Očigledno i dalje nije vreme da žena bude izabrana na izborima u bilo kojoj većoj demokratiji, a Amerika je jedina prava sa više od 100 miliona ljudi. Do danas je i u mnogo manjim prvi put tako nešto pošlo za rukom tek 1980. Vigdis Finbogadoutir koja je dobila izbore na Islandu. Predsednica je, zvanično, pre nje bila samo Isabela Peron, ali zato što ju je predsednik postavio za potpredsednika, pa ga je zamenila kad je umro. Sve ostale žene su bile postavljene, a ne izabrane direktno na izborima, kao premijerke. Tu je bilo velikih imena, ali da pobedi na izborima… mislim da smo mnogo očekivali i od ovih američkih izbora.
Posebno protiv Donalda Trampa, najjedinstvenije pojave u svetu politike, koji je – dva puta pobedio žene. I to prvi put zato što Obama nije izabrao svog potpredsednika Bajdena, a drugi put zato što je sad Bajden kasno postavio Kamalu. Ili još gore nije je pripremao za trku ubeđen kako će u 82. godini da krene u drugi mandat. I tu smo gde smo.
Sve ostalo je bila matematika. Tramp je klasičnom mizoginijom pobedio žene. Mnogi su se grozili njegovih reči, ali je njegove glasače to izvelo na birališta. Priča o Epstajnu, ili onaj snimak iz kamiona prošli put, ništa protiv njega nije radilo. Amerikanci nisu imali ništa ni protiv zabrane abortusa, ili njegovog svođenja na šest nedelja, kao u zemljama Trećeg sveta. Uostalom u sunčanoj Floridi su masovno izabrali Trampa, a na referendumu o abortusu gde je trebalo 60 odsto glasova da se vrati zakon, bilo ih je 57 odsto. Kao i za legalizaciju marihuane. Puritanski Majami.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS