Dobro jutro,
Širom Srbije od popodnevnih sati u petak ne prestaje da grmi, a pljuskovi su doprineli da se mnogi poraduju zahlađenju. Na relaciji Beograda i Prištine nema zahlađenja, jer su odnosi već dovoljno loši, samo što je ovoga puta za svoj pristup pregovorima zvanični Beograd dobio pohvalu američkog ambasadora Hila, a to u kriptovanim porukama ovdašnjih političara (pročitajte uvodnik Veljka Lalića u novom broju Nedeljnika) ipak nešto znači.
Elektrana u Zaporožju je – makar tako deluje – tema svakog ratnog dana u Ukrajini i širom sveta, samo su uglovi različiti. Prvo je zamalo u Zaporožju došlo do nuklearne katastrofe, onda je nastao spor čija je električna energija koja se tu proizvodi, da bi Zaporožje bila glavna tema i Putina i Makrona koji su juče telefonski razgovarali.
Slično je bilo i sa opstankom vlade u Podgorici. Nije ta priča bila toliko opasna po okolinu, ali je trajala dugo i različiti uglovi dali su različite perspektive. Nakon što su pobednici izbora 2020. godine odbili da učestvuju u rekonstrukciji Vlade Dritana Abazovića juče, njoj je i zvanično izglasano nepoverenje.
A napolju pada i pada.
Kako kaže Rafaelo u Nindža kornjačama – ima dana kada je bolje ostati u krevetu…
NEPOVERENJE ABAZOVIĆEVOJ VLADI
Skupština Crne Gore izglasala je nepoverenje vladi na čijem je čelu lider pokreta URA Dritan Abazović.
Za nepoverenje vladi glasalo je 50, a protiv je bio jedan poslanik. U glasanju o nepoverenju nisu učestvovali poslanici Demokratskog fronta, liste „Crno na bijelo“, Socijalističke narodne partije i poslanik Demosa Miodrag Lekić, javile su podgoričke Vijesti.
„Mnoge stvari u Crnoj Gori su jasnije… Državom ce vladati ili kriminalci ili građani, mi smo na strani građana „, rekao je Abazović nakon glasanja.
On je rekao da je njegova vlada „najkraće trajala ali je donela najteže odluke“.
Abazović je „čestitao“, kako je kazao, novu koaliciju predsednika Crne Gore Mila Đukanovica i lidera Demokrata Alekse Bečića.
Odlazeći premijer je rekao i da neće ucestvovati u narednoj vladi koja se bude formirala pre izbora.
Inicijativu o nepoverenju vladi podnele su Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate (SD), Liberalna partije (LP) i Demokratska unije Albanaca.
Inicijativa je podneta nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC.
Tokom rasprave u skupštini, predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović kazao je da su došli do pisane inicijative za rekonstrukciju Vlade, koju je potpisalo devet poslanika liste „Crno na bijelo“ i Socijalističke narodne partije (SNP). Međutim, ovu inicijativu nisu podržale Demokrate.
Abazović je na čelo vlade stupio 28. aprila, uz podršku DPS-a Mila Đukanovića, a nakon izglasavanja nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića, koja je došla na vlast posle talasa litija protiv Zakona o slobodi veroispovesti.
ZAPOROŽJE
Ruski predsednik Vladimir Putin složio se da misija Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) poseti nuklearnu centralu u Zaporožju na jugu Ukrajine koja je pod ruskom kontrolom, saopštila je sinoć Jelijsejska palata.
Putin je u telefonskom razgovoru s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) prihvatio posetu misije IAEA, uz uslov da misija do Zaporožja dodje preko same Ukrajine, a ne preko Rusije.
Kremlj je ranije danas saopštio da je Putin tokom razgovora sa Makronom rekao da vazdušni napadi na ukrajinsku nuklearnu elektranu u Zaporožju stvaraju opasnost od “katastrofe velikih razmera”.
Putin je rekao da “sistematsko bombardovanje područja nuklearne elektrane Zaporožje stvara opasnost od katastrofe velikih razmera koja bi mogla da dovede do radioaktivne kontaminacije ogromnih teritorija”.
Kremlj je dodao da su se Putin i Makron založili da u najkraćem roku elektranu posete predstavnici IAEA.
Ruske snage su u martu na početku invazije na Ukrajinu, zauzele nuklearno postrojenje, najveće u Evropi. To područje je od kraja jula meta napada, a za te napade se Moskva i Kijev medjusobno optužuju.
“Ruska invazija je brutalni napad…”
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je sinoć “kao brutalni napad” invaziju koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na Ukrajinu, i pozvao Francuze na jedinstvo u prihvatanju cene slobode, preneli su tamošnji mediji.
“Mislim na naš narod, kojem će biti potrebna duhovna snaga da se suoči sa vremenima koja dolaze, da se odupre neizvesnosti i ostane ujedinjen u prihvatanju cene naše slobode i naših vrednosti”, rekao je Makron u mestu Borm-le-Mimoza na jugu Francuske na skupu povodom 78 godina od oslobadjanja tog mesta u Drugom svetskom ratu.
Makron se inače nalazi u tvrdjavi Breganson, rezidenciji francuskih predsednika na jugu Francuske, u mestu Borm-le-Mimoza, javila je onlajn televizija BFMTV.
Francuski predsednik obično provodi u toj tvrdjavi godišnji odmor, koji je ovog puta rešio da skrati zbog vremenskih nepogoda na ostrvu Korzika, i od srede nastavlja rad.
HILOVE POHVALE
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da su, iako su mnogi razočarani što u Briselu nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine, rezultati tih razgovora ipak pozitivan.
Kristofer Hil je rekao da je bio veoma dug dan u Briselu.
„Puno je bilo diskusija, sastanaka, pregovora. Očigledno su svi razočarani što nismo mogli da rešimo kratkoročna i dugoročna pitanja, ali mislim da su ti razgovori rezultirali pozitivnim razvojem“, rekao je Hil u video poruci.
Naglasio je da je jasno da SAD i EU tesno sarađuju, i da postoji zajedničko razumevanje pitanja, kao i dobra „hemija“.
To će, smatra, pomoći da se postigne napredak.
„Jasno je da je srpska strana došla na razgovore u pozitivnom duhu. Puno su radili na tom pitanju, pripremili se da razgovaraju i pregovaraju, u cilju napretka“, naveo je Hil.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je još 1šest osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava 16.509, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 14.265 osoba, od kojih je 5.206 pozitivno.
Na respiratorima su 33 pacijenta.
Ukupno je hospitalizovano 695 osoba.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđen 2.236.301 slučaj infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,74 odsto.
Do 15 časova 19. avgusta 2022. godine, u Srbiji je sprovedeno 10.526.945 testova na osobama koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Rat u Ukrajini, 178. dan
Borbe se nastavljaju na istoku i jugu Ukrajine. Eksplozije su odjeknule i blizu ruskog vojnog aerodroma, severno od Sevastopolja na Кrimu. Grad Harkov ponovo je meta ruskih snaga, prenose ukrajinski mediji. Eksplozije i kod ruskog skladišta municije u Belgorodu.
Rusija je pokrenula masovnu ofanzivu u Donbasu na nekoliko pravaca, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.
Borbe se vode na pravcu Slavjanska, Кramatorska i Bahmuta. Navodi se da na tim pravcima ruske snage granatiraju oblasti pojedinih naselja.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres izjavio je u Odesi da električna energija, proizvedena u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, koju kontrolišu ruske snage – pripada Ukrajini. Apelovao je na smirivanje situacije.
Na demilitarizaciju područja oko nuklearke apeluje i Stejt department.
Ukrajinska energetska kompanija “Energoatom” objavila je da ruske snage planiraju da isključe funkcionalne energetske blokove u elektrani i isključe ih iz ukrajinske električne mreže.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručuje da Rusija mora bezuslovno hitno da povuče trupe iz Zaporožja i prestane sa provokacijama i granatiranjem tog područja.
Кremlj odgovara da je rukovodstvo Ukrajine izgubilo osećaj za realnost, i da je zbog političkih ciljeva spremno da izazove drugi Černobilj u Zaporožju.
Predsednik Putin potvrdio je francuskom kolegi Emanuelu Makronu, spremnost Moskve da IAEA poseti nuklearku u septembru.
Sjedinjene Američke Države će Ukrajini poslati novu vojnu pomoć vrednu 775 miliona dolara, u kojoj će između ostalog biti i najmanje 10 dronova za praćenje.
Zelenski razočaran
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ocenio je da su Rusiji potrebni gasovodi “Severni tok 1” i “Severni tok 2” da bi, kako je naveo, “snabdevala” Evropu problemima.
“Rusiji su potrebni tokovi da bi snabdevala Evropu problemima, a ne da bi pomagala u gasu”, rekao je Zelenski u video obraćanju.
Zelenski smatra da što duže “teroristička država”, kako je nazvao Rusiju, bude prisutna na evropskom i globalnom energetskom tržištu, to duže neće biti stabilnosti na tržištu.
“I što se pre svi u Evropi pripreme svoje energetske sisteme na to da uopšte ne dobijaju energente iz Rusije, to će pre moći mirno da čekaju svaku zimu”, rekao je Zelenski.
Hoće li Putin i Si ići na sastanak G20?
Prema najavama savetenika indonežanskog predsednika, koji je dobro upućen u dešavanja, predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin ipak će prisustvovati samitu G-20 najvećih ekonomija sveta koje se u novembru 2022. održavaju na ostrvu Bali, prenose svetski mediji.
„Predsednk mi je rekao da i Si i Putin planiraju da prisustvuju samitu na Baliju“, rekao je nezvanični savetnik predsednika Indonezije.
Prethodno je i predsednik Indonezije potvrdio da su mu obojica predsednika dala garancije da će doći na samit.
Međutim, sve je još nepotvrđeno zvaninim kanalima predstavnika indonežanskih vlasti, kao i pri vlastima u Pekingu i Moskvi. Jedino je jedan zvaničnik Kremlja naglasio da prema njegovim informacijama ruski predsednik planira put na Bali. Za ruskog predsednika bi ovo bila jedna od retkih poseta inostranim zemljama od početka rata u Ukrajini.
Kao domaćin samita, Indonezija se suočila sa pritiskom zapadnih zemalja da povuče svoj poziv Putinu zbog invazije njegove zemlje na Ukrajinu, koju Moskva naziva “specijalnom vojnom operacijom“. Indonezija je takođe pozvala ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da prisustvuje samitu na Baliju.
Sa druge strane, kineskom predsedniku bi ovo bila prva poseta van zemlje još od 2020. godine, kada je posetio Mjanmar. Kina još uvek održava nultu kovid politiku koja podrzumeva skoro potpuno ignorisanje međunarodnih putovanja. Od tada, Si je 30. juna 2022. bio na svom jedinom putovanju van kontinentalne Kine, u poseti Hong Kongu, kako bi obeležio 25. godišnjicu predaje teritorije koja je prethodno bila pod britasnkom kontrolom.
G20 će se održati u kontekstu velikih geopolitičkih i međunarodnih kriza u koje su posredno i neposredno upletene Kina i Rusija. rat u Ukrajini, Tajvan su deo diplomatskih tenzija između Moskve i Pekinga sa jedne strane, te Zapada sa druge.
Ujedno, očekuje se da će Si uskoro obezbediti treći liderski mandat tokom kongresa vladajuće Komunističke partije koji se održava jednom u pet godina, a koji je zakazan za ovu jesen, najverovatnije pre nego što se aktuelni predsednik Kine uputi na Bali na okupljanje G-20. Treći mandat bi bio istorijski presedan u kineskoj politici. Konkretni datumi za predstojeći partijski kongres nisu objavljeni, ali su poslednja dva održana krajem oktobra i početkom novembra.
Kineski zvaničnici takođe navodno planiraju novembarski sastanak u jugoistočnoj Aziji između Sija i američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji će, kako se očekuje, prisustvovati samitu G-20 na Baliju, navodi se u izveštaju Volstrit džurnala.
VREME
U Srbiji će danas biti umereno do potpuno oblačno i svežije vreme, mestimično sa kišom, pljuskovima sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Posle podne i uveče očekuju se veće padavine, lokalno i grad i jak ili olujni vetar.
Najniža temperatura od 15 do 22, najviša od 27 do 32. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni.
U Beogradu umereno do potpuno oblačno i svežije, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, koji će posle podne i uveče na širem području grada biti intenzivniji. Mogući i grad i jak ili olujni vetar.
Najniža temperatura oko 21, a najviša oko 29. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni.
Biometeorološka situacija neće pogodovati osobama sa hroničnim obolјenjima. Oprez se savetuje srčanim bolesnicima i astmatičarima. Očekivane meteoropatske reakcije su nesanica i bolovi u mišićima.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za subotu, 20. avgust 2022. godine najviše pišu o sastanku predstavnika Beograda i Prištine u Briselu, o zadržavanju opozionionog političara Zdravka Ponoša na graničnom prelazu po povratku iz Hrvatske, dešavanjima u crnogorskom parlamentu.
ALO – List piše o strožoj kontroli saobraćaja na autoputevima kroz Srbiju „Pazi, kamere sve snimaju“.
BLIC – O pregovorima Beograda i Prištine „Ponudili smo im više rešenja, Kurti sve odbio“.
VEČERNJE NOVOSTI – O nastavku dijaloga Beograda i Prištine u Briselu „Ne damo da Kurti zatre Srbe na Kosovu“. List donosi podatke o odsustvu sa posla „Bolovanje za 150.000 ljudi“. Rasprava u skupštini Crne Gore „Milovi kriminalci udaraju i na državu“.
DANAS – O zadržavanju opozionionog političara Zdravka Ponoša na graničnom prelazu po povratku iz Hrvatske, pod naslovom „Vlast prati svaki korak opozicije“. List donosi analizu sastanka Vučića i Kurtija „Dogovor moguć uz veći pritisak SAD i EU“
NOVA – Intervju sa akademikom Vladimirom Stevanovićem „Vučićeve izjave ukazuju da će odluke Vlade o ‘Rio tintu’ biti pogažene“. O zadržavanju Ponoša na graničnom prelazu po povratku iz Hrvatske, u tekstu „BIA u slučaju Ponoša krši Ustav“.
INFORMER – „Ne kupujte agregate“, povodom najava nestašica struje list piše da se zbog cena benzina i dizela ne isplati alternativno snabdevanje. Prenosi i izjavu madjarskog premijera Viktora Orbana „Nema šanse da Zapad sad pobedi Rusiju“.
KURIR – List prenosi stav američkog Stejt departmenta posle neuspeha nastavka dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou „Poruka iz Vašingtona „Kosovsko pitanje prioritet za Ameriku“.
POLITIKA – Intervju sa direktorom RFZO Sanjom Radojević Škodrić „Samo izabrani lekari mogu da propisuju lekove o trošku države“. Rasprava u skupštini Crne Gore „Abazović: Raskrinkao sam hobotnicu“.
SRPSKI TELEGRAF – Prenosi izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića posle sastanka u Briselu „Vučić se ne predaje i ne plaši“. Navodi i da je okrivljeni za više teških ubistava i organizovani kriminal Veljko Belivuk formirao novu kriminalnu grupu „Velja iz zatvora stvorio omertu“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Tagovi
