Dobro jutro,
Kažu da se sinoć u Beogradu kuvao “bosanski lonac”, iako nema zvaničnih informacija o tome šta je bilo na meniju večere koju je organizovao predsednik Aleksandar Vučić, a na koju je pozvao predstavnike srpskog i hrvatskog naroda u BiH – Milorada Dodika i Dragana Čovića.
Za sada je taj sinoćni “bosanski lonac” zagrejao odnose u regionu da je na njega morao da reaguje i Bakir Izetbegović koji nije bio pozvan na ovu večeru.
A kada se na to doda vest da je Hrvatska na sastanku šefova diplomatija EU u Luksemburgu zatražila posebno ministarsko zasedanje Unije o Zapadnom Balkanu onda može da se zaključi da ipak ima nečeg tačnog u nezvaničnim pričama o regionalnim nastojanjima da se pitanje Kosova reši zajedno u paketu sa pitanjem Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Hrvatske je sledeće: u regionu dugo postoje nerešeni izazovi – “odnos Srbije i Kosova, i stanje u BiH”. Tako je to formulisao šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman.
Dakle, “bosanski lonac” se krčka, a svi se nadamo da se neće usijati. Jer, još pamtimo šta je bilo prošli put kad je ringla ostala uključena.
Vučić sa Dodikom i Čovićem, bez Izetbegovića
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je sinoć u Beogradu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i predsednika HDZ BiH i zamenika predsedavajućeg Doma narodne skupštine BiH Dragana Čovića.
„Razgovor prijatelja. Predsednik Vučić sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i predsednikom HDZ BiH i zamenikom predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Draganom Čovićem“, saopšteno je na Vučićevom Instagram profilu buducnostsrbijeav.
Vučićev kabinet saopštio je da se on sastao u Beogradu sa Dodikom i Čovićem u okviru nastavka regionalnih razgovora, a teme su bile evropske integracije i perspektiva članstva Srbije i Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji.
Sagovornici su razgovarali i o Paketu proširenja Evropske komisije, kao i o Ekonomsko-investicionom planu EU za Zapadni Balkan. Diskutovalo se i o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i saniranju posledica epidemije kovid-19 i o Paketu proširenja za 2020. godinu.
„Evropski put Srbije i saradnja u regionu, predstavljaju prioritete srpske spoljne politike“, istakao je Vučić i naglasio da će plan za ekonomski oporavak Zapadnog Balkana i razvijanje odnosa u regionu doprineti ekonomskoj konkurentnosti i jačanju privrede, dodaje se u saopštenju.
Kako su preneli mediji, Vučić je priredio prigodnu večeru za goste, navodeći da je to je još jedna prilika da se razgovara o stanju u regionu.
Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je da nije u redu to što je Vučić u Beograd pozvao Dodika i Čovića, ali ne i političkog predstavnika Bošnjaka.
„Vučić nije pozvao trojicu, već dvojicu. Ne bi trebalo to da rade Beograd i Zagreb. Bosanski tronožac ne može stajati na dve noge“, izjavio je Izetbegović posle sednice Predsedništva SDA.
On je dodao da bi se odazvao pozivu da ode u Beograd da je bio pozvan.
U Beogradu i u Kosovskoj Mitrovici upaljeno 1.000 sveća za Olivera Ivanovića
Veliki broj građana okupio se sinoć u Beogradu i u Kosovskoj Mitrovici gde je simbolično upaljeno 1.000 sveća povodom hiljadu dana od ubistva kosovskog političara Olivera Ivanovića.
Ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu veliki broj ljudi odao je poštu lideru Gradjanske inicijative „Sloboda demokratija pravda“ Oliveru Ivanoviću koji je ubijen 16. januara 2018. godine u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, a ubice ni danas nisu pronadjene.
Ispred crkve su, kako prenose mediji, bili i lideri Udružene opozicije Srbije, koja je i pozvala na skup, simbolično nazvan „1.000 sveća za 1.000 dana tišine“.
U Kosovskoj Mitrovici nekoliko desetina građana, članova porodice i prijatelja, upalili su sveće Oliveru Ivanoviću, u ulici Sutjeska gde je Ivanović ubijen s više hitaca u leđa, preneo je Kossev.
Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković rekla je za Kossev da se gradjani nisu odazvali u većem broju iz straha, i objasnila zašto se ona odazvala pozivu.
„Da budem sa ovim Srbima u Severnoj Mitrovici i ovim narodom koji je došao, i da pogledam koliko je jedna mirna tišina Mitrovice, rezultat – ne njihovog neučestvovanja u bolu za Oliverom, nego straha od Vučića i režima u Beogradu da se pojave u većem broju, u onom u kojem su se pojavili kada je Oliver ispraćen, nažalost, iz ovoga grada“, rekla je Trajković.
Oliverov prijatelj Dejan Nedeljković rekao je da iako nije bilo 1.000 ljudi, upaljeno je 1.000 sveća čime su okupljeni pokazali da su uz njegovu porodicu.
„Oliver će živeti dok god mi živimo ovde, pamtićemo njegovo delo jer smo zahvaljujući njemu večeras ovde i mi na severu Kosova“, rekao je Nedeljković i naglasio „da Olivera nije bilo kada su se dešavali nemiri u Mitrovici, ni mitrovčana ne bi bilo na ovim prostorima“.
Inicijator ovog okupljanja Marko Jakšić napisao je na svom Fejsbuk profilu „1.000 sveća zbog 1000 dana tišine o Oliverovoj mučkoj likvidaciji i u Kosovskoj Mitrovici na mestu stradanja. Ne, nije nas bilo 1.000 jer toliko ljudi sa stavom u ovom gradu izgubljenih duša i moru straha, nema“.
Brat Olivera Ivanovića, Miroslav, rekao je za N1 da sumnja u iskrenu želju da se razreši ubistvo i da iako je cela priča kompleksna, očigledno postoji posebna zainteresovanost da ono ne bude rasvetljeno.
„U hiljadu dana bez obzira na složenost tog posla, ja sam čvrsto ubedjen, da je sve to moglo mnogo brže i operativnije da se izvede, da se samim tim dodje i do izvršilaca i do nalogodavaca, kao i do svih onih koji su na bilo koji način pomogli u izvršenju tog čina“, kazao je Ivanović, koji je inače sudija.
Optužnicu u slučaju Ivanović podiglo je Specijalno tužilaštvo u Prištini u decembru 2019. godine, a na njoj su se našla imena optuženih za krivična dela koja se odnose na organizovanje i pomoć u izvršenju ubistva.
Optužnica je u međuvremenu vraćena na ponovni postupak, na osnovu odluke Apelacionog suda koji je usvojio žalbe odbrane optuženih.
Uprkos paralelnim istragama Beograda i Prištine i optužnici, do danas nisu poznati nalogodavac, ni izvršilac ubistva Olivera Ivanovića.
Lajčak na Kosovu, vlada u Prištini tvrdi da nema dodatnih pregovora o ZSO
Vlada Kosova neće prihvatiti dodatne pregovore za uspostavljanje asocijacije opština sa srpskom većinom, ali će ispuniti zakonsku obavezu o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), saopšteno je iz kabineta premijera Kosova Avdulaha Hotija.
Kako javlja portal koha.net ovaj stav iznet je uoči posete Kosovu specijalnog izaslanika EU za region i dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka.
„Kosovo je zaključilo pregovarački proces o Zajednici srpskih opština otkako je o tome postignut sporazum. Shodno tome, Vlada Kosova neće prihvatiti vraćanje ove teme za pregovarački sto, već će poštovati obaveze iz postignutog sporazuma, koje su potom regulisane odlukom Ustavnog suda“, kaže se u odgovoru kancelarije premijera Kosova za koha.net.
Otvaranju pitanja o ZSO tokom pregovora u Briselu suprotstavile su se stranke vladajuće koalicije, ali i opozicije, kao i predsednik Kosova Hašim Tači.
Istovremeno su Lajčak i šef kancelarije EU na Kosovu Tomaš Sunjok, rekli da bi kosovska strana trebalo „da predloži modalitete ovog mehanizma“.
Uprkos odluci Ustavnog suda Kosova da je sporazum u 24 tačke u suprotnosti sa duhom Ustava, vlade premijera Ise Mustafe i Ramuša Haradinaja su nastavile da rade na izradi statuta ZSO.
Medjutim rad na statutu je obustavila upravljačka grupa koju su činila četiri člana iz srpske zajednice, u trenutku kada je otvoreno pitanje razmene teritorija kao rezultat sporazuma dve zemlje.
Upravljačka grupa Vlade na čelu sa Haradinajem nije dostavila dokument koji je izradila u tesnoj saradnji sa Vladom Srbije.
Prema sporazumu o ZSO poslednju reč o statutu ima Ustavni sud Kosova koji treba da proceni da li je Statut u saglasnosti sa Ustavom Kosova.
Amfilohije stabilno, u Zrenjaninu otkazano prikazivanje kontroverznog filma o njemu
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije juče je bio stabilnog zdravstvenog stanja, ali ima pokazatelja progresije upale pluća, što je očekivano u toj fazi bolesti, objavljeno je na sajtu mitropolije.
Mitropolit Amfilohije leči se već nekoliko dana od koronavirusa u Kliničkom centru u Podgorici, a Mitropolija crnogorsko primorska saopštila je da je njegovo stanje od juče nepromenjeno kada su u pitanju telesna temperatura, saturacija, krvni pritisak i rad srca.
„Kontrolni snimak pluća kao i parametri zapaljenja pokazuju izvestan stepen progresija kovidom uzrokovane upale pluća, što je za očekivati u ovoj fazi“, navodi se u saopštenju mitropolije.
Dodaje se da se Amfilohije oseća dobro i da je pod stalnim nadzorom lekara koji sprovodi kompletan terapijski postupak.
„Doktori konstatuju da iskustvo sa korona virusom je pokazalo da je davanje prognoze kako će se sve odvijati sa pacijentima nezahvalno. Tako i u slučaju mitropolita Amfilohija. Apeluju da se ne daju paušalne i proizvoljne ocene kako se javnost ne bi dodatno zbunjivala“, navedeno je saopštenju.
A dok traje borba za njegovo zdravstveno stanje, ona druga, politička borba iz Crne Gore protiv Amfilohija se preselila u Vojvodinu.
A povod je saopštenje ministarstva kulture i informisanja iz kojeg se saznalo da film „Svjedok božje ljubavi“, za koji je navelo da „na sporan način“ prikazuje Amfilohijeve izjave i javne aktivnosti, neće biti prikazan na festivalu „Pres vitez“, jer „nije prošao selekciju“.
„Ministarstvo kulture i informisanja razume da predmetno delo može izazvati kontroverze i da zahvaljujući načinu odabira i predstavljanja sadržaja može indukovati politički obojene zaključke i time naneti štetu i mitropolitu Amfilohiju i Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, stoji u saopštenju.
Ministarstvo zato smatra da je „ohrabrujuća odluka organizatora i selektora da to delo ne bude u zvaničnom programu festivala“.
Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina je, kao cenzurisanje, osudila skidanje ovog filma.
„Upozoravamo da to nije ‘samo’ čin nacionalističke cenzure, već jasan pokazatelj da se srbijansko društvo drastično udaljava od tekovina i dostignuća savremenog sveta“, upozorila je Građanska Vojvodina (GV).
Tanja Šuković, jedna od autorki tog filma, izjavila je da je njegovo skidanje s programa festivala „čin cenzure“ jer taj film predstavlja „nepodnošljivo suočavanje SPC i njenih ideoloških trabanata sa kompromitujućom prošlošću“.
KORONAVIRUS
Kon: Vanredno stanje za sada nije opcija
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da uvodjenje vanrednog stanja u Srbiji za sada nije opcija i da se o tome ne razmišlja odnosno da će od ponašanja građana zavisiti u kom će se pravcu razvijati epidemiološka slika.
U narednim danima on očekuje da će doći do povećanja aktivnosti virusa i da će dnevno biti trocifren broj zaraženih, mada bi taj broj trebalo da bude ispod 200.
Kako je Kon rekao za RTS, najveći broj zaraženih je u Beogradu, a za sada procena da se oko pet procenata zaraženih „preliva“ iz okruženja, dok je najveća transmisija bolesti u populaciji starosti 20 do 40 godina.
Kon je dodao da je prošle nedelje koronavirus otkriven u 25 škola, ali da su sve sporadični slučajevi koji se dobro nadziru.
„Ako ne uspemo da zadržimo dobar nadzor u školama, onda može doći do restriktivnih mera u nekim školama, ali to trenutno nije opcija. Ako dođe do pogoršanja, u nekim školama nije nemoguće da se pređe na onlajn nastavu, ali se to ne odnosi ne sve škole“, rekao je Kon.
Na pitanje o leku „remdesivir“ koji je od danas dostupan i u Srbiji, Kon je objasnio da on ne pomaže u samom suzbijanju epidemije već da eventualno može da pomogne već obolelima, i ponovio da zato „infektolozi insistiraju da se o tome ne govori mnogo“, ali da je svakako „dobro što je prisutan“.
Devet osoba umrlo od koronavirusa u Crnoj Gori, najviše do sada
U Crnoj Gori je u poslednja 24 sata devet osoba preminulo od posledica koronavirusa, što je najviše od početka pandemije.
Laboratorije Instituta za javno zdravlje su od poslednjeg preseka završile PCR analizu 534 uzorka na novi koronavirus od kojih je 181 bio pozitivan.
U Crnoj Gori od početka juna preminule su 202 osobe, od početka godine umrlo je 211 ljudi od posledica kovid 19 infekcije.
Ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovid-19 u Crnoj Gori trenutno iznosi 3.919.
Od početka godine ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim koronavirusom je 14.050.
U Italiji raste broj hospitalizovanih od kovid-19
Broj novoobolelih u Italiji juče je manji od prosečnih 5.000 jer se tokom vikenda testira znatno manje ljudi, ali broj hospitalizovanih pacijenata i dalje raste.
Prema podacima ministarstva zdravlja u poslednja 24 sata registrovano je 4.619 novih slučajeva, što je 15 odsto manje u odnosu na skoro 5.500 koliko je bilo dan ranije.
Italija dnevno beleži oko 5.000 novih slučajeva, što je navelo vladu da razmotri dodatna ograničenja posle prošlonedeljnog uvođenja obaveznog nošenja maski i na otvorenom.
Broj obolelih u bolnicama raste u proseku za oko 300 dnevno, dok je još 32 pacijenta na intenzivnoj nezi.
Čehe od srede čeka novo zatvaranje, više od 1.000 žrtava pandemije
Češka vlada odlučila je da od srede zatvori restorane, barove, noćne klubove i da zabrani alkoholna pića u javnom prostoru i okupljanja svede na najviše šest osoba, i da na tri nedelje obustavi nastavu u osnovnim školama a da nastavu bude organizovana na daljinu.
„Svesni smo da imamo jedan pokušaj da se izborimo sa epidemijom. Najbolnija mera je to da smo odlučili da zatvorimo osnovne škole. Već sada znamo da ćemo ih otvoriti 2. novembra. Svima se izvinjavamo i molimo za razumevanje da je to jednostavno nužno. Obezbedićemo čuvanje dece za medicinsko osoblje“, kazao je češki premijer Andrej Babiš.
Iako je dnevni priraštaj novozaraženih virusom korona upola manji od 8.618 pozitivnih u petak, broj pacijenata u teškom stanju ili na respiratoru raste a samo danas je preminulo 58 ljudi, što je crni rekord i broj žrtava kovid-19 od početka pandemije dostigao je 1.045.
Od početka pandemije u martu u Češkoj je virusom korona zaraženo preko 119.000 ljudi a trenutno su prema podacima Ministarstva zdravlja od večeras aktivna 61.522 slučaja od čega je u bolnicama 2.146 ljudi, a u teškom stanju koje iziskuje intenzivnu negu ili respirator je 426 pacijenata.
Francuski premijer ne isključuje dodatna ograničenja jer broj obolelih raste
Francuski premijer Žan Kasteks rekao je da ne isključuje uvođenje dodatnih lokalnih blokada nakon što su francuske zdravstvene vlasti tokom vikenda prijavile oko 43.000 novih infekcija koronavirusom.
Devet velikih gradova, uključujući Pariz, Marsej i Lion, u stanju su maksimalne uzbune zbog virusa, dok zvaničnici upozoravaju da je Francusku zahvatio drugi talas epidemije KOVID-19.
Broj zaraženih ubrzano raste u celoj zemlji, a situacija u francuskim bolnicama se iz dana u dan pogoršava.
„Ništa ne bi trebalo isključiti kada vidimo situaciju u našim bolnicama … ne može više biti popuštanja“, rekao je premijer Kasteks za tv kanal Fransinfo (FranceInfo).
„Nacionalno zaključavanje mora da se izbegne na svaki način“, upozorio je Kasteks, pozivajući Francuze da pomognu ograničavanjem privatnih okupljanja u svojim domovima.
Od početka epidemije u Francuskoj je od koronavirusa umrlo 32.730 osoba.
Nemački ministar zdravlja očekuje vakcinu u prvom kvartalu 2021.
Nemački ministar zdravlja Jens Špan očekuje da će vakcina protiv koronavirusa biti spremna u prvom kvartalu sledeće godine.
Ministar zdravlja i ministarka nauke Anja Karliček izjavili su u septembru da se nadaju da će moći da počnu sa vakcinisanjem rizičnih grupa u prvim mesecima 2021. godine, a Špan je danas rekao da se prognoze ostvaruju.
„Kako stvari stoje danas, 12. oktobra, pretpostavljam da ćemo moći da počnemo u prvom kvartalu sledeće godine“, rekao je Špan na video konferenciji sa istraživačkim Institutom Ifo.
SZO smatra kao nezamislivo cirkulisanje koronavirusa zbog stvaranja imuniteta
Svetska zdravstvena organizacije ocenila je kao nezamislivo da korona virus bude ostavljen da slobodno cirkuliše u društvu kako bi stanovništvo, kako su to neki sugerisali, stvorilo zajednički imunitet.
„Nikada u istoriji javnog zdravlja, kolektivni imunitet nije korišćen kao strategija protiv neke epidemije, a još manje pandemije. To je naučno i etički problematično“, izjavio je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus (Ghebreyesus).
Više od milion ljudi u svetu umrlo je od koronavirusa od pojave te bolesti u Kini krajem decembra 2019. godine.
Grebejesus je rekao da svet još ne zna dovoljno o imunitetu koji steknu oni koji su imali korona virus i dodao da su neki dva puta bili inficirani.
„Većina zaraženih stekne imunitet tokom prvih nedelja, ali još ne znamo da li je taj imunitet jak i trajan ni da li se razlikuje od osobe do osobe“, dodao on.
Prema njegovim rečima, koncept zajedničkog imuniteta se koristi u nekim kampanjama vakcinacije.
I DRUGE VESTI
Brnabić sa direktorom DFC: Prioriteti nove vlade se neće menjati
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je juče sa direktorom Кancelarije Američke razvojne agencije Džonom Jovanovićem o projektima u kojima bi Srbija i DFC mogli da saradjuju.
Brnabić je istakla da se ključni prioriteti nove Vlade Srbije neće menjati, kao i da će fokus ostati na daljem ekonomskom rastu, investiranju u nove infrastrukturne projekte i naučno-tehnološkom razvoju, saopšteno je iz Vlade.
Direktor Кancelarije Američke razvojne agencije Džon Jovanović istakao da je predloženi okvir saradnje veoma dobar i ocenio da ima prostora za proširenje saradnje u infrastrukturnim projektima, poljoprivredi i IT sektoru.
Kako je saopšteno, kao važan segment saradnje naveo je i razvojni plan za mala i srednja preduzeća.
Na sastanku je bilo reči i o značaju daljeg razvoja kreativnih industrija i planovima za otvaranje kreativnih distrikta, a sagovornici su ocenili da će buduća saradnja doprineti učvršćivanju odnosa Srbije i SAD, navedeno je u saopštenju.
Zelenović: Zbog izbora u Šapcu protiv 70 ljudi podneto 15 krivičnih prijava i dve ustavne žalbe
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da je podneto oko 15 različitih krivičnih prijava protiv više od 70 ljudi po imenu i prezimenu, koji su na razne načine vršili kriminal.
On je u Kragujevcu rekao da za sve što se dogodilo u Šapcu postoje dokazi, video snimci, izjave ljudi, onih koji su primili novac da bi glasali i ljudi koji su učestvovali u tome, audio materijali.
„Sve je to dostavljeno nadležnim institucijama u Srbiji i svaka institucija je dobila priliku da radi svoj posao“, rekao je Zelenović.
Zelenović je rekao da se tužilaštva ne oglašavaju.
„Predali smo dve ustavne žalbe, sada ćemo i treću da predamo za sve što se dešavalo od početka imamo dokaze“, rekao je Zelenović koji je bio jedan od učesnika tribine Novog optimizma na temu „Da li je bolje zaslužilo nas“.
On je rekao da bi sada bilo logično da se, pošto su izborni rokovi kratki, Ustavni sud brzo izjasni o tim žalbama.
„A nije se izjasnio ni za jednu stvar, da bar kaže da neće da uzme u razmatranje, pa da mi onda dalje da idemo sa tim u Strazbur, nego – ništa se ne dešava“, kazao je Zelenović.
Ocenio je da izbori u Šapcu nisu još gotovi i da se ne zna kada će biti, i poručio da će nastaviti borbu.
Američka vojska: Povlačenje iz Avganistana zavisi od situacije na terenu
Povlačenje američkih vojnika iz Avganistana, koje predsednik SAD Donald Tramp želi da bude završeno do Božića, zavisiće od smanjenja nasilja na terenu i drugih uslova predvidjenih sporazumom koji su u februaru potpisali SAD i talibani, saopštila je sinoć vojska.
„Sporazum i planovi o povlačenju u celini predvidjaju odredjene uslove“, rekao je načelnik Generalštaba američke vojske Mark Mili (Milley).
Tramp je, usred kampanje za predsedničke izbore, izjavio 7. oktobra da bi želeo da povuče američke vojnike iz Avganistana do Božića, brže nego što je predvidjeno sporazumom SAD i talibana.
Trampova administracija obavezala se da će povući sve američke snage iz Avganistana najkasnije do sredine 2021. godine.
Sporazum SAD i talibana, potpisan 29. februara, pozdravljen je kao najbolja nada za mir u Avganistanu.
O ČEMU PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
(Beta) -Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama za utorak 13. oktobar, izmedju ostalog pišu o hapšenju osumnjičenog za brutalno prebijanje mladića u Novom Sadu, o marketingu predsednika Srbije i o evropskoj perspektivi regiona.
BLIC – Centralna tema o tome kako je uhapšen siledžija iz Novog Sada optužen za ubistvo u pokušaju „Kontić menjao lični opis i stanove dok se skrivao“. Novu Vladu i Ministarstvo spoljnih poslova čeka veliki posao u nalaženju kadrova „Čak 40 srpskih ambasada nema šefove“. Miroslav Lajčak pred posetu Beogradu i Prištini „Put Srbije u EU jasno zavisi od pitanja Kosova“.
VEČERNJE NOVOSTI – List objavljuje dokumenta Bila Klintona o Srbiji „Ultimatum sastavljen šest meseci pre bombi“. Akademik Vasilije Krestić kritikuje promene statuta Srpske akademije nauka i umetnosti „Glumcima nije mesto SANU“.
DANAS – U tekstu „Marketing od Vučića napravio ‘čudotvorca'“ piše o tome kako je predsednik Srbije obećao trafostanicu meštanima na Pešteru okrenuvši jedan broj telefona pred tv kamerama. Predsednica Udruženja javnih tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže „Pritisci na sudije i tužioce sve veći preko tabloida“. Fotografije gradonačelnice Niša koja se učlanila u Red vitezova templara uzburkale javnost „Političari opsednuti tajnim društvima“.
POLITIKA – Evropska unija nudi „perspektivu“ u zamenu za Kosovo „Stara ponuda Brisela u novom pakovanju“. „Prvo pilot testiranje državne mature u 101 školi“, o novinama u prosveti. O dešavanjima u Demokratskoj stranci list prenosi stav jednog od osnivača DS-a Dragoljuba Mićunovića „Ne želim da me umešaju u podelu stolova i kompjutera“.
DOGAĐAJI PRED NAMA
Svet
LUKSEMBURG – Sastanak ministara evropskih poslova Evropske unije o istupanju Velike Britanije iz EU i o predstojećem samitu EU.
VAŠINGTON – Objavljivanje izveštaja MMF-a o svetskim ekonomskim izgledima.
HJUSTON – U američkoj saveznoj državi Teksas počinje glasanje na izborima za predsdnika SAD.
Srbija
BEOGRAD – U 19 časova košarkaši Crvene zvezde igraće protiv Žalgirisa u Trećem kolu Evrolige.
Igraju se ostale utakmice Trećeg kola Evrolige: Alba – Efes (20.00), Asvel – Panatinaikos (20.45), Baskonija – Zenit (21.00), Valensija – Barselona (21.00)
DOGODOILO SE NA DANAŠNJI DAN
1890 – Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD.
1894 – Prvi tramvaj u Beogradu krenuo je na liniji Kalemegdan-Slavija, a vukli su ga konji.
1912 – U Milvokiju je nepoznata osoba pucala u predsednika SAD Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su da metak dodje do tela.
1964 – Nobelovu nagradu za mir dobio je američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King (Luther).
2000 – Alija Izetbegović, poslednji lider iz ratova tokom raspada Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine.
2012 – Padobranac i ekstremni sportista Feliks Baumgartner (43) skočio je iz kapsule podignute balonom do „ivice“ Zemljine atmosfere. Tokom skoka-leta sa visine 39.068 metara ka površini Zemlje, koji je trajao pet i po minuta, Baumgartner je telom probio „zvučni zid“.
2014 – Utakmica fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, prekinuta je zbog sukoba igrača pošto je preko terena preletela bespilotna letelica noseći mapu „Velike Albanije“.
*U ovom pregledu korišćeni su izveštaji agencije Beta
Tagovi
