Dobro jutro,
Potpuno je logično. Kada je čitav svet u krizi i kada nismo sigurni da li sutra uopšte postoji, logično je da malo potisnemo sopstvene probleme. Ali čim neki od njih ispliva na površinu, a naročito ako je u pitanju problem sa zdravljem (ovih dana time se bavi i autor ovog brifinga), onda svi svetski problemi ostaju u zapećku.
Pitanje svih pitanja ovih dana, kada ponovo raste broj novozaraženih koronavirusom jeste: šta će biti sa koronom u Srbiji ove jeseni?
A tek se onda iza njega pomaljaju pitanja o izborima u Republici Srpskoj, o diplomatskom sukobu Rusije i Ukrajine, a vojnoj invaziji Rusije na Ukrajini, o analizama Demostata gde Srbi pripadaju i u šta gledaju i tako dalje…
KAKVA ĆE BITI „KORONA JESEN“
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da je broj novozaraženih od korone na dnevnom nivou zabrinjavajući. Кaže da nema mesta za paniku, ali ima i te kako za oprez, praćenje i posmatranje. Evo kakvi su poslednji podaci iz beogradskih kovid ambulanti i bolnice u Batajnici, prenosi RTS.
U kovid bolnici u Batajnici u oktobru prošle godine nije bilo dovoljno mesta. Godinu dana kasnije, 170 pacijenata leči se u bolnici, a od toga je 15 na intenzivnoj nezi.
Infektolog u kovid bolnici u Batajnici, dr Aleksandra Spurnić kaže da je broj obolelih u porastu u odnosu na prošlu nedelju, kada je bilo oko 130 pacijenata.
„U bolnici su uglavnom pacijenti starije životne dobi, koji imaju jednu ili više hroničnih bolesti. Veoma je retko da imamo pacijenta kome je osnovni problem upala pluća zbog kovida. Uglavnom je reč o pacijentima koji iz drugog medicinskog razloga zahtevaju bolničko lečenje“, objašnjava Sputnićeva.
Statistički podaci pokazuju da je trenutno u kovid ambulantama više pacijenata koji dolaze na pregled, nego u junu.
U Domu zdravlja Vračar tri puta je više pacijenata, u Grockoj 67 odsto više, na Zvezdari 50 odsto, a u Obrenovcu četiri puta više pacijenata potražilo je pomoć lekara.
Od ukupnog broja testiranih, u nekim opštinama je samo pet odsto pozitivnih, a na Zvezdari čak 30 odsto. Ipak, manje od tri odsto dobije uput za bolničko lečenje.
Ispred kovid ambulante Doma zdravlja „Savski venac“ nije bilo gužve, a tu se ovih dana dnevno pregleda oko 150 pacijenata, od toga oko 30 bude pozitivno na kovid, a dvoje ili troje dnevno dobije uput za bolničko lečenje.
Doktorka Tijana Mitić iz kovid ambulante Doma zdravlja „Savski venac“ objašnjava da su simptomi obolelih isti kao i prethodnih meseci, ali da se ljudi u poslednjih mesec dana više žale na bolove u mišićima.
„Malo je teže da razdvojimo simptome sezonskog gripa koji sad polako kreće i kovida, ali tu su nam testovi – brzi antigenski i pi-si-ar koji nam pomognu u diferencijalnoj dijagnozi“, kaže doktorka Mitić.
U Apoteci Beograd porasla je prodaja zaštitnih maski za oko 50 odsto.
„U odnosu na perid od pre godinu ili dve dana, smanjena je prodaja i maski i dezicifijenasa. U odnosu na jun, ako napravimo paralelu, jeste povećana u septembru s obzirom na to da je počela školska godina i da su se ljudi vratili sa godišnjeg odmora. Ipak, u odnosu na prethodni period mnogo je manja“, navodi iz Apoteke Beograd „Prvi maj“ Rada Jakovljević.
Od epidemijskih mera još su na snazi nošenje maski u zdravstvenim ustanovama i zabrana poseta bolnicama.
Radovanović: Nemoguće predvideti hoće li biti novih sojeva, ali bi Srbija trebalo da nabavi bivalentnu vakcinu
Nemoguće je predvideti koji će soj korona virusa u narednim mesecima biti dominantan i da li će se pojaviti neka nova varijanta. Svakako bi međutim bilo medicinski opravdano i korisno da Srbija nabavi i novu bivalentnu vakcinu, kao što su to učinile pojedine države u susedstvu poput Slovenije ili Hrvatske, kaže epidemiolog Zoran Radovanović.
On ipak dodaje da sumnja da će do toga doći jer pošto građani nisu više zainteresovani za vakcinaciju nije ni predsednik države.
Upitan o najavama epidemiologa, člana Kriznog štaba Branislava Tiodorovića da će u Srbiju stići i australijski soj koronavirusa, te da bi bilo dobro da država nabavi nove bivalentne vakcine, Radovanović za Danas kaže da su bilo kakva predviđana nezahvalana.
„Sada se već zna da kod nas dominiraju BA.4 i BA.5 sojevi. U Evropi se očekivalo da BA.2.75 potisne ove sojeve, ali se to nije desilo. Postoji još nekoliko kandidata koji bi mogli da postanu dominantni u budućnosti, a može lako da se desi da se pojavi i neka nova varijanta BA.6. Tu prosto ne vrede nikakva nagađanja“, kaže.
On se slaže međutim da bi nabavka bivalentne vakcine bila korisna, ali i dodaje da je skeptičan da će se to desiti.
„Bilo bi korisno, pogotovu za ljude koji žele da prime vakcinu, da im se pruži ta mogućnost. Ipak, nema nikakvih naznaka da će jedini koji odlučuje o tome odobriti novu nabavku vakcina. Ovde je zvanična politika da se o pandemiji što manje priča. Jer to nije neki uspeh kojim možemo da se hvalimo – posle Bugarske najgore smo prošli u svetu sa više od 60.000 umrlih. Kada smo nabavljali vakcine, mi smo kupili više nego što nam je trebalo pa smo poklanjali i u susedstvu i afričkim zemljama. Deo je i propao. To su ogromne pare. Pitanje je da li će sa takvim iskustvom predsednik rešiti uđe u novi trošak pogotovu što nema para. On će na kraju odlučiti ono što mu pokažu istraživanja javnog mnjenja, a ne verujem da je raspoloženje građana takvo da će želeti vakcinu“, kaže Radovanović, ističući da bi korist od nove vakcine imali pre svega stariji kojima bi se na taj način pružila dodatna zaštita.
Nove bivalentne vakcine u sebi sadrže vuhanski soj i omikron soj, i veruje se da pružaju bolju zaštitu trenutno.
I Fajzer i Moderna su razvili nove bivalentne vakcine, koje su odobrene za upotrebu u Americi i Evropskoj uniji.
Vakcinacija unapređenim vakcinama počela je u septembru, a četvrtu dozu do sada je primilo sedam odsto stanovnika EU.
ŠTA ĆE BITI SA IZBORIMA U RS
Članica Centralne izborne komisije BiH (CIK) Vanja Bjelica-Prutina izjavila je da je CIK odluku o ponovnom brojanju glasova za nivo predsednika Republike Srpske donela zbog uočenih nepravilnosti tokom izbornog procesa u Republici Srpskoj.
„Ova naredba je doneta po službenoj dužnosti i za to postoji razlog. CIK po službenoj dužnosti utvrđuje i objavljuje rezultate izbora i overava da su izbori provedeni u skladu sa zakonom. To je naša obaveza“, kazala je ona.
Dodala je da bi, s druge strane, analiza dostavljenih zahteva za ponovnim brojanjem i svih pojedinačnih prigovora, kao što je to CIK radio u slučaju Doboja i Srebrenice na lokalnim izborima 2022. godine, trajala 60 dana, što je dug period.
„Ceneći da, pre svega građani Republike Srpske, ali i svi politički subjekti i kandidati koji su učestvovali u političkoj utrci imaju pravo da što pre saznaju tačne i potpune rezultate, opredelili smo se za ovaj način brojanja“, kazala je Bjelica-Prutina.
Ona je istakla da će proces biti potpuno transparentan, javan, za akreditovane posmatrače, kao i da je Glavni centar za brojanje pokriven video nadzorom.
Prema njenim rečima, još nije odlučeno kada će tačno početi ponovno brojanje glasova za nivo predsednika RS i koliko će trajati.
Procene su da bi ponovno brojanje glasova za taj izborni nivo moglo da traje sedam do osam dana.
Dodik: Nije problem ponovno brojanje glasova, već nezakonit rad CIK BiH
Srpski član Predsedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da za njega nije problem ponovno brojanje glasova, već to što, kako je naveo Centralna izborna komisija (CIK) ne radi u skladu sa zakonom.
“Oni (CIK) su morali da utvrde prethodne rezultate i daju mogućnosti da se u roku tri dana eventulano ulože žalbe i onda da odlučuju svemu”, kazao je Dodik za Radio-televiziju RS (RTRS).
Prema njegovim rečima, CIK je “pao” pod političke uticaje ili pred “ulicom”, aludirajući na protestne skupove opozicije u Banjaluci, koja tvrdi da se na izborima 2. oktobra desila “izborna krađa”.
Dodik je najavio žalbu na odluku CIK-a BiH o ponovnom brojanju glasova za nivo predsednika RS, dodavši da bi sud trebalo da poništi odluku CIK-a i natera je da “donese preliminarne rezultate, pa onda da donose neke odluke”.
On je naveo da SNSD nema problema sa prebrojavanjem glasova, dodavši da sada postoji sumnja.
“Sutra ćemo i na najvišim organima partije imati sastanak i odlučiti kako i šta dalje. Ovakva BiH ne treba nikome”, kazao je Dodik.
Na kraju je ocenio da bi ovakva odluka CIK-a mogla značiti da Republika Srpska vrlo brzo proglasi svoju nezavisnost.
“Republika Srpska će ostati mirna i stabilna, zna se ko je pobednik izbora, ali mi je u jednu ruku i drago što su ovakvom odlukom ubrazli naš put ka nezavisnosti”, naveo je Dodik.
UKRAJINA OPTUŽILA RUSIJU DA JE „TERORISTIČKA DRŽAVA“
Ukrajina je u Ujedinjenim nacijama (UN) optužila Rusiju da je “teroristička država” nakon ubijanja civila masovnim napadima na Kijev i velike gradove.
Zasedanje Generalne skupštine bilo je planirano radi odgovora na rusku odluku o pripajanju ukrajinskih regija Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.
Govornici su međutim iskoristili priliku da osude jučerašnje napade krstarećim raketama u najmanje 14 ukrajinska regiona, uključujući glavni grad Kijev gde je poginulo najmanje 14 ljudi.
Rusija tvrdi da su joj na meti bila vojna i energetska postrojenja, ali neki projektili su pogodili civilne oblasti.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je “duboko šokiran” ruskim raketnim napadom.
Evropska unija ocenila je da je počinjen ratni zločin, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Rusija stoji iza terora i surovosti.
Američki predsednik Džozef Bajden, jedan od mnogih stranih lidera koji su razgovarali sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, založio se za nastavak pomoći Ukrajini, uključujući u naprednim sistemima odbrane, saopštila je Bela kuća.
OSTALE VESTI
Demostat: Srbi podržavaju imperijalizam Rusije, udaljavanje od EU ekonomski ubitačno za Srbiju
Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, kaže istoričarka Latinka Perović i dodala da Srbija pripada Evropi, ali da je tamo trenutna vlast ne može odvesti.
Kako piše Demostat, Perović je izjavila da je takvo shvatanje nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije, koja je i geografski i egzistencijalno vezana za Evropu.
“S punim pravom nam govore da ne možemo u zapadnu Evropu preko Moskve”, rekla je ona i dodala da u Rusiji postoji jak otpor ratu, o kojem se u Srbiji ne govori i ne piše.
Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ocenjuje da se približava trenutak kada će Srbija morati da bira između Istoka i Zapada – da li hoće ka Evropskoj uniji ili traži novi put.
Ističe da bi udaljavanje od EU bilo ekonomski ubitačno za Srbiju i da građani moraju da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju.
“Udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju jer su dve trećine trgovinskih odnosa Srbije sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom. I ništa manje važno pitanje – šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe”, kaže Visković i dodao da je ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja.
U trenutku kada je evropski entuzijazam opao, a oko 80 odsto građana podržava vojnu neutralnost po svaku cenu i ne želi sankcije Rusiji, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija Milojević ocenjuje da bi vlast mogla da usmeri javno mnjenje ka Evropskoj uniji afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem gradjana na prednosti koje članstvo u EU nosi, te povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji, piše Demostat.
Dodaje da je pozicija države kao kandidata za članstvo u EU teško stečena, te da ne bi bilo ni u čijem interesu da se tako lako izgubi.
“Evropska unija je najveći donator bespovratnih sredstava Srbiji i najveći broj investicija dolazi iz EU. Ono što mi se čini da nedostaje u našem javnom diskursu je činjenica da ni države članice Evropske unije nemaju jedinstvenu spoljnu politiku po mnogim pitanjima, uključujući i o granicama Republike Srbije, te je i to faktor kojim bi javno mnjenje eventualno moglo biti malo usmereno u pravcu Evropske unije, iako to meni, u ovom trenutku, ne izgleda dovoljno verovatno”, navodi Surčulija Milojević.
Govoreći o odnosu građana prema EU i Rusiji, Surčulija Milojević primećuje da se nakon poslednjih parlamentarnih izbora u parlamentu nalazi oko šezdeset procenata poslanika stranaka koji su činili prethodnu Vladu, a koji javnosti jasno šalju poruku o opredeljenju za to da Srbija treba da očuva svoju neutralnost.
Kako dodaje, aktuelna vlast, uprkos važećim zakonima i međunarodnim standardima, ima preovlađujući uticaj na medije sa nacionalnim frekvencijama i veliki broj novina sa nacionalim pokrivanjem, posebno tabloida. Da hoće, vlast bi mogla da promeni trenutno raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji, ali to, prema njenim rečima, u ovom trenutku ne izgleda dovoljno izvesno.
Trojica američkih ekonomista dobili Nobela za istraživanje banaka i finansijskih kriza
Ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju su dobila trojica američkih ekonomista za istraživanje delovanja banaka tokom finansijskih kriza.
To su Ben Bernanki (Bernanke), bivši predsednik američke centralne banke (FED), i profesori Daglas Dajamond (Douglas Diamond) i Filip Dibvig (Philip Dybvig), saopštio je danas Nobelov komitet.
Američka TV-mreža CNN je prenala da su trojica američkih ekonomista dobila to priznanje Kraljevske švedske akademije nauka za svoj rad početkom 1980-ih godina, koji je, kako je ocenjeno u obrazloženju, dao osnovu za savremeno razumevanje zašto su banke potrebne, koje su njihove glavne ranjivosti i kako njihov kolaps može da podstakne finansijske krahove.
Bernanke koji je predvodio američku centralnu banku tokom globalne finansijske krize 2008. godine, dobio je nagradu za istraživanje Velike depresije u SAD (1929-1939.). Njegov rad je pokazao da je naglo bekstvo klijenata od banaka bio odlučujući razlog zašto je ta kriza postala toliko duboka i teško savladiva.
“Ljudi su videli da banke propadaju, ali se više smatralo da je to posledica krize, a ne njen uzrok”, rekao je danas novinarima ekonomista Džon Hasler koji radi u Nobelovom komitetu, i naglasio da su “sada Bernankeovi stavovi uobičajena mudrost”.
Istraživanje Dajamonda i Dibviga je pokazalo da banke pomažu smanjivanje tenzija između zajmoprimaca i štediša, čiji se ciljevi mogu razlikovati. Zajmoprimci žele da znaju da neće morati da prerano otplate dugove, dok štediše žele brz pristup sredstvima u slučaju nužde. Iako je posrednička uloga zajmodavaca važna, oni su zbog nje ranjivi na bekstvo kapitala iz banaka ako počnu glasine o njihovoj finansijskoj slabosti, otkrili su Dajamond i Dibvig.
Odgovarajući danas na pitanja novinara, Dajamond je primetio da sadašnji brz rast kamatnih stopa širom sveta izaziva nestabilnost tržišta, i ukazao na nedavno komešanje u Velikoj Britaniji zbog toga.
Ali, on smatra da je finansijski sistem otporniji nego što je bio jer je ima teške lekcije tokom kraha 2008. godine: “Sećanja na tu nedavnu krizu i poboljšanje regulatorne politike širom sveta učinili su sistem mnogo, mnogo manje ranjivim”, rekao je Dajamond.
Bernanke koji je bio na čelu FED-a od 2006. do 2014. godine, igrao je ključnu ulogu u upravljanju posledicama krize tokom tog perioda.
Dok je Bernanke bio predsedavajući, centralna banka SAD je bila pionir programa “kvantitativnog popuštanja”, otkupljivanjem sredstava kao sredstvom za pomoć podsticanju ekonomskog rasta.
Takođe je poboljšao komunikaciju s javnošću o razmišljanju i namerama centralne banke. Ovi pristupi su sada standardni deo FED-ovog priručnika za stabilizaciju tržišta i podržavanje privrede.
Neuspeh FED-a i američkog Trezora da spasu investicionu banku “Leman braders” (Lehman Brothers) od kolapsa, međutim, bio je predmet značajne debate. Implozija te banke u septembru 2008. smatra se prekretnicom krize.
“Postoji mnogo pitanja o… pravnim načinima na koje su američki regulatori mogli da reše ‘Leman’, a neki tvrde i da je to u suštini bilo nemoguće”, rekao je danas Dajamond. “Ali, da su našli način za to, medjunarodna kriza bi bila lakša” – dodao je on.
Bernanke je sada viši saradnik uglednog Instituta Brukings (Brookings), Dajamond je profesor Univerziteta u Čikagu, a Dibvig je profesor Vašingtonovog univerziteta u Sent Luisu.
Nobelova nagrada za ekonomske nauke, zvanično: “Nagrada Švedske kraljevske banke” (Sveriges Riksbank) – centralne banke te države, dolazi uz 10 miliona švedskih kruna (913.425 evra) koje će se podjednako podeliti među laureatima.
Iako nazvana po Alfredu Nobelu, tu nagdau je ustanovila centralna banka Švedske u znak sećanja na njega. Prvi dobitnik je izabran 1969. godine.
Uhapšen 21 navijač zbog napada na policiju tokom Evroprajda
Policija je danas uhapsila 21 pripadnika navijačkih grupa zbog sumnje da su tokom održavanja LGBT manifestacije Evroprajd u Beogradu, napali policajce i oštetili imovinu MUP-a u iznosu većem od dva miliona dinara, saopšteno je danas.
Uhapšeni su M.M., M.S., L.T., M.V., T.Z, D.M, N.G., Č.S., L.Č., M.I., V.V., J.J., M.Dž, J.R., N.M., Ž. R., G.B., I.Č., U.C., Lj.O. i T.B zbog napada na službeno lice i učestvovanja u grupi koja je izvršila krivično delo, kao i zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija i neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet droga, saopštio je MUP.
Policija je, na osnovu naredbe Osnovnog suda u Beogradu, izvršila pretres na više desetina lokacija i tom prilikom je pronašla veću količinu pirotehničkih sredstava, palica, noževa, vatrenog oružja, droga i drugih predmeta krivičnih dela.
Resorni ministar Aleksandar Vulin, po čijem nalogu je formirana Radna grupa čiji je zadatak bio da otkriju identitet osoba koje su učestvovale u napadu na policijske službenike za vreme održavanja Evroprajda, kazao je da “niko neće nekažnjeno tući policajce”.
“Ni jedan policajac ne izadje na ulicu sa željom da nekoga povredi, a oni koji na ulicu izadju naoružani motkama i bakljama ne idu da se obračunavaju sa bilo kim drugim nego sa policijom. Moj zadatak kao ministra unutrašnjih poslova je da se svaki policajac sa posla vrati svojoj porodici živ, zdrav i nepovredjen, a da javni red i mir budu sačuvani. Pre nego što napadnete policiju dobro razmislite o posledicama koje to donosi”, naveo je Vulin.
Posle uličnih sukoba zbog održavanja šetnje u okviru manifestacije Evroprajd, 17. septembra u Beogradu, 13 policajaca lakše je povredjeno a 87 osoba je privedeno.
Mask o odnosu sa ćerkom: “Naučena je da prezire bogate…”
Ilon Mask, izvršni direktor kompanija „Tesla“ i „Space X“, uveren je da je njegova kćerka Vivijan prekinula komunikaciju s njim jer je naučena da prezire bogate.
Milijarderova najstarija ćerka ima 18 godina, a Mask je u intervjuu za Fajnenšel tajms govorio o njihovom nestabilnom odnosu, prenosi RTS.
„To je pravi komunizam i osećaj da ako si bogat, onda si i zao. Taj odnos se može promeniti, jer sa drugom decom imam dobre odnose“, rekao je Mask.
Ćerka Vivijan se sudskim dokumentom odrekla svog oca, a navela je da će uzeti majčino devojačko prezime.
„Više ne živim niti želim da budem povezana sa svojim biološkim ocem na bilo koji način ili u bilo kom obliku“, rekla je Vivijan.
Inače ona ima brata blizanca Grifina, rođeni su u Ilonovom braku s prvom suprugom Džastin Vilson.
Bivši par takođe je dobio trojke, Kaj, Sakona i Demijana Maska. Njihov najstariji sin Nevade umro je od sindroma iznenadne smrti odojčadi kada je imao 10 nedelja.
Ilon ima i dvoje dece sa svojom bivšom devojkom, pop zvezdom Grajms, dvogodišnjeg sina i ćerku.
Nedavno je dobio blizance sa Šivonom Zilis, izvršnim direktorikom svoje kompanije „Neuralink“.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama današnjih izdanja najviše pišu o najnovijem ruskom bombarodovanju Ukrajine, a bave se i i najavljenom izgradnjom naftovoda od Srbije do Madjarske i odnosom EU prema Srbiji zbog neuvodjenja sankcija Rusiji.
ALO – O odluci Centralne izborne komisije u Sarajevu „Ponovo će se brojati glasovi za predsednika Srpske“. List prenosi poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom obilaska Raškog okruga „Moja molba je da čuvamo i gradimo mir“.
BLIC – „Srbi počeli da štede struju ali nedovoljno“, o tome da je potrošnja struje u prvih deset dana oktobra smanjena za 3,2 odsto. „Putinov Armagedon preti Ukrajini“, o ruskom bombardovanju ukrajinskih gradova.
VEČERNJE NOVOSTI – „Šest mera EU kao kazna za Beograd“, piše list, navodeći da jačaju pritisci EU zbog sankcija Rusiji. „Putinov totalni udar na Ukrajinu“, o novom bombardovanju ukrajinskih gradova koje je započela Rusija.
DANAS – U tekstu pod naslovom: „Državni budžet kao lični predsednikov novčanik“, list piše da država pred Novu godinu, planira da poštroši oko 45 miliona evra poklanjajući mladima po 5.000 dinara. „Piksi je vratio lepotu srpskom fudbalu“, kaže legendarni reprezentativac Slovenije Zlatko Zahović.
INFORMER – List piše o ruskom raketiranju ukrajinskih gradova „Putinova odmazda“. „Uhapšena 22 huligana sa gej-parade“, o hapšenju osumnjičenih za napad na policiju 17. septembra u Beogradu.
KURIR – Analiza stručnjaka o tome da li i koliko Srbiju košta neuvodjenje sankcija Rusiji „Koja je cena neutralnosti“.
NOVA – List prenosi navode stručnjaka o izgradnji naftovoda od Srbije do Madjarske u tekstu: „Vučić hoće da baci 200 miliona evra za naftovod“. O mladim lekarima koji su napustili Srbiju čim su diplomirali „Pobegli smo zbog boljih uslova i plate od 3.000 evra“.
POLITIKA – O najnovijem ruskom bombardovanju Ukrajine „Odmazda Rusije zbog napada na Krimski most“. „Državna politika naše zemlje na meti grupa za pritisak“, list prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
SRPSKI TELEGRAF – „Vučić: Više puteva smo izgradili u prethodne tri godine nego za 40 poslednjih“, list prenosi izjavu predsednika Vučića tokom posete Raškom i Moravičkom okrugu.
JOŠ SAMO DANAS I SUTRA NA KIOSCIMA…
Tagovi
