Sada ste treći put u Srbiji. Šta pamtite od prethodnih dolazaka?
Jeste, bili smo na festivalu Exit 2011. i festivalu Arsenal 2018. Kragujevac je bio kul, družili smo se par dana gledajući fudbal i pijući pivo sa lokalcima. Nikada nismo bili u Beogradu, tako da sam zaista uzbuđen što dolazimo.
Koliko vas je promenilo kada ste dospeli na prvo mesto na top-listama i prodali milion ploča. Onda ste i nominovani za najbolji britanski bend. Da li ste bili pod još većim pritiskom?
Pritisak stvara dijamante. Jednom kada uspete, postoji pritisak. Da smo išli na svetsku dominaciju, pretpostavljam da album „In This Light…“ ne bi bio snimljen. Međutim, u to vreme smo morali da se udaljimo od tradicionalnog rok benda od četiri člana, jer smo uradili ono što nam je bilo potrebno i želeli smo da snimimo nešto što je više orijentisano na raspoloženje, kao što je Cure uradio sa albumom „Disintegration“. Na njemu je pesma „Papillon“ koja je značajna za bend.
Da li vam je smetalo kada su vas ljudi – i kritičari – upoređivali sa bendom Joy Division? Da li vam je ponekad žao što ste rođeni „prekasno“?
Nije nam smetalo. Za prvi album razumem zašto su napravili to poređenje. Kada smo izdali drugi album i kada je izašla „Smokers outside the hospital doors“, više nisu mogli tako da nas označavaju i sa svakim sledećim izdanjem koje pokazuje nešto drugačije od nas, izgubili smo svaku referencu za poređenje.
Birmingem je poznat po brojnim bendovima, od Moody Bluesa i ELO-a do Black Sabbatha i Charlatansa… Ima li nešto specifično u zvuku Birmingema? Šta ste slušali dok ste odrastali?
Birmingem je ogroman melting pot kulture i raznolikosti, ne postoji jedan specifičan zvuk iako hard rok bendovi verovatno imaju nasleđe, ali mešavina zvukova i muzike je ono što sam uvek voleo u vezi s tim gradom. Odrastao sam u klubovima u Birmingemu, bilo u legendarnom Steering Wheel ili na rok koncertima u malim prostorima kao što su Flapper / Eddies. Dosta sam slušao rok dok sam odrastao. Nirvana, Rage Against the Machine, Pearl Jam bili su mi omiljeni kad sam krenuo da slušam muziku, a kada sam bio u kasnim tinejdžerskim godinama tu paletu je proširio i Radiohead.
Birmingem je i Aston Vila, Geret Sautgejt, srpski centarfor Savo Milošević… Da li navijate za ovaj klub? Da li vas inače zanima fudbal?
Da, navijač sam i Vila je moj tim. Savo Milošević. Bio je u timu i postigao je gol na našem poslednjem trofeju, Liga kupu 1996. godine. Imao je razne situacije u Vili, ali sam uvek bio njegov fan. Sautgejt je takođe uradio odličan posao kao selektor Engleske, šteta što nije osvojio trofej, ali ono što je ostavio iza sebe je pozitivno.
