Posle dve godine rekonstrukcije, 14. novembra biće otvoren Sava centar, najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Kompanija Delta Real Estate kupila je Sava centar na javnom konkursu za 17,5 miliona evra, uz obavezu da u renoviranje objekta investira dodatnih 50 miliona evra. Tokom temeljne rekonstrukcije, Delta je uložila mnogo više od obaveze i već sada je izvesno da će ukupna investicija iznositi više od 118 miliona evra. Novi vlasnik potrudio se da maksimalno očuva prepoznatljivu staklenu fasadu i autentičnu unutrašnjost objekta uz istovremenu modernizaciju kako bi objekat prilagodio novim standardima i potrebama. Deo modernizacije, ali uz veliko poštovanje za nasleđe Sava centra novi logotip, delo je priznatog srpskog dizajnera Slavimira Stojanovića Futra.
Šta vam je bila inspiracija za novi logotip Sava centra?
Pre svega, inspiracija se nalazi u arhitekturi, u karakterističnoj dijagonalnoj konturi koja dominira prostorom i daje autentičan karakter objektu. Najbolji dizajn je onaj koji je spontan, koji dolazi nepretenciozno iz istine samog projekta, a istina Sava centra je da je on po svojoj arhitekturi prepoznatljiv u čitavom regionu. Takozvana pozitivna dijagonala, iz donjeg levog u gornji desni ugao, kao obris Sava centra, pronašla je svoje mesto u kvadratu iza ispisa SC. Prepoznatljive trapezoidne staklene površine dobile su prirodan nastavak u vizuelnim komunikacijama u vidu sekundarne grafike, koja ilustrativno podržava estetiku i kompoziciju celokupnog vizuelnog identiteta.
Logotip SC je već toliko „odomaćen“ i prepoznatljiv. Koliko ste imali umetničke slobode da ga „menjate“?
Sava centar je postigao ono čemu svi brendovi teže, od svog osnivanja do danas postao je – lovemark, postao je sinonim, institucija koja se voli. Za mene lično Sava centar zauzima sam vrh kulturne vertikale mog unutrašnjeg bića i kao takav izaziva opravdano strahopoštovanje pri kreativnim naporima. Sve što je bio moj zadatak je da ispričam pomenutu istinu, da mu bojama i formom udahnem savremenost, energiju i toplinu, da ga ne skrenem sa puta, već da mu otvorim novi prostor za komunikaciju u budućnosti na istoj liniji.
Radili ste za najveće globalne korporacije. Koliko su klijenti voljni ne samo da prihvate novine nego i da daju slobodu pri redizajnu logotipa?
Svaki proces redizajna diktira tržište samo od sebe. Ono očekuje od brenda večnu svežinu, inventivnost, događanje, metaforu života, ukratko – kontinuirano ispunjavanje obećanja boljeg. Obično su na početku prisutni veliki entuzijazam i sagorevanje, u želji da se napravi radikalan odmak od postojećeg rešenja, kako u menadžmentu brenda tako i kod izvođača kreativnih radova. Vrlo ubrzo, već posle inicijalnih skica, stiče se prava slika u kom pravcu redizajn nužno mora da ide, iako se naš nagon za radikalnim iskorakom žilavo bori da dominira. U slučaju Sava centra stvar je poprilično jasna, jer je njegova skraćenica SC toliko prepoznatljiva da je bilo samo pitanje kakav oblik i boju mu dati, a bonus koji se dogodio u procesu kreacije je pomenuta kontura fasade u okviru logotipa.
Postoji određeni stil koji je karakterističan za vas. Koliko je taj stil došao do izražaja u redizajnu logotipa?
Moja kreativna maksima je „Komplikuj jednostavno“. Ona je nastala kao fuzija estetskih afiniteta prema funkcionalnom skandinavskom minimalizmu i moje narativno-ilustrativne prirode koja vapi da ispriča jasnu i konciznu priču koju će ceo svet razumeti. Na ovom projektu ona je izražena na decentan način, doprinosom iz drugog plana, nimalo dramatično već više kroz forme koje tiho govore iz poštovanja prema celokupnom projektu.
Koliko je kultni status Sava centra uticao na vaš kreativni proces?
Uticao je utoliko da, kada sam dobio priliku da pokažem svoju viziju, nisam noćima spavao već sam razmišljao o projektu najdublje što umem, tražeći njegovu istinu koja će biti istovremeno jasna i kompleksna u svojoj jednostavnosti. Kao i uvek, trudio sam se da vidim sopstvenu misao, a kada je jednom ugledam, nikakav problem nije da joj dam fizički oblik.
Kakve vas uspomene vezuju za Sava centar?
Sava centar je najveći zamah, u društvenom smislu, imao u mojim formativnim tinejdžerskim godinama kada sam redovno išao na FEST, na koncerte domaćih i svetskih zvezda, sa mekanim plavim sedištima iz kojih ne želiš da ustaneš, sa hodnicima, pasarelama i vidljivim cevima kao u „Blejd raneru“ ili u Centru Pompidu, sa obaveznim istraživačkim prolaskom od glavnog ulaza sa severne do izlaza sa južne strane. Uvek sam se tu osećao na par sati transportovanim u neko bolje, pravo vreme, koje zaslužujem, ali sanjam.
Vaše ime je jedan od sinonima za dizajn na ovim prostorima. Koliko je to opterećenje?
Nikakvo. Ja živim onako kako sam oduvek sanjao. To je da svojim radom pomognem, olakšam, ulepšam i inspirišem.
Tagovi
