SALI, Senegal – Iako je već sa 14 godina bio visok 198 centimetara, kada je prvi put uzeo loptu u ruke maštajući da postane košarkaška zvezda u Senegalu, njegovi prijatelji bili su skeptični: zašto bi se ovde, u zemlji ludoj za fudbalom, iko bavio bacanjem lopte, kad je svi drugi šutiraju?
“Moji drugari su na početku mislili da sam lud”, kaže Muhamed Lamine Mbaje, sada 18-godišnjak visok 205 centimetara, dok stoji na terenu nove košarkaške akademije, prve koju će izgraditi Nacionalni košarkaški savez u Zapadnoj Africi.
“Košarka je bila samo strast”, objašnjava Mbaje. “Ali sam je shvatio ozbiljno kada sam uvideo da mogu da u njoj uspem.”
NBA je pokazao interesovanje za ove krajeve – i uložio brdo novca – u kojima košarka konačno izlazi iz senke fudbala u kojoj je bila godinama.
NBA planira pokretanje nove Afričke lige, a već se pokreću objekti za treniranje u kojima će se prepoznavati talenti i regrutovati igrači sa celog kontinenta. Već su pristigli i skauti iz Amerike i Evrope, gladni novih talenata, a u toku je i izgradnja stadiona na kojima će se igrati vrhunska košarka.
Amadu Galo Fal, senegalski košarkaš, otkriven je u lokalnom košarkaškom kampu; devedesetih su njegov talenat prepoznali volonteri Mirovnih snaga i tada je otišao da igra na Kolumbiji u Vašingtonu. Fal, bivši potpredsednik afričkog ogranka NBA, imenovan je za predsednika Afričke lige koja će početi da se igra naredne godine.
“Ovo je ozbiljna prilika da stvorimo nešto autentično afričko što će biti dom za izvanredne talente koji postoje”, rekao je Fal.
Ideja je jačanje protoka igrača do NBA i popularizacija sporta u Africi.
Senegalska vlada sagradila je Dakar arenu, košarkaški stadion sa 15.000 mesta koji je otvoren ove godine.
Afrička akademija NBA pokrenuta je pre dve godine u Saliju, sat vremena udaljenom od Dakara. Ona predstavlja centar za obuku obećavajućih igrača uzrasta od 14 do 18 godina sa područja Zapadne Afrike. Akademiju trenutno pohađa 21 dečak; pored školskih časova, oni se pripremaju za budućnost u profesionalnim ligama.
Akademija je svetlosnim godinama udaljena od onoga što je Mbajeu bilo dostupno dok je odrastao u Dakaru. Pošto nije mogao sebi da priušti patike, igrao je košarku u onome što je imao – čizmama.
Dečaci na akademiju stižu opremljeni sirovim talentom, ali u zemlji u kojoj je fudbal toliko dominantan, obično nemaju nikakvog prethodnog iskustva.
“Ne znaju osnovne postavke i ne razumeju jezik košarke”, kaže Roland Hjuston, tehnički direktor akademije. “Na određeni način je to dobro. Nisu sagoreli. Puni su volje”, dodaje.
Košarka se pod okriljem FIBA u Africi igra od šezdesetih godina, ali na međunarodnom nivou afričke zemlje su daleko od gornjeg ešalona: muška selekcija Senegala rangira se kao 37. od 165 timova. Iako u NBA ligi postoji nekolicina igrača sa ovog dela kontinenta, većina afričkih košarkaša uglavnom dolazi iz zemalja na istoku.
“Pitao sam se zašto nema više Afrikanaca u NBA”, kaže Hjuston. Oni nemaju svest o tome da i sami mogu da igraju u takvoj ligi, dodaje Hjuston.
Asan Badji nekada je bio menadžer jednog od glavnih timova u Senegalu, Dakar Rapidsa. Danas radi isti posao na NBA akademiji. Ovo je novi svet klimatizovanih prostorija, čistih uniformi i obezbeđenog prevoza za utakmice – dobrih strana profesionalnog sporta koje su donedavno mogli da iskuse samo malobrojni Senegalci koji su karijere izgradili u inostranstvu.
“Ova liga će imati pozitivan uticaj na igrače zato što više neće sanjati samo o tome da odu preko, već da ostanu i ovde igraju na velikim turnirima i cene sebe.”
Piše SARA MASLIN NIR
© 2019 The New York Times
Tagovi
