Rejting i partija vlasti i partija opozicije je u padu, s tim što je izrazitiji pad poverenja u stranke opozicije, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja istraživačko-izdavačkog centra Demostat.
Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović rekao je novinarima u Medija centru u Beogradu da je istraživanje, sprovedeno na 1.200 ispitanika tokom septembra, pokazalo da je nepoverenje u partije vlasti 42 odsto, a nepoverenje u opozicione 66 odsto.
„Njihovo ponašanje u predizbornom i izbornom procesu u decembru prošle godine i maju ove godine imaju donekle opravdanja za ovako nizak stepen poverenja“, rekao je Mihailović.
Prema njegovim rečima, poverenje u opoziciju ima šest odsto ispitanika, dok 24 odsto ima delom poverenje, delom nepoverenje.
„Ovih šest odsto su još manji postotak od onoga što su ove partije ostvarile na izborima“, dodao je Mihailović.
Naveo je i da u istraživanju nisu postavili konkretno pitanje za koju su partiju ispitanici, jer kada se oduzmu oni koji su neopredeljeni i oni koji su za partije vlasti, ostaje mali broj ispitanika koji bi morao da se podeli na veliki broj opozicionih stranaka.
„Kada taj broj podelite na 10 partija, onda su te brojke veoma male i sa njima je nekorektno operisati statistički i sociološki“, naveo je Mihailović.
Dodao je i da je istraživanje pokazalo da je 37 odsto ispitanika reklo da su im bliže stranke na vlasti, 21 odsto navodi da su im bliže stranke opozicije, dok 42 odsto kaže da im nisu bliske ni jedne ni druge.
Istraživanje je, prema njegovim rečima, pokazalo i da je 40 odsto ispitanika koliko-toliko privrženo nekoj od partija, dok 60 odsto ima negativan odnos prema njima.
„Bilo da su ravnodušni – 47 odsto, bilo da ne podnose političke stranke – 13 odsto“, kazao je Srećković.
Programski direktor Demostata i saradnik Nedeljnika i Velikih priča Zoran Panović rekao je da, kada se govori o nepoverenju u opoziciju, opozicija mora biti svesna da su mnogi građani razočarani raspadom koalicije „Srbija protiv nasilja“ nakon decembarskih izbora.
Naveo je da je istraživanje pokazalo da su građani više za demokratiju nego za autokratiju, ali da je istovremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku 48 odsto ispitanika, dok 35 odsto nema poverenje u predsednika.
„Kada pogledamo strukturu poverenja njegovih pristalica, 61 odsto naspram 24 odsto su oni kojima je bliža autokratija nego demokratija“, kazao je Panović.
To, prema njegovim rečima, pokazuje zašto Vučićeve pristalice prihvataju i njegov anti-zapadni narativ, a istovremeno i njegov prozapadni stav.
„Zato što im nije bitno da li je zapadno ili antizapadno, bitna je autoritarnost. Oni Vučića prihvataju kao autokratskog lidera, vođu, i on može jedno jutro da ih povede u EU, a drugo u BRIKS i oni će krenuti i u EU i u BRIKS“, naveo je Panović.
Psihološkinja Sara Kalember iz Demostata govorila je o stavovima ispitanika po pitanju EU, navodeći da bi 51 odsto ispitanih glasalo za političku opciju koja zagovara približavanje EU, dok bi 28 odsto glasalo za one koji se protive EU.
Kalember je navela da bi, po istraživanju, 60 odsto ispitanih pristalica Srpske napredne stranke glasalo za opciju koja bi približila Srbiju EU, kao i 45 odsto onih koji podržavaju Socijalističku partiju Srbije.
Kada je u pitanju opozicija, navela je da je 90 odsto pristalica Stranke slobode i pravde i Zeleno-levog fronta za približavanje EU, 80 odsto pristalica Narodnog pokreta Srbije, 60 odsto pristalica Kreni-promeni, 57 odsto Srbija centra, 47 odsto Ekološkog ustanka, 30 odsto Nove Demokratske stranke Srbije i manje od 15 odsto pokreta Mi snaga naroda Branimira Nestorovića.
Više od polovine (52 odsto) neodlučnih je takođe za približavanje Srbije EU, dok je kod onih koji ne izlaze na izbore taj broj oko 22 odsto.
„Možemo zaključiti da i pored blagog porasta, još uvek nije stabilno opredeljenje građana Srbije prema EU. Vidimo da je ono i dalje podložno promenama, zavisno od političkog vođstva i načina prenošenja informacija kroz medije“, rekla je Kalember.
Tagovi
