Helej Laflur je ponela nekoliko desetina krofni na posao. Ipak, zaboravila je da je petak. Iznenađenje koje je planirala za svoje kolege sada je osetila ona jer je kancelarija bila prazna. Svi ostali u investicionoj firmi u Sent Luisu u kojoj ona radi odlučili su da završe radnu nedelju radeći od kuće, piše Vašington post.
Poslodavci su još uvek podeljeni oko toga kako da se nose sa ovom novom realnošću, gde samo 30 odsto kancelarijskih radnika dolazi u kancelariju poslednjeg radnog dana u nedelji. I stvar, barem u Sjedinjenim Državam, sve je jasnija – niko ne želi da bude u kancelariji petkom.
Poslednji dan radne nedelje, nekada sinonim za duge ručkove i rane odlaske, sve više postaje dan za potpuno preskakanje boravka u kancelariji. Trend, koji je već prepoznat pre pandemije koronavirusa, poslednjih meseci je postao naširoko prihvaćen, ponegde čak i kodifikovan, i stvara nove izazove za poslodavce u Americi.
Istraživanje na koje se poziva Vašington post ukazuje da je na posao petkom tokom juna 2022. godine dolazilo samo 30 odsto zaposlenih, što je najmanje u bilo kom radnom danu. Oko 41 odsto zaposlenih je u kancelarije dolazilo ponedeljkom, doko je polovina njih to činila utorkom.
„Ovo pomalo postaje kulturna norma – znate da niko drugi neće ići u kancelariju petkom, pa ćete možda i vi raditi od kuće“, rekao je Peter Kapeli, direktor Centra za ljudske resurse na Univerzitetu Pensilvanija.
„To je bio trend čak i pre pandemije. Ljudi su o petku mislili kao i o svakom drugom danu. Sada ga računaju kao ulazak u duži vikend“, dodaje on.
Za sada, izgleda da su poslodavci podeljeni oko toga da li da prihvate kraj radne nedelje u kancelariji četvrtkom ili da pokušaju da namame zaposlene u kancelariju. Tako su u pojedinim firmama za petak rezervisani i pokloni, maskenabali ili karaoke takmičenja, a sve sa ciljem da se radnici „nateraju“ da i petkom budu u kancelariji.
Sa druge strane, određeni startap-ovi i tehnološke firme su u potpunosti ukinuli petak kao radni dan. Uvode se takozvane radne nedelje od četiri dana – od ponedeljka do četvrtka. Recimo, rukovodioci Bolta, tehnološke kompanije iz San Franciska, počeli su da eksperimentišu sa slobodnim petkom prošlog leta i brzo su shvatili da su pronašli pobedničku formulu. Zaposleni su bili produktivniji nego ranije i vraćali su se na posao ponedeljkom sa novim entuzijazmom. U januaru su zauvek prešli na radnu nedelju od ponedeljka do četvrtka.
Ipak, za pojedine kompanije, pronalaženje prave ravnoteže bilo je teže.
„Poslodavci shvataju da je teže naterati ljude da se vrate, pa se pitaju: ‘Šta možemo da uradimo'“, rekla je Džuli Šveber, savetnica u Društvu za upravljanje ljudskim resursima.
„Odgovor se u suštini svodi na parolu – ako ih hranite, oni će doći. Kamioni sa hranom, specijalni događaji, sladoled druženja, to je ono što je trenutno popularno“, dodaje ona.
Online Optimism, kompanija za digitalni marketing sa kancelarijama u Nju Orleansu, Atlanti i Vašingtonu, petkom ima rutinu besplatnih ručkova i slobodnih sati koji počinju u 16 časova. Iako je kompanija odustala od svih zahteva za rad u kancelariji, čak 80 odsto (od ukupno 25 zaposlenih) dolazi u kancelariju u danima kada je hrana besplatna.
Te promenljive norme talasaju i preoblikuju poslovne obrasce i za firme koje se bave ugostiteljstvom ili drugim uslužnim delatnostima, kao što su operateri parking garaža ili restorani koji opslužuju radnike tokom nedelje. Recimo, pad kancelarijskog posla, posebno petkom, doveo je do toga da kafići skrate svoje radno vreme.
Nakon što je pandemija kovida naširoko uvela rad na daljinu i norme su se promenile. Zaposleni su navikli da rade od kuće i uvideli da taj rad ne škodi poslu.
Tagovi
