Korisnici interneta, odnosno najčešće građani, trebalo bi da dobiju niz novih potencijalnih prava i da budu bolje obavešteni o tome koji se podaci i u koje svrhe prikupljaju, na koliko i da li kompanije te podatke dele sa trećim licima. Pored toga, građani imaju pravo da zahtevaju promene podataka koji su stari. Novina je i „pravo na zaborav“, odnosno pravo na brisanje podataka u određenim uslovima, piše Blic.
Firme koje budu zloupotrebile lične podatke svojih klijenata suočiće se sa milionskim kaznama, predviđeno je novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji će početi da se primenjuje 21. avgusta.
Za firme koje posluju u Srbiji, a koje budu na nepropisan način prikupljale i čuvale lične podatke maksimalna kazna je dva miliona dinara. Za naše kompanije koje posluju i na tržištu EU, sankcije su mnogostruko veće, jer zapravo krše njihovu Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR). Maksimalna kazna tako je po „zapadnoj“ tarifi čak 20 miliona evra ili četiri odsto godišnjeg prometa.
Novina je i to da od 21. avgusta svaka kompanija u Srbiji treba da odredi osobu koja će da brine o zaštiti podataka o ličnosti.
Sudeći po predviđanjima Stanojle Mandić, amenice Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za punu primenu zakona biće potrebno još vremena, jer nije potpuno usklađen sa evropskim propisima, ali i našim pravnim sistemom.
Ona je dodala da je, međutim, propuštena šansa da se ovim zakonom uredi oblast video-nadzora. On nije uređen na radnom mestu ili na javnim površinama, u stambenim i poslovnim prostorima, što je veoma zastupljen način obrade.
„Video-nadzor je višestruko rizičan po građane, ne samo po privatnost, već i slobodu govora, kretanja, okupljanja i prava radnika. Brojni ekcesi, u smislu da se snimci video-nadzora objavljuju na internetu, koriste u nedozvoljene svrhe, pa i zloupotrebljavaju, jasno govore u prilog da ova materija mora da bude uređena na jasan način“, rekla je Mandić.
Tagovi
