Dobro jutro,
Ako ste ovaj petak dočekali zaplašeni time da nas čeka „najteža zima u poslednjih 100 godina“, pročitajte veliku istorijsku analizu u novom broju Nedeljnika o tome koja je zapravo najteža godina srpske istorije…
I pokušajte da se orijentišete u hiperprodukciji informacija.
Možda vam ovaj brifing pomogne u tome.
RAT U UKRAJINI
Devedeset treći dan rata u Ukrajini. Izvedeni raketni napadi na Dnjepropetrovsku oblast. Zaporoška vojna uprava saopštila je da Rusija s Кrima prebacuje svoje snage ka Melitopolju. Bela kuća saopštila da se ne razgovara o ublažavanju sankcija Rusiji kako bi se regulisao izvoz žitarica.
Najmanje sedam civila je poginulo u granatiranju centra Harkova u četvrtak, saopštili su lokalni ukrajinski zvaničnici. Ruska vojska je napala i više od 40 gradova u Donbasu, tvrdi ukrajinska vojska.
Vojna situacija u istočnoj Ukrajini je gora nego što ljudi kažu da jeste i zemlji je sada potrebno teško naoružanje da bi se efikasno borila protiv Rusije, istakao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Кuleba.
Кuleba je rekao i da se mirovni pregovori sa Rusijom zapravo ne vode, dok njegov ruski kolega Sergej Lavrov tvrdi da se Кijev udaljava od prvobitnog koncepta sporazuma između Rusije i Ukrajine.
I zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev kaže da uslovi koje predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski postavlja za primirje nisu izvodljivi.
Civilni brodovi mogu bezbedno da koriste luku Marijupolj u Azovskom moru u Ukrajini pošto je opasnost od mina eliminisana, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je italijanskom premijeru Mariju Dragiju u telefonskom razgovoru da je Rusija spremna da značajno doprinese rešavanju međunarodne krize sa hranom, ali samo u slučaju da joj Zapad ukine sankcije.
Putin je ocenio da su se antiruske sankcije vratile kao bumerang onima koji su ih primenili budući da razvijene ekonomije decenijama nisu beležile ovako visok nivo inflacije.
Ipak, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ističe da je neophodno da se usvoji šesti paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, ali i da se pripremi sedmi sa još jačim ograničenjima.
SASTANAK VUČIĆA I PUTINA U NEDELJU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u nedelju u 11 sati ima zakazan razgovor sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
„Nadam se da će razgovor biti dobar i korektan“, rekao je Vučić i naveo da će se razgovarati o daljoj saradnji i novom gasnom ugovoru.
Vučić je odgovarajući na pitanja novinara posle poseta radova na obilaznici kod Bubanj potoka kritikovao opozicione predstavnike rekavši da su se smejali i radovali „kad su lagali da razgovora sa Putinom neće biti“.
Najavio je u narednom periodu važne posete Srbiji i iz Evrope i iz Rusije.
“Ne menjamo politiku, nismo uveli sankcije Rusiji, neverovatan broj Baba Vangi”
Vučić izjavio je danas da Srbija ne menja politiku i da je već 90 dana na istoj poziciji – da nije uvela sankcije Rusiji.
“Mi smo na srpskoj poziciji, vodimo politiku usklađenu sa nacionalnim, državnim interesom”, rekao je Vučić.
On je rekao da je “neverovatan broj ‘Baba Vangi’ na političkoj sceni pa svaki dan gataju, tako su govorili da ću uvesti sankcije Rusiji 3. aprila – odmah posle izbora, a sada je kraj maja”.
Poručio je narodu da “Srbija ponaša odgovorno, a on se ne zaklinje u nešto kao neki koji se sada međusobno najgore napadaju”.
NOVI NEDELJNIK JE NA KIOSCIMA
NAJGORA GODINA – Vučić je nedavno ukazao na to da nas čeka najteža godina u našoj istoriji od 1944. do danas. Kako god bilo, teritorija Srbije je tada oslobođena. Nije moglo biti teže nego prethodnih godina, osim ako ne uzmemo u obzir stradanje oko 70.000 stanovnika Srbije, koje je prouzrokovala revolucionarna pravda. Kolike su šanse da Srbija, koja je danas verovatno najrazvijenija i sa najvišim standardom u svojoj istoriji, zaista doživi najgoru godinu od 1944? Analiza prof. Čedomira Antića u novom Nedeljniku.
LALIĆ – “Jedina stvar koju bih očekivao od Zelenih, ako ne i od drugih stranaka koje sve rade “za našu decu”, jeste smanjivanje granice za glasanje na 16 godina. Zašto da se za sto godina ne hvalimo nečim tako progresivnim?”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.
MERCEDES – Srbija pregovara, prema izvorima Nedeljnika, s predstavnicima Mercedesa i Tojote o otvaranju njihovih auto-fabrika u našoj zemlji. O ishodu pregovora još se ništa ne zna. Ni Srbija ni Mercedes nisu isti kao pre 15 godina kad je taj automobilski div “otkačio” Srbiju i izgradio fabriku u Mađarskoj. Ekskluzivna saznanja Miše Brkića u novom Nedeljniku.
UDBA – Kod srpskih nacionalista najomiljeniji komunisti su Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić, kojima tepaju partizanskim imenima Leka i Krcun. Njih dvojica su rukovodili saveznom i republičkom tajnom policijom. Nijedna domaća organizacija u istoriji nije pobila ili utamničila više Srba od KNOJ-a/Ozne/Udbe. Mit o velikom srpskom rodoljublju ove dvojice policajaca nema mnogo osnova u istoriji. Velika istorijska analiza Predraga J. Markovića u novom Nedeljniku.
SMAJLOVIĆ – “Dok u Ukrajini besni rat, u Srbiji je na snazi obustava najteže političke vatre”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
RATKO I IVAN – “Pogledao sam levo ka Lapišnici. Pomislio – ‘al’ smo na izvolte, neće valjda’. Mi smo Crveni krst. Ženevska konvencija i to. Sledećeg sekunda je stigao demanti. Raspalilo je po nama žestoko. Ništa nisam video pred očima. Hvala, humana braćo”. Trideset godina od ranjavanja u Sarajevu za Nedeljnik piše Ivan Lalić.
ĐINĐIĆ I BAJIĆ – Mesto sećanja na Zorana Đinđića ne može biti u nekom mirnom parku ili na pustim novobeogradskim ulicama kako su pljuštali predlozi odasvud, a svi sjedinjeni u ideji da se spomenik skloni u neki “ćošak”. Mi ćemo strpljivo čekati da se predviđeno konkursno mesto uredi – kad god se stekle sve okolnosti. Kao što smo strpljivo, potpuno ubeđeni da radimo valjanu stvar, istrpeli opšte šikaniranje prethodnih godina, ispričao je za Nedeljnik najznačajniji živi srpski vajar i autor skulptorskog rešenja za spomenik Đinđiću.
OSTALE VESTI
Finska premijerka: Poverenje u Rusiju izgubljeno za generacije
Posle invazije Ukrajine poverenje u Rusiju je „izgubljeno za generacije“ rekla je danas u Kijevu finska premijerka Sana Marin, čija zemlja je upravo podnela zahtev za ulazak u NATO.
„To što Rusija radi je prekretnica za celu evropsku porodicu i za ceo svet. Vidimo kako se stari sistem uništava i da nema vraćanja nazad na stare odnose“, rekla je Marin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmigalom.
„Poverenje je izgubljeno za generacije“, dodala je ona.
Marin je takodje razgovarala sa ukrajinskim predsednikom Volodimiro Zelenskim i posetila je Buču i Irpin, gradove blizu Kijeva koje je ruska vojska okupirala pa napustila, i koji su postali simboli za masakre civila pripisane ruskim trupama.
„Sada znamo za šta je Rusija u stanju u svojim agresivnim akcijama. Sada vidimo kakve zločine izaziva imperijalizam. I vidimo da ni jedan zločin ne treba da ostane nekažnjen“, rekla je ona.
„Važno je da Evropska unija bude jedinstvena, smela i odlučna naspram ruske invazije“, rekla jepremijerka, navodi se u saopštenju finske vlade. Ona je dodala da je važno preduzeti konkretne mere za pomoć Ukrajini da postane član EU.
Švedska i Finska su ocenile da je potrebno da se zaštite u okviru NATO naspram Rusije spremne da vojno napadne jednog od svojih suseda. Te dve zemlje su tako okrenule stranu decenijama neutralnosti i zatim vojnog nesvrstavanja.
Blinken o Kini kao dugoročnoj pretnji
Državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao je danas da administracija predsednika Džoa Bajdena namerava da medjunarodni blok koji se protivi ruskoj invaziji Ukrajine, postane šira koalicija za suprotstavljanje, po mišljenju administracije, ozbiljnijoj i dugoročnijoj pretnji globalnom poretku – od Kine.
U govoru u kojem je izložio politiku SAD prema Kini, Blinken je naveo pristup zasnovan na tri stuba u trci sa Kinom za definisanje ekonomske i vojne ravnoteže u 21. veku.
Elementi te politike ključni za pristup SAD su ulaganje u domaću, američku infrastrukturu i tehnologiju, zajedno s jačanjem diplomatskog kontakta s „potencijalno ranjivim zemljama“, rekao je Blinken.
Dok SAD vide Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina i negov rat u Ukrajini kao najurgentniju pretnju za medjunarodnu stabilnost, Blinken je rekao da američka administracija veruje da Kina predstavlja veću opasnost.
„Dok se nastavlja rat predsednika Putina, mi ćemo ostati usmereni na najozbiljniji dugoročni izazov medjunarodnom poretku, a to je onaj koji predstavlja Narodna Republika Kina“, rekao je Blinken.
„Kina je jedina zemlja koja ima nameru da preoblikuje medjunarodni poredak i koja sve više ima ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da to uradi“, rekao je američki državni sekretar.
On je rekao da bi vizija koju ima Kina, mogla svet da udalji od univerzalnih vrednosti koje su bile veliki deo napretka sveta tokom proteklih 75 godina, od čega je i sama Kina imala velike koristi, ali da sada, pod predsednikom Si Djinpingom „pokušava da poktopa“ taj sistem.
Blinken je izneo principe za usmerenje resursa, prijatelja i saveznika da se suprotstave sve većem jačanju Kine širom sveta.
On je istakao da SAD ne nastoje da promene kineski politički sistem, već žele da ponude isprobanu alternativu.
„Ovde se ne radi o tome da se zemlje primoraju da biraju, radi se o tome da im se da izbor“, rekao jeon.
On je priznao da SAD imaju ograničenu sposobnost da direktno utiču na kineske namere i ambecije i da će umesto toga da se usredsrede na oblikovanje strateškog okruženja oko Kine.
„Ne možemo se osloniti na to da će Peking promeniti svoju putanju. Tako da ćemo oblikovati strateško okruženje oko Pekinga da unapredimo našu viziju otvorenog i inkluzivnog medjunarodnog sistema“, rekao je on u govoru na univerzitetu Džordž Vašington.
Za sada nema odgovora Kine reakcije na njegov govor, održan dan posle završeta Bajdenove posete Južnoj Koreji i Japanu, gde je Kina bila medju glavnim temama razgovora.
Umro Endi Flečer, klavijaturista grupe ‘Dipeš mod’
Endi Flečer, jedan od osnivača britanske alternativne rok grupe „Dipeš mod“(Depeche mode) umro je u 61. godini, javila je danas grupa.
„Šokirani smo i obuzeti neizmernom tugom zbog prerane smrti našeg dragog prijatelja, člana porodice i člana grupe“, naveo je bend osnovan 1980. u Bazildonu na oko 40 kilometara istočno od Londona.
Rodjen u julu 1961. u Notingemu Endi Flečer, zvani Fleč, bio je jedan od klavijaturista grupe poznat po numerama kao što je „Just Cant Get Enough“.
Grupa „Dipeš mod“ je u svetu prodala više od sto miliona ploča.
Golden stejt prvi finalista NBA lige
Košarkaši Golden stejta plasirali su se noćas u veliko finale NBA lige, pošto su na svom terenu pobedili Dalas sa 120:110, i tako u finalnoj seriji Zapadne konferencije slavili sa 4:1.
Najefikasniji u timu iz San Franciska bio je Klej Tompson sa 32 poena (osam pogodjenih trojki), Endru Vigins je došao do dabl-dabl učinka sa 18 poena i 10 skokova, a Drejmond Grin je dodao 17 poena, devet asistencija i šest skokova.
Džordan Pul je u pobedničkoj ekipi upisao 16 poena, dok je poen manje zabeležio Stefen Kari, uz devet asistencija.
Kari je proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije Zapadne konferencije, sa prosečno postignutih 23,8 poena, uz 7,4 asistencija i 6,6 skokova.
Srpski igrač Nemanja Bjelica je za Golden stejt postigao pet poena, uz šest uhvaćenih lopti i tri dodavanja.
U ekipi Dalasa najbolji učinak je imao Luka Dončić sa 28 poena, devet skokova i šest asistencija, Spenser Dinvidi je dodao 26 poena, dok je Dorijan Fini-Smit upisao 13 poena.
Tokom cele utakmice Golden stejt je bio u vodjstvu, a najvećih plus 25 (87:62), imali su u trećoj deonici.
Dalas je pri kraju treće četvrtine smanjio razliku (92:84), ali u nastavku nisu uspeli da dodju do potpunog preokreta.
Voriorsima je ovo šesto NBA finale u osam sezona. Tako su izjednačili rekord Čikago Bulsa, koji su predvodjeni Majklom Džordanom to uradili u periodu od 1991. – 1993. i 1996. – 1998. godine.
Ovo je Golden stejtu bila deveta pobeda na domaćem terenu u plej-ofu, u isto toliko mečeva.
U noći izmedju petka i subote u Bostonu se igra šesta utakmica finala Istočne konferencije. Domaći tim ima prednost 3:2 u seriji protiv Majamija.
Prvi meč velikog finala NBA lige igra se 2. juna u San Francisku.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
(Beta) – Dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja od petka pišu o posledicama odluke SPC da prizna autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve, poskupljenju struje kao i o predstojećem popisu stanovništva Srbije.
BLIC – U tekstu „Srbija razapeta izmedju Istoka i Zapada“ list piše o pritiscima na Beograd zbog krize u Ukrajini.
ALO – List piše o vraćenju tužbe zbog zločina na Petrovačkoj cesti, 1995. godine, pod naslovom „Srpski sud minira optužnicu protiv pilota ubica“.
VEČERNJE NOVOSTI – Pod naslovom „Srbima eparhija u Makedoniji?“ o nedavnoj odluci SPC da prizna autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. O statističkim podacima uoči predstojećeg popisa u Srbiji u tekstu „Trećina živi u pet odsto države“.
DANAS – U tekstu „Vučić polaže zakletvu pred ‘svojom’ Skupštinom“, list piše da će predsednik Srbije položiti zakletvu za novi petogodišnji mandat pred poslanicima starog saziva parlamenta.
INFORMER – O obilasku radova na obilaznici oko Beograda predsednika države Aleksandra Vučića, list prenosi izjavu „Obilaznica oko Beograda mora brže, završite je do marta 2023“.
KURIR – List piše o najavi Vučića „S Putinom u nedelju pričam o gasu, mi ne menjamo politiku“.
NOVA – O najavljenom poskupljenu struje list piše u tekstu „Struja za fakultete po tri puta većoj ceni“.
POLITIKA – O širenju nove infekcije u tekstu „Lekari u Srbiji iščekuju pojavu majmunskih boginja“. Pod naslovom „Američki tečni gas u Srbiji, realnost ili obećanje“, o budućim izvorima snabdevanja tim energentom.
SRPSKI TELEGRAF – List na naslovnoj strani donosi vesti o obilasku radova kod Beograda predsednika države i o finalu fudbalskog kupa, utakmici Zvezda-Partizan.
Tagovi
