Miroslav Radojčić je pripadao posleratnoj generaciji novinara „Politike“. Vrlo brzo je prešao put od beogradske rubrike do izveštavanja iz Britanskog parlamenta. Sa 29 godina bio je naš prvi dopisnik iz Londona, ali i najmlađi strani izveštač sa Ostrva. Imao je partijsku knjižicu Saveza komunista, ali nikada nije bio od onih „partijskih kadrova“. Nikada nije bio urednik. Desetak godina je živeo u Njujorku, a često je bio u ulozi „našeg specijalnog dopisnika“ sa raznih svetskih destinacija i žarišta.
***
U hladno februarsko veče 1958. godine Skadarlija je odjekivala od marša toreadora, uz koje su fudbaleri Crvene zvezde i Mančester junajteda, posle utakmice u Kupu evropskih prvaka, slavili. (Da, da, protivnički timovi su išli zajedno na večeru.) Mladi engleski fudbaleri, „Bejzbijeve bebe“, bili su očarani beogradskim dočekom, a negde pred svitanje sekretar engleskog šampiona je ponudio, tada već bivšem „Politikinom“ dopisniku iz Londona, da bude njihov gost i da krene sa njima u London. Bila je to odlična prilika da Miroslav Radojčić za novu garsonjeru, u kojoj je imao kauč i dve fotelje, kupi i tepih. To mu je bio motiv da trkne, da se na brzinu spremi za jutarnji let. Kada je stigao na aerodrom, shvatio je da mu je pasoš ostao u drugom sakou…
Nikada nisam želeo da budem novinar. Mrzeo sam da pišem, ali su mi se u životu sve stvari dešavale slučajno. Nisam imao snage da napustim novinarstvo, a kada sam otkrio da to nije za mene, već sam bio slavan
ČITAVOG ŽIVOTA SAM SE BUDIO U MUKLO DOBA NOĆI I USTAJAO ČIM BI MI PALA NA PAMET NEKA IDEJA ILI NASLOV. KO NE ZNA ZA TE NESANICE, ZA TA NAGLA BUĐENJA, TAJ VEROVATNO NIKADA NEĆE SAZNATI ŠTA JE NOVINARSTVO
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 19. AVGUSTA. SVI ČITAOCI NA POKLON SOBIJAJU NJUJORK TAJMS NA SRPKOM JEZIKU
Digitalno izdanje i pretplata dostupni su na nstore.rs
Tagovi
