmotriti zbližavanje s Tel Avivom. Ipak, svi strahuju da bi Izrael mogao da proširi sukob na Iran, pre nego što, potencijalno, nastavi teritorijalna osvajanja.
Koja je veza velike depresije 1989. godine i uspona AfD-a 2024. u Nemačkoj?
Godine 1989, omladina iz Istočne Nemačke ruši Berlinski zid, sanjajući o slobodi i prosperitetu. Međutim, reforme koje će uslediti nemaju mnogo zajedničkog sa pobuđenim nadama. Kakva je veza između 1989. i 2024? Članak koji je pred vama, a čija se skraćena verzija nalazi u našem „Vodiču za intelektualnu samoodbranu”, detaljno opisuje društvene posledice ovih reformi, uporedive sa ratnim.
Ne postoji pravi ekvivalent za engleski izraz To gaslight… Rečnik Merriam-Webster definiše ovaj prelazni glagol kao „psihološku manipulaciju nad nekom osobom, obično tokom dužeg perioda, koja žrtvu dovodi do toga da sumnje u sopstvene misli, percepciju stvarnosti ili sećanja”. Ako to radite nekoj osobi, možete očekivati ljutitu reakciju jednom kada ona to shvati. Ali kada to radite milionima ljudi, u pogledu njihove percepcije velikih ekonomskih i političkih promena, možete očekivati daleko goru reakciju.
Sve je počelo pre tačno tridesetpet godina, u novembru 1989, kada se ushićena masa popela na, odjednom bespotrebni, Berlinski zid. Od Poljske do Bugarske, komunistički režimi se ruše. Do tada autokratske države odjednom organizuju slobodne izbore, a sovjetska zastava nestaje sa Kremlja… Hladni rat se neočekivano završio: vladali su optimizam i uverenje da će budućnost doneti prosperitet.
Građani zemalja Istočnog bloka su sa ushićenjem posmatrali dolazak demokratije, ukidanje ograničenja na putovanja, kraj opšteg nadzora i bezbednosne represije. Slobodno tržište trebalo je da zameni zastarele državne firme, otvarajući eru ekonomskog rasta. Uskoro će doći vreme za masovnu potrošnju, kojoj su s pravom težili ljudi umorni od redova i nestašica.
Politička koma francuske Pete republike
Nijedna zapadna zemlja nema ustav kao francuski koji daje toliko moći predsedniku, koji deluje poput „republikanskog kralja“. Ovakva vizija institucija nametnula se u jeku Alžirskog rata i pred ruševinama nestabilne Četvrte republike. No ima li ona smisla danas, kada se svi nalazimo pred potpuno novim izazovima, kao i u kontekstu radikalne rekonfiguracije političkog polja, s nestankom faktičkog bipolarizma – socijalisti vs konzervativci – odnosno s uspostavljanjem tripartizma: blok levice, blok enstremnog centra, blok ekstremne desnice ?
Vidno zbunjen obimom pobune protiv reforme penzija prošle godine, jedan poslanik Republikanaca (tradicionalna partija konzervativne desnice, prim. ur.) ispustio je uspaničen krik: „Da li vi shvatate: da smo pod Četvrtom republikom, vlada bi već bila svrgnuta.“ Potom je taj čovek, iako protivnik predsednika Emanuela Makrona, nastavio da hvali „stabilnost“ francuskih institucija. „Samo stabilno“, kao da se čuo poklič iz Jelisejske palate i Matinjona, sedišta predsednika i premijera, koji su se od početka pokreta „žutih prsluka“ ponašali kao tvrđave pod opsadom koje bacaju na rulju vrelo ulje policijske brutalnosti.
Dok sve ukazivalo na to da je većina birača odbacila reformu penzija — poput brojnih dugoročnih štrajkova, ponovljenih protesta po celoj Francuskoj, dobro popunjenih fondova za podršku štrajkača — ona se nije mogla blokirati nijednim ustavnim sredstvom.
Beda ljudskih prava
U novoj knjizi, Beda ljudskih prava, FMK, Filip Balunović tvrdi da tenzija između ljudskih prava i njihovog kapitalističkog okvira onemogućava primenu načela Univerzalne deklaracije na sve ljude. To je ostavilo prostor za ciničnu ideološku instrumentalizaciju prava, kojom se nekada služio liberalni centar, da bi sada, u kontekstu pandemije, to počela da čini i desnica.
Uz mnoštvo relevantnih primera, autor nam ukazuje na mehanizme putem kojih ideologija ljudskih prava funkcioniše kao jedno od sredstava političke manipulacije. Na taj način, on otvara prostor za raspravu o uslovima u kojima su „ljudskopravaška desnica“ i njena borba protiv epidemioloških mera i vakcinacije postali mogući.
U tom ključu, rasvetljavaju se procesi koji su pratili klimatsku krizu i profilisanje nauke kao nove linije političkog rascepa, kao i oni koji su bili deo migrantske krize, koju je desnica iskoristila da podstakne rast opšteg i političkog nepoverenja. Uz polemiku o vezi ovih kriza sa teorijama zavere i politikama „manjeg zla“, autor ubedljivo zastupa tezu o pandemiji kao mestu susreta svih ovih procesa.
Dvosmislenosti iranske kinematografije
Ove godine, 25. maja, iranski reditelj Mohamed Rasulof primio je specijalnu nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu za svoj najnoviji film Seme divlje smokve. Tom prilikom je naglašeno da mu je u njegovoj zemlji bilo zabranjeno da radi, a zatim i da je bio u zatvoru i progonstvu. Pre filma Seme divlje smokve, još jedan iranski film, za koji je smatrano da je u skladu sa vrednostima Islamske Republike, stekao je međunarodnu slavu. Razvod (Asgar Faradi, 2011), snimljen nekoliko godina pre otvaranja koje je omogućila predsednička vladavina Rohanija (2013-2021) kao i nuklearni sporazum (2015-2018), skrenuo je pažnju na rađanje novog talasa iranske kinematografije, što su potvrdili uspesi filmova kao što su Nahid (Ida Panahande, 2015), Trgovački putnik (Asgar Farhadi, 2016) i Pošten čovek (2017) Mohameda Rasulofa, koji je tada još uvek bio prihvaćen od strane režima. Većina ovih filmova mogla je u to vreme da se prikazuje u iranskim bioskopima. Međutim, oni su najveći uspeh, kako kod kritičara, tako i u komercijalnom smislu, ostvarili na međunarodnoj sceni. Ovi izvozni uspesi povezani su s težnjom režima za kulturnim uticajem, uprkos njegovoj delimičnoj izolaciji od globalizacije, što ističu Tahsin Abdullh i Ahmed Babakr u svojoj studiji iranske politike meke moći. Neki filmovi, poput Dece neba (Madžid Madžidi) i Ulica ljubavi(Khosrov Sinai), već su tokom 1990-ih i 2000-ih dobili državnu podršku za produkciju i izvoz, što je potvrdilo čvrstu nameru Islamske Republike da podrži internacionalizaciju svog filmskog stvaralaštva.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
