Dobro jutro,
Prethodnih jedanaest dana svetski lideri, njihove administracije i timovi, kao i ekolozi, klimatolozi i drugi stručnjaci raspravljali su o klimatskim promenama i dogovorali kako da sačuvaju planetu. Ima li „nade“, kako je rekao to je rekao gensek UN-a Antonio Gutereš ili „nije učinjeno dovoljno“, kao što je rekao gensek UN-a Antonio Gutereš…?
Zapadnjaci u Ujedinjenim nacijama raspravljali su o krizi na poljsko-beloruskoj granici i doneli zajedničku rezoluciju u kojoj su optužili Lukašenkov režim za “organizovanu instrumentalizaciju ljudi” u cilju „destabiliazacije EU“.
Poslanici opozicije Severne Makedonije nedavno su dogovorili koaliciju koja je – pretvoreno u poslanička mesta – trebalo da ima većinu za izglasavanje nepoverenja Vladi Zorana Zaeva nakon što je podneo ostavku na mesto premijera. U međuvremenu, Zaev je povukao ostavku, a povukao se i jedan poslanik opozicije koji je bio ključan za izglasavanje nepoverenja. Ili je, kako je to predočeno iz VMRO DPMNE, „kidnapovan“…
COP26
Svetski samit o klimi “COP26” u Glazgovu ulazi u svoj poslednji dan, usred sve većeg straha da cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa verovatno neće biti ispunjen. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš otvoreno je rekao novinskoj agenciji Asošiejted pres da je cilj bio “održavanje života”. Naglasio je da se verovatno neće dogoditi da vlade daju obećanja potrebna za dovoljno smanjenje emisije CO2, preneo je BBC. Ranije je predsednik “COP26” Alok Šarma upozorio da ističe vreme za sklapanje sporazuma pre nego što se samit završi. Naučnici kažu da će ograničavanje porasta globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa pomoći čovečanstvu da izbegne najgore klimatske uticaje, na temperaturu u odnosu na predindustrijske nivoe.
U Parizu 2015. godine, svetski lideri su se obavezali da će pokušati da zagrevanja na temperaturi od 1,5 do 2 stepena Celzijusa kroz značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte. Najnovije projekcije predviđaju protest od 2,7 stepeni Celzijusovih. Gutereš je upozorio da su obećanja o smanjenju emisija besmislena dok vlade nastavljaju da ulažu u fosilna goriva.
„Obećanja su prazna kada industrija fosilnih goriva i dalje prima trilione subvencija“, rekao je Gutereš, koji je dosadašnje najave u Glazgovu nazvao “daleko od dovoljnog”, dodajući da “znamo šta mora da se uradi”, ali da ima nada de se napravi dogovor.
U međuvremenu, Šarma je pozvao pregovarače da pronađu rešenja za teška pitanja pre zvaničnog zatvaranja samita zakazanog za 18.00 časova po lokalnom vremenu. Takođe je naglasio da je potrebno više rada na članu 6, koji se odnosi na tržišta ugljenika i na to kako zemlje balansiraju upotrebu fosilnih goriva. Meri Robinson, bivša irska predsednica i šefica grupe visokih političkih lidera za klimu, optužila je neke od najvećih svetskih emitera ugljenika da sabotiraju bilo kakve pokušaje da se obezbedi ambiciozniji akcioni plan na “COP26”. Ona je za AP istakla da Rusija i Saudijska Arabija „snažno guraju“ da blokiraju svako pominjanje u konačnom dogovoru iz Glazgova o radu na postepenom ukidanju uglja ili smanjenju vladinih subvencija za fosilna goriva.
Podsetimo, “COP26” je najveća konferencija o klimatskim promenama od značajnih pariskih pregovora. Od skoro 200 zemalja traže konkretni planovi za smanjenje emisije gasova staklene bašte – koji izazivaju globalno zagrevanje – do 2030. godine. U četvrtak je mala grupa zemalja najavila savez za postepeno ukidanje proizvodnje nafte i gasa. Predvođeni Danskom i Kostarikom, Alijansa bez nafte i gasa takođe uključuje i Francusku, Vels i Irsku… Aktivisti i političari su oprezno pozdravili iznenađujuću zajedničku izjavu Sjedinjenih Država i Kine da će pokušati da sprovedu da zagrevanje bude ograničeno na 1,5C – ali aktivisti kažu da obe zemlje moraju da preduzmu mnogo konkretnije mere. U međuvremenu, predstavnici Gane, Etiopije, Bangladeša i Tuvalua održali su konferenciju za štampu tvrdeći da SAD blokiraju napredak na “COP26”. Kažu da SAD odbacuju zabrinutost najsiromašnijih i najugroženijih zemalja u vezi sa klimatskim finansiranjem.
UN, POLJSKA-BELORUSIJA I RUSIJA…?
Članovi Saveta bezbednosti UN iz Evrope i Amerike osudili su u zajedničkoj deklaraciji “organizovanu instrumentalizaciju ljudi” od strane Belorusije na granici sa Poljskom sa namerom da “destabilizuje spoljnu granicu Evropske unije”. Posle hitne sednice Saveta bezbednosti UN o tom pitanju održane iza zatvorenih vrata šest zemalja (SAD, Estonija, Francuska, Irska, Norveška i Velika Britanija) ocenile su u deklaraciji da je cilj Belorusije takođe bio da se “destabilizuje susedne zemlje” i da se “skrene pažnja sa sopstvenih rastućih kršenja ljudskih prava”.
Hitnu sednica sazvale su Estonija, Francuska i Irska. Sednica je trajala nešto malo više od pola sata. U deklaraciji se ne pominje Rusija koja podržava Belorusiju od početka krize. Pred početak sednice zamenik ruskog ambasadora pri UN Dmitrij Poljanskij je odbacio navode da Rusija i Belorusija pomažu migrantima da idu ka belorusko-poljskoj granici. Ruski zamenik ambasadora je ocenio da je zahtev Evropljana da se o tome raspravlja u Savetu bezbednosti “sramotan”. Rekao je da su lovci primećeni kako lete iznad Belorusje odgovor na masovno raspoređivanje naoružanih poljskih čuvara na pojsko-beloruskoj granici i da su to samo izviđački letovi. Ruski diplomata je rekao da su migranti osobe koje su legalno došle u Belorusiju i traže da uđu u evropske zemlje, posebno Nemačku. Rekao je da im se ne dozvoljava da pređu granicu, da se gone i tuku, i da je to apsolutna sramota i potpuno kršenje međunarodnih konvencija. Poljanskij je rekao da izlazak iz krize ne može da se nađe bez dijaloga.
U zapadnoj deklaraciji se navodi da taktika slanja migranata neprihvatljiva i da zahteva reakciju i jaku međunarodnu saradnju da se traži od Belorusije da položi račune.
“Time se pokazuje kako režim (Aleksandra) Lukašenka postao pretnja za regionalnu stabilnost. Pozivamo beloruske vlasti da prekinu te nehumane akcije i da ne ugrožavaju živote ljudi”, navodi se u deklaraciji.
U njoj se izražava solidarnost sa Poljskom i Litvanijom i navodi da su spremni da razgovaraju o tome kako da im se pomogne.
SEVERNA MAKEDONIJA I PRIČA O JEDNOM POSLANIKU
Pokušaj opozicionih stranaka da u Sobranju Severne Makedonije izglasaju nepoverenje vladi premijera Zorana Zaeva, čiju okosnicu čine SDSM i DUI, nije uspeo, jer se jedan od potpisnika inicijative za smenu vlade predomislio i nije došao na sednicu. Poslanik najveće makedonske opozicione stranke VMRO DPMNE i njen potpredsednik Aleksandar Nikolovski je oko 21.30 izjavio novinarima da poslanici opozicionih partija napuštaju Sobranje i optužio je vlast da je pogazila demokratiju i kidnapovala poslanika da ne bi moglo da bude izglasano nepoverenje vladi.
“Nažalost imamo još jedan dan koji će ostati zapisan u crnim stranama makedonske istorije. U Makedoniji je pogažena demokratija. U Makedoniji je kidnapovan poslanik”, rekao je Nikolovski.
Poslanik VMRO DPMNE je rekao da je “od sada jasno da vladajuće partije SDSM i DUI zajedno imaju 59 poslanika, da opozicija ima 60 poslanika i da je jedan poslanik kidnapovan” i istakao da su “brzi vanredni parlametarni izbori jedino rešenje za političku, bezbednosnu i zdravstvenu krizu u kojoj se nalazi država”. Opozicione partije su pokušavale da obezbede parlamentarnu većinu juče od 11.00, kada je predsednik Sobranja Severne Makdonije Talat Džaferi započeo sednicu, da bi je je ubrzo napustio jer ne želi da bude 61. glas opozicije za sednicu o inicijativi sa kojim se ne slaže i prepustio predsedavanje svom zameniku iz Bese. Inicijativu za glasanje o poverenju podneo je 61 poslanik makedonskih opozicionih partija VMRO DPMNE, Levice, Alijanse za Albance i Alternative, kao i Bese koja je još deo vlade, ali pre početka sednice jedan od poslanika te partije Kastriot Redžepi je objavio da neće prisustvovati sednici. Parlament Severne Makedonije ima 120 poslanika.
Sednici parlamenta Severne Makedonije o pitanju poverenja vladi Zorana Zaeva nisu prisustvovali poslanici kolacije oko njegove stranke SDSM i albanske partije DUI Alija Ahmetija. Nakon što poslanik Bese nije došao na sednicu parlamenta lider te manje albanske partije Bilal Kasami je podneo prijavu policiji da je Redžepi nestao, što je Redžepi dematovao u videu objavljenim na društvenim mrežama, ali nakon toga je Kasami izrazio sumnju da je ta izjava data pod prisilom. Koordinator poslaničke grupe vladajuće SDSM Jovan Mitreski je posle podne na konferenciji za novinare u Sobranju rekao da je, prema njegovim informacijama, Kastriot Redžepi “bio pod pritiskom onih koji optužuju za pritiske” i istakao da će postojeća parlamentarna većina nastaviti da raste. On je rekao da je lider VMRO DPMNE Hristajan Mickoski poslednjih dana “euforično pumpao neistine da ima 61 poslanika za nepoverenje vladi”.
“Micoski slagao narod. Nema nove većine u Sobranju”, rekao je Mitreski.
I DRUGE VESTI…
Američki novinar osuđen na 11 godina zatvora u Mjanmaru
Sud u Mjanmaru, zemlji u kojoj je na vlasti vojna hunta, danas je osudio američkog novinara Denija Fenstera na 11 godina zatvora proglašavajući ga krivim po nekoliko tačaka optužnice uključujući „širenje lažnih ili zapaljivih informacija“. Fenster, direktor onlajn časopisa Frontier Mjanmar je proglašen krivim i za kontaktiranje ilegalnih organizacija i kršenje viznih propisa, rekao je njegov advokat Tan Zav Aung. Fenster je bio u pritvoru od maja. On treba da odgovara za još dve optužbe, u drugom sudu, zbog navodnog kršenja zakona za dela koje se odnose na izdaju i pobunu.
Ročišta za ova suđenja održana su u sudu u Jangonu, gradu gde je i zatvor u kojem se Fenster nalazi. Suđenja su bila zatvorena za medije i javnost i podaci o njima dolaze isključivo od Fensterovog advokata. Fenster je priveden na međunarodnom aerodromu u Jangonu 24. maja kada se spremao da uđe u avion za Detroit, u SAD, da bi video porodicu. On je jedini strani novinar osuđen za teži zločin od kada je vojska preuzela vlast u zemlji u februaru i svrgnula izabranu vladu Aung San Su Ći.
Prikupljena sredstva za lečenje Vanje Malović
Prikupljeno je dva i po miliona evra neophodnih da šestomesečna Vanja Malović pravovremeno dobije lek za spinalnu mišićnu atrofiju tip jedan.Porodica bolesne devojčice zahvaljuje svima, jer je za samo tri dana sakupljeno više od milion evra.
„Danas slavimo život. Danas je i dan koji simbolizuje cvet ramonda, ‘cvet feniks’. Iz pepela ste podigli sve naše nade da će se novac sakupiti na vreme. U ovom trenutku, baš na rođendan Vanjine mame – možemo da potvrdimo: novac za Vanjino lečenje je prikupljen“, poručila je porodica na Instagramu.
Kapsula kompanije Spejseks dovezla novu posadu do Međunarodne svemirske stanice
Kapsula kompanije Spejseks sa četiri astronauta stigla je danas do Međunarodne svemirske stanice (MSS) gde će astronauti boraviti do proleća. Kapsula je putovala 21 sat od Nasinog Svemirskog centra
Kenedi do stanice. Prevezla je jednog nemačkog i troje američkih astronauta koji su emocionalno reagovali kada su prvo ugledali međunarodnu stanicu na daljini od 30 kilometara. „Prilično fantastičan prizor“, rekao je Radža Čari, komandant kapsule Dragon.
„Lebdi u vazduhu i sija kao dijamant. Svi smo prilično uzbuđeni“, rekao je nemački astronaut Matijas Mauer.
Očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja
Očekuje pojačan intenzitetet saobraćaja na putevima van gradskih sredina kao obično krajem radne nedelje a pošto je za mnoge produžen praznik očekuje se i veći broj vozila na putevima koji vode ka zimskim turističkim centrima i odmaralištima, saopšptio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS). Na naplatnim stanicama povremeno može dolaziti do kraćih zadržavanja kaoi na onim deonicama na kojima se izvode radovi. Zabrane za šlepere i kamione sa prikolicom su na snazi na putu Jošanička Banja – Кopaonik.
Na graničnim prelazima za putnička vozila nema zadržavanja. Kamioni i šleperi na prelazu Kelebija na izlazu iz zemlje čekaju 180 minuta, na prelazu Gradina oko 260 minuta i na prelazu Batrovci 120 minuta. Na ostalim prelazima za kamione nema zadržavanja.
SAD pozvale na oslobađanje lokalnih službenika njihove ambasade u Sani
SAD su pozvale da se odmah oslobode jemenski službenici američke ambasade u glavnom gradu Jemena Sani, koji drže jemenski Huti pobunjenici, rekao je portparol Stejt departmenta. Većina lokalnih službenika američke ambasade u glavnom gradu Jemena je oslobođena preneo je portparol Stejt deparmmenta ali je dodao da jedan broj lokalnih službenika i dalje pritvoren bez objašnjenja i zatražio da se oni odmah oslobode.
On je rekao da su Huti pobunjenici prekršili zakon i ušli u kompleks ambasade zatvorene od 2015. godine, kada su SAD prebacile svoje diplomatsko osoblje u Rijad zbog građanskog rata u Jemenu.
VESTI IZ SPORTA
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo
Fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je u Beogradu Katar sa 4:0, u prijateljskoj utakmici u sklopu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022. godine. Pred malim brojem gledalaca na stadionu „Rajko Mitić“, Srbija je povela golom Saše Lukića u drugom minutu nadoknade prvog poluvremena. Drugi gol postigao je Luka Jović u 51. a dva minuta kasnije strelac je bio Dušan Vlahović. Konačan rezultat postavio je Sergej Milinković-Savić u 83. minutu.
Fudbaleri Irske i Portugala odigrali su u Dablinu nerešeno 0:0, u pretposlednjoj utakmici Grupe A u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. godine. Portugal je prvi na tabeli sa 17 bodova, koliko ima i drugoplasirana Srbija. Obe ekipe imaju po pet pobeda i dva remija. Portugal ima gol razliku 16:4, a Srbija 16:8. Portugalu će biti dovoljan bod za direktan plasman na Mundijal, a Srbija mora da pobedi. Pobednici grupa plasiraće se direktno na Svetsko prvenstvo u Kataru, a drugoplasirane ekipe igraće baraž uz najbolje ekipe iz Lige nacija.
Zvezda slavila protiv Asvela u Beogradu
Košarkaši Crvene zvezde pobedili su u Beogradu ekipu Asvela sa 73:67 (18:9, 15:23, 17:13, 23:22), u utakmici devetog kola Evrolige. Crveno-beli su upisali četvrtu pobedu u Evroligi, drugu uzastopnu, dok ekipa Asvela sada ima šest pobeda i tri poraza.
Košarkaše Crvene zvezde za vikend očekuje derbi protiv Partizana u ABA ligi, dok će u narednom kolu Evrolige gostovati Baskoniji.
Završni turnir: Đoković protiv Cicipasa, Rubljova i Ruda
Najbolji teniser sveta Novak Đoković igraće na završnom turniru u Torinu u Zelenoj grupi, a protivnici će mu biti Grk Stefanos Cicipas, Rus Andrej Rubljov i Norvežanin Kasper Rud, odlučeno je žrebom. Drugu grupu, Crvenu, predvodiće Rus Danil Medvedev, a u njoj su još i Nemac Aleksander Zverev, Italijan Mateo Beretini i Poljak Hubert Hurkač.
U svom 14. nastupu na ovom turniru, Đoković će pokušati da osvoji šestu titulu i izjednači rekord Švajcarca Rodžera Federera. Prethodno je osvajao završni turnir 2008, 2012, 2013, 2014. i 2015. godine.
PREPORUKA ZA ČITANJE
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN
1859. – Rođen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više značajnih građevina, među kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.
1927. – Lav Bronštejn (Trocki), jedan od lidera „leve opozicije“ unutar partije, isključen je iz boljševičke partije, a Staljin je postao neprikosnoveni lider SSSR. Trocki je interniran u Alma Atu, potom 1929. prognan iz zemlje, a 1940. po nalogu Staljina ubijen u Meksiku.
1933. – Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.
1995. – Potpisan je Erdutski sporazum kojim se teritorija Sremsko-baranjske oblasti (deo samoproklamovane Republike Srpske Krajine) utvrđuje kao deo Republike Hrvatske. Sporazumom je predviđen jednogodišnji period pod međunarodnom upravom.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će jutro biti maglovito, a tokom dana malo i umereno oblačno sa dužim periodima sunčanog vremena, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Tokom prepodneva očekuje duže zadržavanje magle na zapadu i jugozapadu. Duvaće slab do umeren, južni i jugoistočni vetar. Jutarnja temperatura kretaće se od minus dva do četiri, a najviša dnevna od 10 do 16 stepeni.
U Beogradu će biti sunčano. Jutarnja temperatura biće oko tri, a najviša dnevna oko 11 stepeni.
Tagovi
