Biograf koji istražuje nemačkog filozofa Hegela otkrio je ogromnu riznicu ranije nedokumentovanih predavanja koja bi mogla da promene percepciju o jednoj od vodećih ličnosti moderne zapadne filozofije.
Više od 4.000 stranica beleški o predavanjima Džodža Vilhelma Fridriha Hegela pronašao je Klaus Viveg u biblioteci nadbiskupije Minhen i Frajsing.
„Otkriće ovih rukopisa je uporedivo sa pronalaskom nove Betovenove partiture ili ranije nevidljive slike Konstebla“, rekao je Viveg, profesor na Univerzitetu „Fridrih Šiler“ u Jeni u Nemačkoj.
Rekao je da je rano čitanje beleški nagovestilo novo razumevanje kako je Hegel formirao svoje uticajne ideje o estetici, filozofiji oko lepote i umetnosti i kako je analizirao Šekspirove drame da bi pomogao u razvoju svojih ideja. Pretpostavlja se da je transkripte napisao Fridrih Vilhelm Karove, jedan od prvih studenata na Hajdelberškom univerzitetu kome je Hegel predavao tokom filozofskog vremena između 1816. i 1818. Hegelove ideje i dela su značajne po svojoj ogromnoj teškoći, piše Gardijan.
Britanski filozof Bertrand Rasel opisao ga je kao „najtežeg za razumevanje velikih filozofa“. Veveg se nada da bi novo otkriće moglo doneti jasnoću.
Radove će sada sastaviti u izdanje sa komentarima tim međunarodnih stručnjaka, na čelu sa Vivegom i Kristijanom Ilisom, profesorom filozofije na Univerzitetu u Bambergu.
„Glavni delovi Hegelovog dela poznati su samo kroz njegova predavanja, tako da naučnici već dugo pokušavaju da pronađu transkripte“, rekao je Ilis. Nekoliko je pronađeno i objavljeno u 19. i 20. veku, ali je tokom godina otkrivanje novog materijala postajalo sve manje i manje verovatno.
Vivegovo otkriće je verovatno najveće te vrste ikada. Otkriveno je nakon što mu je čitalac njegove nedavne biografije o Hegelu ukazao na arhivu Fridriha Vindišmana. Vindišman je bio profesor katoličke teologije u Minhenu čiji je otac, Karl Jozef Hijeronim Vindišman, bio filozof i Hegelov prijatelj. Pismo između Hegela i Karla Vindišmana pokazuje da je Karove poklonio komplet rukopisa ovom poslednjem.
Iako je istraživanje materijala tek počelo, već je došlo do jednog značajnog nalaza: kutije sadrže transkript sa jednog od prvih predavanja koje je Hegel održao o estetici. Trenutno, svako znanje o Hegelovim razmišljanjima o estetici potiče iz mnogo kasnijih predavanja održanih u Berlinu. Njih je nakon njegove smrti objavio njegov učenik Hajnrih Gustav Hoto koristeći kombinaciju transkripata predavanja i Hegelovih sopstvenih beleški. Pošto nije bilo drugih izvora sa kojima bi se ovo uporedilo, pojavila su se pitanja koliko je na ovaj materijal uticao Hoto.
Zato bi otkriće ranih predavanja moglo pomoći da se konačno razjasni neizvesnost. „Hegel je prvo držao predavanja o estetici u Hajdelbergu. Dok je držao predavanja u Berlinu, značajno je preradio svoje ideje“, rekao je Ilis.
„Ovo je prvi put da je pronađen bilo kakav transkript ovih originalnih predavanja iz Hajdelberga.
Prvi pogled na stranice koje se odnose na estetiku otkrio je niz zanimljivih detalja koji ilustruju Hegelove misaone procese. Njegovi rani pogledi na definiciju umetnosti, na primer, jasno dolaze do izražaja. „Tekst pokazuje kako Hegel definiše umetnost kao prelepu sredinu između misli i stvarnosti. On sugeriše da je prava funkcija umetnosti harmonija apstrakcije i stvarnosti“, rekao je Viveg. „Vidimo samu osnovu njegovih kasnijih teorija. U ovoj fazi to je posao u toku.“
Čini se da su Hegelove ideje o razlici između umetnosti i religije jasnije definisane u transkriptima i čini se da on raspravlja o širokom spektru tema, u rasponu od Aristotelovog teksta o poetici, Sofoklove Antigone i Aristofanove komedije do Šekspirovog Hamleta, Getea i Drama Fridriha Šilera „Razbojnici“.
Konačno, Hegel po prvi put definiše tri paradigme filozofske istorije umetnosti kao simboličnu, klasičnu i romantičnu, a takođe ističe važnost Šekspirove drame. Takođe se pokazalo da se tema slobode – tema po kojoj je Hegel možda najpoznatiji – takođe dotiče u transkriptu. „Ne samo da se prve stranice bave ovom centralnim temom slobode, već ga i poslednje strane. Transkript se završava naglaskom na sopstvu, na slobodi pojedinca i njenom portretisanju u umetnosti. To nam pokazuje da umetnost nesumnjivo doprinosi ideji koja je toliko kritična za naše živote danas, da obrazovanje vodi ka slobodi“, rekao je Viveg.
Možda je prerano govoriti da li se u radovima kriju neke potpuno nove i nepoznate Hegelove ideje, ali istraživački projekat očekuje da će se produbljivati razumevanje filozofa, ali i njegovih učenika. „Karove je bio veoma inteligentan, pažljiv student koji je pratio Hegela nekoliko godina. Stoga se možemo nadati do sada nepoznatim tezama, primedbama i pretpostavkama iz Karoveove interpretacije ovih predavanja, kao i boljem razumevanju razvoja Hegelove misli“, rekao je Ilis. „A možda će biti još toga. Radujemo se iznenađenju.”
Tagovi
