Tri visoka izraelska zvaničnika, tvrde da je Izrael imao mnogo opsežnije planove za protivudare na Iran, ali da ih je, nakon diplomatskog pritiska Sjedinjenih Država i ostalih saveznika, smanjio kako bi izbegao rat.
Izraelski lideri su prošle nedelje, prvobitno razgovarali o bombardovanju nekoliko vojnih ciljeva širom Irana – taj plan je uključivao bazu koja se nalazi blizu Teherana, glavnog grada Irana, kako bi se osvetili za napad 13. aprila. Tri zvaničnika koja su govorila za The New York Times, insistirali su da ostanu anonimni, kako bi mogli da iznesu detalje ovog osetljivog razgovora.
Napad takvog obima, značio bi da bi Iran mnogo teže mogao da ga predvidi i presretne, ali bi s druge strane, sigurno izazvao snažaniji iranski kontranapad, koji bi mogao da dovede Bliski istok na ivicu velikog regionalnog sukoba.
Američki predsednik Džozef Bajden i nemački ministar spoljnih poslova, zvali su premijera Benjamina Netanjahua, i posle dužeg razgovora, ubedili ga da spreči širi rat. Tako je Izrael u petak odlučio da smanji obim svog napada, čime je izbegnuta potencijalna šteta, i rizik od eskalacije. Bar za sada.
Ipak, po mišljenju izraelskih zvaničnika, napad je pokazao Iranu kakav je, i koliko širok i sofisticiran izraelski vojni arsenal. Umesto da pošalje borbene avione u iranski vazdušni prostor, Izrael je u petak ispalio mali broj projektila iz aviona pozicioniranih nekoliko stotina milja zapadno od njega, kažu izraelski zvaničnici i dva visoka zapadna zvaničnika obaveštena o napadu. Izrael je poslao i male dronove, poznate kao kvadrokopteri, da zbune iransku protivvazdušnu odbranu, prema rečima izraelskih zvaničnika.
Vojne objekte u Iranu, takve bespilotne letelice napale su nekoliko puta u poslednjih nekoliko godina, a Iran je u nekoliko navrata tvrdio da ne zna kome pripadaju dronovi. Ta tvrdnja se tumači kao nespremnost Irana da odgovori.
Jedna raketa je u petak pogodila protivavionsku bateriju u strateški važnom delu centralnog Irana, dok je druga eksplodirala u vazduhu, rekli su zvaničnici. Jedan izraelski zvaničnik je rekao da je izraelsko vazduhoplovstvo namerno uništilo drugu raketu kada je postalo jasno da je prva stigla do cilja, kako bi se izbeglo nanošenje prevelike štete. Jedan zapadni zvaničnik rekao je da je moguće da se projektil jednostavno pokvario.
Zvaničnici su rekli da je namera Izraela bila da da prostora Iranu da nastavi dalje, bez odgovora istom merom – oružjem. Istovremeno ovaj napad je trebalo da signalizira da je Izrael sada razvio sposobnost da napadne Iran bez ulaska u njegov vazdušni prostor ili čak aktiviranja svojih baterija protivvazdušne odbrane.
Izrael se nadao da će izvedenim napadom pokazati da bi mogao da pogodi te baterije u centralnom Iranu, gde se nalazi nekoliko velikih nuklearnih objekata, uključujući i lokaciju za obogaćivanje uranijuma u Natanzu. To je znak da bi mogao da dopre do tih objekata, ako bi pokušao.
Izraelska vojska je odbila da komentariše ove navode.
Sve što prethodi ovom konkretnom napadu, započeto je 1. aprila, kada je Izrael udario na kompleks iranske ambasade u Damasku, u Siriji, ubivši sedam iranskih zvaničnika, uključujući tri visoka oficira.
Iran nije uzvratio nakon nekoliko sličnih napada u prošlosti, što je navelo izraelske zvaničnike, kako kažu, da veruju da bi mogli da nastave sa takvim napadima bez značajnog odgovora Irana.
Ovaj put se pokazlao drugačije: u roku od nedelju dana, Iran je počeo da signalizira susedima i stranim diplomatama da je njegovo strpljenje dostiglo granicu i da će odgovoriti velikim udarom na Izrael – svojim prvim direktnim napadom na izraelsko tlo.
Tokom nedelje 8. aprila, Izrael je počeo da priprema dva velika vojna odgovora, prema rečima izraelskih zvaničnika.
Prva je bila odbrambena operacija kojom bi bio blokiran očekivani iranski napad, a koja je koordinirana sa Centralnom komandom SAD — njen vrhovni komandant, general Majkl E. Kuril, posetio je Izrael te nedelje — kao i sa britanskom, francuskom i jordanskom vojskom.
Druga je bila ogromna ofanzivna operacija koja je trebalo da se izvede ako dođe do iranskog udara. Izraelski obaveštajci su u početku verovali da Iran planira da napadne sa „rojem“ velikih dronova i do 10 balističkih projektila, kažu izraelski zvaničnici. Kako je nedelja odmicala, ta procena je porasla na 60 projektila, što je pojačalo želju Izraela za snažnim kontranapadom.
Izraelski vojni i politički lideri počeli su da razgovaraju o protivudaru koji bi mogao da otpočne čim Iran počne da ispaljuje bespilotne letelice – čak i pre nego što je bilo poznato koliku štetu su naneli.
Prema rečima jednog zvaničnika, plan su izraelskom ratnom kabinetu predstavili načelnik vojnog štaba, general-potpukovnik Herci Halevi, i njegov načelnik Ratnog vazduhoplovstva Tomer Bar, rano u petak, 12. aprila — dva dana pre iranskog napada.
Izraelski planovi su se promenili nakon napada Irana, rekli su zvaničnici. Napad je bio čak i veći nego što se očekivalo: sa više od 100 balističkih projektila, 170 dronova i oko 30 krstarećih projektila – što je jedan od najvećih baraža ove vrste u vojnoj istoriji.
Ali odbrana Izraela, koja je bila koordinirana sa pilotima iz Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Jordana, oborila je većinu projektila i bespilotnih letelica, a šteta je bila mizerna, što je smanjilo neophodnost brzog odgovora.
Prekretnica pri odlučivanju da li je odgovor potreban, bilo je, kažu zvaničnici, ranojutarnji telefonski razgovor između premijera Izraela Benjamina Netanjahua i predsednika SAD Džoa Bajdena, tokom kojeg su ispregovarali da je odbrana Izraela bila uspešna i da ne zahteva dalji odgovor.
Tagovi
