Dobro jutro,
Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj rekao je da je Berlinski proces jasna demonstracija snažnog angažovanja i partnerstva EU sa zemljama Zapadnog Balkana kao budućim članicama EU. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenio je da je samit bio dobra prilika za sastanak sa liderima regiona pre samita Evropska unija-Zapadni Balkan.
Bivši premijer Izraela Benjamin Netanjahu pobedio je na parlamentarnim izborima, održanim u utorak, pokazali su objavljeni konačni rezultati glasanja. Time je otvoren put da se Netanjahu, koji je bio premijer najduže u istoriji Izraela, 12. uzastopnih i 15 godina ukupno, vrati na vlast.
Fudbaleri Partizana plasirali su se u šesnaestinu finala Lige konferencija, pošto su na stadionu u Humskoj odigrali nerešeno 1:1 sa ekipom Slovackog. Fudbaleri Crvene zvezde završili su učešće u evropskim takmičenjima, pošto su na gostujućem terenu izgubili od Monaka sa 1:4.
BERLINSKI PROCES
Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj rekao je da je Berlinski proces jasna demonstracija snažnog angažovanja i partnerstva EU sa zemljama Zapadnog Balkana kao budućim članicama EU.
Borelj, koji učestvuje na samitu Berlinskog procesa, na Tviteru je napisao da se regionalna saradnja ne može odvojiti od zajedničkih vrednosti EU, dodajući da su ključne reči za naredne mesece otpornost i pomirenje.
Dalje je napisao da EU priprema podršku Zapadnom Balkanu u borbi protiv hibridnih pretnji koja se odnosi na sajber podršku, sajber odbranu i suzbijanje dezinformacija.
Istakao je da su u Berlinu potpisana tri sporazuma u sklopu zajedničkog regionalnog tržišta koja su ključna za ekonomsku otpornost regiona.
„Zapadni Balkan mora da bude stabilan, ne treba da postoji ni najmanji prostor za mešanje u regionu. Vreme je za prevazilaženje nasleđa prošlosti“, naveo je Borelj.
Napisao je i da se dijalog (Beograd-Priština) uz posredovanje EU intenzivira i da se nada napretku ove godine.
„Izgradnja budućnosti porodice EU je naš zajednički poduhvat“, istakao je šef evropske diplomatije.
Pre samita Borelj se sreo sa premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem sa kojim je razgovarao o situaciji na severu Kosova i o napretku u normalizaciji (odnosa Beograda i Prištine).
Borelj je istakao da su „remetilačke akcije“, poput paljenja automobila, neprihvatljive.
„Sporazumi iz dijaloga moraju da se poštuju“, napisao je Borelj na Tviteru i dodao da svi treba da budu uzdržani.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenio je da je samit Berlinskog procesa o Zapadnom Balkanu bio dobra prilika za sastanak sa liderima regiona pre samita Evropska unija-Zapadni Balkan, koji će biti održan za mesec dana u Tirani.
„U Tirani ćemo nastaviti da gradimo na temeljima koji su rezultat današnjih diskusija, produbićemo naše političko partnerstvo i partnerstvo u vođenju politike i dodatno neutralisati negativni uticaj ruskog rata protiv Ukrajine“, naveo je Mišel na Tviteru.
„Više nego ikada, Zapadnom Balkanu je potrebna Evropska unija, a Evropskoj uniji je poptreban Zapadni Balkan“, napisao je Mišel posle samita Berlinskog procesa o Zapadnom Balkanu u Berlinu.
To je, kako je ocenio Mišel, „geopolitička neophodnost i geopolitička šansa“.
„Vreme je da ubrzamo tempo reformi i da integraciju več sada učinimo vidljivom i konkretnom za stanovnike regiona“, zaključio je predsednik Evropskog saveta.
Šarl Mišel je na samitu o Zapadnom Balkanu, koji je u Berlinu na poziv nemačkog kancvelara Olafa Šolca okupio premijere zapadnobalkanske šestorke, učestvovao ispred EU sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, visokim predstavnikom za spoljnu politiku Đuzepom Boreljom i specijalnim izaslanikom MIroslavom Lajčakom.
NETANJAHUOVA POBEDA
Bivši premijer Izraela Benjamin Netanjahu pobedio je na parlamentarnim izborima, održanim u utorak, pokazali su objavljeni konačni rezultati glasanja.
Time je otvoren put da se Netanjahu, koji je bio premijer najduže u istoriji Izraela, 12. uzastopnih i 15 godina ukupno, vrati na vlast.
Odlazeći izraelski premijer Jair Lapid je priznao poraz od bivšeg premijera Netanjanua na ovonedeljnim izborima, saopšteno je iz njegovog kabineta.
U saopštenju se navodi da je Lapid čestitao Netanjahuu na pobedi i dao instrukcije svojoj kancelariji da pripremi organizovan prenos vlasti.
„Država Izrael dolazi ispred bilo kakvih političkih razmatranja… Želim Netanjahuu uspeh, radi naroda Izraela i države Izrael“, rekao je Lapid.
Predsednik privremene vlade Izraela u poslednja četiri meseca je čestitao Netanjahuu pobedu pre objavljivanja finalnih rezultata koji pokazuju da je Netanjahu osigurao parlamentarnu većinu sa verskim i ultranacionalističkim saveznicima.
Očekuje se da će on obrazovati najdesniju vladu u istoriji Izraela kada preuzme vlast, što će se desiti narednim nedeljama.
U Izraelu su peti izbori za manje od četiri godine održani u vreme političke krize i smatrani su referendumom o sposobnosti Netanjahua da vlada dok mu se sudi za korupciju.
Na osnovu konačnih rezultata koji će biti formalno potvrđeni u narednim danima Netanjahu i njegovi saveznici ultranacionalisti i ultraortodoksni Jevrejisu osigurali su 64 poslanička mandata u izraelskom parlamentu (Knesetu).
Njegovi protivnici u dosadašnjoj koaliciji predvođenoj Lapidom osvojili su 51 mesto, a prestale poslanike ima mala arapska partija.
Netanjahuova pobeda i njegova stabilna većina okončava političku nestabilnost za sada, ali ostavlja Izrael podeljen u odnosu na rukovodstvo zemlje i vrednosti koje je definišu, odnosno da li je ona jevrejska ili demokratska ili i jedno i drugo.
Glavni partner Netnjahua će, kako se očekuje, biti ultradesna partija Verski cionizam, čiji je glavni kandidat Itamar Ben-Gvir sledbenik rasističkog antiarapskog rabina.
Ben-Gvir želii da okonča palestinsku autonomiju na delovima Zapadne obale i da se usvoji zakon koji će poništiti suđenje Netnjahuu, te da oslabi nezavisnost sudstva.
On teži da bude ministar policije, a lider partije Verski cionizam Becalel Smotrič ministar odbrane.
Još dok su brojani glasovi izraelsko palestinsko nasilje je eskaliralo i ubijena su četiri Palestinca u odvojenim incidentima na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu. Ben-Gvir je obećao oštriji odnos prema Palestincima.
REZULTATI VEČITIH
Partizanov remi i prolaz dalje
Fudbaleri Partizana plasirali su se u šesnaestinu finala Lige konferencija, pošto su na stadionu u Humskoj odigrali nerešeno 1:1 sa ekipom Slovackog, u meču poslednjeg šestog kola Grupe D.
U istoj grupi Keln i Nica su u Nemačkoj odigrali nerešeno 2:2. Iako i Partizan i Nica imaju po devet bodova francuski klub je zauzeo prvo mesto i osigurao osminu finala Lige konferencija zbog boljeg međusobnog skora.
Keln je završio na trećoj poziciji sa osam bodova, dok je Slovacko na poslednjem mestu sa pet bodova. Oba tima završila su učešće u Evropi.
Partizan su zbog kazne Uefe mogla da bodre samo deca uzrasta do 14 godina, a prisustvovalo ih je 17.256.
Žreb šesnaestine finala Lige konferencija na programu je u ponedeljak u Nionu od 14.00.
Trener fudbalera Partizana Gordan Petrić rekao je da su igrači najzaslužniji za prolazak u šesnaestinu finala Lige konferencija, kao i da u nastavku takmičenja očekuje još zanimljivih utakmica.
„Hteo bih da zahvalim igračima, oni su najzaslužniji što su došli do ovog rezultata. Posle moje prve utakmice u Novom Sadu (Mladost GAT) rekao sam da samo oni mogu da nas izvuku iz krize… Mi sa strane mogli smo samo da im olakšamo“, rekao je Petrić na konferenciji za novinare.
Petrić je dodao da na početku crno-beli nisu igrali kako znaju, pošto je protivnička ekipa vršila pritisak.
„Umor možda, jednostavno ekipa nas je pritisnula i onda smo reagovali kako smo reagovali… Nije bila utakmica kakvu mi znamo da igramo, ali nisu ni oni imali zrele šanse. Mogli smo da povedemo i sa više razlike pogotovo u drugom poluvremenu“, rekao je on.
Zvezdin poraz i ispadanje
Fudbaleri Crvene zvezde završili su učešće u evropskim takmičenjima, pošto su na gostujućem terenu izgubili od Monaka sa 1:4, u utakmici poslednjeg šestog kola Grupe H u Ligi Evropa.
Na stadionu „Luj Drugi“, u utakmici koja je odigrana po jakoj kiši, trostruki strelac bio je Kevin Foland u petom, 27. i 87. minutu. Fudbaler Zvezde Milan Rodić postigao je autogol u 35. minutu, a jedini pogodak za beogradski tim postigao je Gelor Kanga iz jedanaesterca u 54. minutu.
Zvezda je pretrpela četvrti poraz u Grupi H i poslednja je na tabeli sa šest bodova, pa je ove sezone završila učešće u Evropi.
U drugoj utakmici u toj grupi Trabzon je na svom terenu pobedio Ferencvaroš sa 1:0 i sa devet bodova obezbedio treće mesto na tabeli i učešće u nokaut fazi Lige konferencija. Prvoplasirani Ferencvaroš i Monako imaju po 10 bodova i plasirali su se u nokaut fazu Lige Evropa.
Kao prvoplasirani iz grupe, Ferencvaroš će igrati u osmini finala Lige Evropa, a drugoplasirani Monako u šesnaestini finala tog takmičenja. Trabzon je trećim mestom izborio učešće u šesnaestini finala Lige konferencija. Zvezda je takmičenje završila sa šest bodova.
Trener fudbalera Crvene zvezde Miloš Milojević rekao je da su njegovu ekipu velike individualne greške koštale poraza u utakmici protiv Monaka u poslednjem kolu u Ligi Evropa.
„Neke osnovne stvari u defanzivi nisu valjale koje obično dobro rešavamo. Bili smo daleko, nismo bili kompaktni, naivno primljeni golovi iz velikih individualnih grešaka. To se obično ne prašta u ovakvim utakmicama. Imalo je prostora da se ugrozi što se tiče naše ofanzive, ali ne možete nikoga da dobijete kada primite četiri gola“, rekao je Milojević za RTS posle utakmice.
Milojević je rekao da je prerarno primljen gol, u petom minutu, jedan od glavnih uzroka poraza.
„Ali ekipa kao Crvena zvezda mora da reaguje u svakom trenutku, stabilno i zrelo. Nekad date gol na vreme nekad ne, nekad primite ali ima još da se igra. U tom trenutku išli smo iz greške u grešku i to je nešto što nas je koštalo do kraja“, naveo je trener Zvezde.
On je rekao da ostaje žal što ekipa neće igrati na proleće u evropskom takmičenju.
„Bilo je previše, naša brejk lopta bila je Budimpešta, ovo je bio bonus. Hteli smo da dobijemo, išli ofanzivno, protivnik je kvalitetan, a mi nismo bili na našem top nivou“, rekao je Milojević.
I DRUGE VESTI
Zelenski: „Misija IAEA dala jasan dokaz da nema priprema za upotrebu prljave bombe u Ukrajini“
Zaključak Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) predstavlja „jasan i neoboriv dokaz“ da ne postoje pripreme za upotrebu „prljave bombe“ u Ukrajini, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
„Dali smo punu slobodu“ inspektorima IAEA i nakon njihove misije „imamo jasne i nepobitne dokaze da niko u Ukrajini nije stvorio, niti je u procesu proizvodnje ‘prljave bombe'“, naveo je Zelenski.
Inspekcije su obavljene u Institutu za nuklearna istraživanja u Kijevu, u fabrici za eksploataciju ruda u mestu Žovti Vodi i u fabrici u Dnjepru, na pisani zahtev Ukrajine da se pošalju timovi IAEA.
Rusija je optužila Ukrajinu da se sprema da upotrebi „prljave bombe“ protiv njene vojske, ali Kijev sumnja da Rusija hoće da upotrebi takvu bombu i da za to okrivi Ukrajinu.
„Prljava bomba“ je konvencionalna bomba okružena radioaktivnim, biološkim ili hemijskim supstancama koje se rasprše prilikom eksplozije.
Nekadašnji šef proizvodnje u Torlaku: „Bebe primaju bugarsku BCG vakcinu, Torlak ih ne pravi“
Nekadašnji šef Odeljenja za proizvodnju toksoida difterije i Odeljenja za kombinovanje bakterijskih vakcina Instituta „Torlak“ Miroslav Stajić tvrdi da novorođene bebe u Srbiji u poslednja tri meseca primaju bugarske BSŽ vakcine, protiv tuberkuloze.
Kako je rekao za portal Nova.rs, „potpuno ispravan“ pogon na Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak za proizvodnju tih vakcina stoji „neupotrebljiv“, jer su odeljenje za tuberkulozu svi stručnjaci napustili, a mladi koji su nedavno zaposleni ne znaju da rade.
Istakao je da su bugarske vakcine dobrog kvaliteta i da se izvoze u 140 zemalja sveta.
„Kada su shvatili da nemaju stručnjake koji će proizvesti BCG vakcinu, uprava Torlaka hitno je podnela zahtev za uvoz vakcina protiv tuberkuloze iz Bugarske. Naime, čitav region, Crna Gora, Republika Srpska, snabdeva se vakcinama sa Torlaka. Međutim početkom godine, i na proleće, u porodilištima u regionu bila je nestašica ove vakcine, jer je na Torlaku zaustavljena proizvodnja“, rekao je Stajić.
On je naveo da je biološka proizvodnja tih vakcina rizična i da traži stučne ljude koji će je nadzirati.
„Očigledno je da Torlak iz nekog razloga nije uspeo da napravi dovoljne količine vakcina, pa su u julu mesecu iz Bugarske poručili BCG. To je direktno Torlak platio. Nažalost, tokom proteklih 20 godina, taj pogon napustilo je mnogo lekara, biologičara i gotovo svi iskusni tehničari. Nadam se da će Torlak uspeti da proizvede ponovo vakcinu protiv tuberkuloze, ali podmlađenu ekipu koju su doveli, neko mora da nauči da radi. Tamo više nema stručnjaka i oni nemaju od koga da uče“, istakao je Stajić.
On je ocenio da ukoliko postoji problem sa pogonima, onda to javnost mora da zna, ističući da Torlak nije privatna firma.
„Zašto bismo uvozili vakcinu iz bilo koje druge zemlje, kad imamo svoje pogone“, upitao je Stajić.
Ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić izjavila je prošle nedelje da je u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front u Beogradu, 600 beba primilo fiziološki rastvor umesto BSŽ vakcine.
Ona je tada rekla da bebe nisu ugrožene i da će vakcinu primiti, a prve bebe primile su BSŽ vakcinu narednih dana.
Stoltenberg: „Nedopustivo da Iran snabdeva Rusiju dronovima i raketama“
Nedopustivo je da Iran isporučuje dronove i moguće balističke rakete Rusiji za njen rat protiv Ukrajine, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Kijev i Zapad optužuju Teheran da je isporučio borbene dronove Moskvi, koje je ona upotrebila u Ukrajini. I Teheran i Moskva to negiraju.
„Vidimo da Iran nudi dronove i planira isporuku balističkih raketa Rusiji“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Istanbulu.
„To je nedopustivo. Ni jedna zemlja ne treba da pruži podršku Moskvi u ovom nelegitimnom ratu“, dodao je on.
Prema Kijevu do sada je upotrebljeno 400 iranskih dronova u udarima na ukrajinske civilne objekte, a Moskva je naručila njih oko 2.000.
Stoltrenberg je dodao da ruski predsednik Vladimir Putin doživljava poraz u Ukrajini ali da „odgovara sa više brutalnosti“.
„Poslednjih nedelja videli smo desetine udara dronovima i raketama u celoj Ukrajini, uključujući i na važnu infrastrukturu“, dodao je Stoltenberg.
On je optužio Rusiju da „namerno i svirepo“ lišava Ukrajince „grejanje, vode i struje na pragu zime“.
Brazilski zvaničnik: „Pozitivan susret s Bolsonarom o tranziciji u Brazilu“
Žeraldo Alkmin, koga je novoizabrani predsednik Brazila Luiz Inacio Lula da Silva zadužio da koordiniše tranzicionim procesom, objavio je da je imao pozitivan sastanak sa predsednikom ekstremne desnice Žairom Bolsonarom, koji nije eksplicitno priznao svoj izborni poraz.
Alkmin je počeo razgovore sa aktuelnom administraciju i primio ga je Bolsonaro koji je izrazio stav savezne vlade da će obezbediti „sve potrebne informacije i pomoć za skladnu tranziciju“, rekao je on novinarima.
Bolsonaro je izgubio nedeljnu izbornu trku s malom razlikom, sakupivši 49,1 odsto glasova, a Lula da Silva 50,9 odsto.
On je tek dva dana posle objavljivanja rezultata izašao nešto da kaže, nije priznao poraz ali je rekao da će poštovati Ustav.
Papa apelovao na ukidanje smrtne kazne po dolasku u Bahrein
Papa Franja pozvao je vlasti Bahreina da ukinu smrtnu kaznu i osiguraju osnovna ljudska prava garantovana svim građanima pri dolasku u tu kraljevinu predvođenu sunitima.
Organizacije za odbranu ljudskih prava optužuju vlasti Bahreina za sistematsku diskriminaciju šitske većine u zemlji.
Papa Franja koji je govorio dok je kralj Hamad bin Isa Al Kalifa bio pored njega takođe je pozvao vlasti Bahreina da osiguraju „bezbedne i dostojanstvene“ uslove rada za svoje radnike imigrante, koji su dugo eksploatisani i zlostavljani na radovima u oblasti građevine, vađenja nafte i domaćim poslovima.
Iako se izražavao diplomatski papa nije bežao od nekih od spornih socijalnih pitanja u Bahreinu na početku svoje četvordnevne posete tokom koje će učestvovati u međuverskoj konferenciji o dijalogu istok-zapad, u organizaciji vlade, i obratiti se maloj katoličkoj zajednici u zemlji.
Osamdesetpetogodišnji papa Franja koji se nekoliko meseci kreće u kolicima zbog istagnutih ligamenata kolena rekao je na putu za Bahrein da trpi velike bolove. Prvi put je pozdravio novinare koji putuju sa njim sedeći umesto hodajući kroz prolaz aviona.
Grupe za odbranu ljudskih prava i rođaci šiitskih aktivista koji čekaju izvršenje smrtne kazne pozvali su papu Franju da iskoristi svoju posetu Bahreinu da pozove na ukidanje smrtne kazne u zemlji i da se založi za političke disidente. Stotine disidenata zatvoreno je od kada je Bahrein nasilno ugušio proteste Arapskog proleća 2011. uz pomoć Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U godinama posle toga Bahren je stavio u zatvor šiitske aktiviste, deportovao druge, a stotinama oduzeo državljanstvo, zabranio najveću šiitsku opozicionu grupu i zatvorio njen vodeći nezavisni list.
Vlada Bahreina kaže da poštuje ljudska prava i slobodu govora.
U obraćanju državnim zvaničnicima i diplomatama iz kraljevske palate Papa Franja je hvalio Bahrein zbog njegove tradicije tolerancije i citirao ustav zemlje, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu vere.
U osvrtu na smrtnu kaznu papa je rekao da vlada mora pre svega da garantuje pravo na život i naglasio potrebu da se to pravo garantuje uvek, uključujući za one koji se kažnjavaju, čiji životi ne treba da budu oduzeti.
Prema institutu u Bahreinu ta zemlja je 2017. prekinula de fakto moratorijum na smrtnu kaznu i od tada je pogubila šest osoba.
Organizacija Hjuman rajts voč je dokumentovala „dramatično povećanje“ broja smrtnih kazni izrečenih od 2011, navodeći da trenutno 26 ljudi čeka na izvršenje, a da su polovina njih politički aktivisti.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – Izjava premijerke Srbije Ane Brnabić „Spremamo non-pejper na predlog za Kosovo“. Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Nisu poslali dronove da bi skupljali sličice“.
VEČERNJE NOVOSTI – List piše o nemačko-francuskom predlogu za Kosovo „Paket za poniženje Srbije deo dijaloga“; izjava premijerke Ane Brnabić „O tome nisam pričala sa kancelarom, odgovorićemo non-pejperom“.
DANAS – O potpisivanju sporazuma na Samitu u Berlinu „Na Balkanu samo sa ličnom kartom“. O porastu cena nekretnina u Beogradu „Rusi za stan u proseku plaćaju od 700 do 1.000 evra“.
NOVA – List navodi da je na Samit u Berlinu predsednik Srbije „poslao“ premijerku, u tekstu pod naslovom „Vučić izbegao susret sa Šolcem u Berlinu“. O odluci Višeg tužilaštva u Nišu „Bez istrage za agenta BIA koji je umalo ubio kolegu“.
POLITIKA – O vojnoj vežbi „Manevri 2022“ kojoj je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, list prenosi Vučićevu izjavu „Neki ne mogu da razumeju slobodoljubive zemlje“. O najavi predsednice vlade Srbije „Srbija sprema odgovor i non-pejper za Evropu“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1995. – U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.
1890. – U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.
1946. – Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).
Tagovi
