Dobro jutro,
Već smo vam na ovom mestu citirali Duška Radovića i njegov aforizam o utorku kao „skromnom danu“, koji bi mogao proći neopaženo, kao dan posle ponedeljka i dan pre srede. Osim u „Nedeljniku“, jer mi utorkom „zatvaramo“ novi broj i šaljemo ga u štampu.
I osim ovog utorka, kada posle ko zna koliko vremena izgleda kao da svi važni svetski lideri za rat koji se vodi, daju izjave o tome da bi u jednom momentu, uprkos svemu, mogao da nastupi mir.
I osim ovog utorka kada slavimo što nas je na planeti od danas zvanično najmanje osam milijardi.
I osim ovog utorka, jer su se Australijanci izgleda smilovali, pa izgleda kao da će Đoković moći da igra tamo u januaru.
Jedan utorak koga ne požurujemo da čim pre prođe.
ZELENSKI VERUJE U MIR
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je lidere Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20) da prevazidju podele kako bi se okončati rat koji Rusi vode u Ukrajini.
Samit G20, najvažniji skup svetskih lidera od početka pandemije korona virusa počeo je danas na indonežanskom ostrvu Bali bez prisustva ruskog predsednika Vladimira Putina.
To je prvi samit koji će biti održan gotovo devet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu koja je izazvala teške ekonomske posledice po celu planetu i to uz pretnju upotrebe nuklearnog oružja.
Zelenski koji se vratio iz Hersona, grada na jugu Ukrajine koji je vraćen pod kontrolu ukrajinskih snaga, bio je jedan od prvih koji se putem video-linka obratio lidera na samitu.
“Uveren sam da je sada vreme da se zaustavi razorni rat Rusije. On (rat) može da bude zaustavljen”, rekao je Zelenski.
Iako rat u Ukrajini nije zvanično na dnevnom redu samita, to pitanje dominira na skupu.
Domaćin skupa, predsednik Indonezije Džoko Vidodo otvorio je samit pozivajući na okončanje rata u Ukrajini.
Vidodo je rekao da svet ne treba da bude podeljen u nekoliko tabora i ne sme da se dozvoli da krene u novi Hladni rat.
Članice G20 su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Turska, Kanada, Meksiko, Brazil, Argentina, Indija, Japan, Južna Koreja, Australija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Evropska unija.
One imaju udeo od 80 odsto u ekonomskoj proizvodnji i čine oko dve trećine svetske populacije.
ĐOKOVIĆ MOŽE U AUSTRALIJU?
Australijski mediji su objavili da je sve spremno da se Novaku Đokoviću dozvoli nastup na sledćem Australijan openu.
„Novaku Đokoviću dozvoljeno je da igra na Australijan openu 2023. godine, pošto će njegova trogodišnja zabrana za australijsku vizu biti ukinuta“, preneo je Sport klub objavu sa društvenih mreža kanala “9 News Melbourne”.
Đoković je devetostruki šampion, najuspešniji teniser u istoriji Australijan opena, a ove sezone nije nastupao posle afere zbog koje je čak bio i u pritvoru.
Samo tri nedelje posle završetka turnira, Australija je ukinula sve mere za nevakcinisane strance, zbog kojih Đoković prvobitno nije mogao da igra.
Australijan open, prvi grend slem turnir u sezoni, počinje 16. januara.
OSAM MILIJARDI
UN nacije su objavile publikaciju u kojoj je navedeno da će svetska populacija na današnji dan dostići osam milijardi ljudi, preneo je N1.
Svetska populacija nastavlja da raste, ali se tempo rasta usporava, navode UN.
Najnovije prognoze svetske organizacije pokazuju da bi globalna populacija mogla da poraste na oko 8,5 milijardi 2030. godine, na 9,7 milijardi 2050. godine i na 10,4 milijarde 2100. godine.
UN navode da je 2020. godine, stopa rasta globalne populacije pala ispod jednog procenta godišnje, prvi put od 1950. godine. Predviđa se da će broj stanovnika dostići vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi tokom 2080-ih i da će ostati na tom nivou do 2100.
Kako se konstatuje u publikaciji, rast stanovništva je delimično uzrokovan opadanjem nivoa mortaliteta, što se ogleda u povećanom nivou živorođenih beba.
U globalu, očekivani životni vek je dostigao 72,8 godina u 2019. godini, što je povećanje od skoro devet godina u odnosu na 1990. godinu.
Predviđa se da će dalje smanjenje smrtnosti dovesti do prosečnog životnog veka od oko 77,2 godine na globalnom nivou 2050 godine.
Nakon pada mortaliteta, rast stanovništva se nastavlja sve dok plodnost ostaje na visokom nivou. Kada plodnost počinje da opada, godišnja stopa rasta počinje da opada. Kako navode UN, 2021. godine prosečna plodnost svetske populacije iznosila je 2,3 rođenja. Žena prosečno rodi dva deteta tokom života, dok su 1950. godine žene prosečno imale oko pet porođaja.
OSTALE VESTI
Šta je Si Đinping poručio G20?
Predsednik Kine Si Djinping pozvao je danas lidere Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20) da se “čvrsto suprotstave instrumentalizaciji” hrane i energenata.
“Moramo da se čvrsto suprotstavimo bilo kakvoj politizaciji i instrumentalizaciji pitanja hrane i energije i upotrebi tih pitanja kao oružja”, rekao je Si na samitu G20 na indonežanskom ostrvu Bali.
Kineski predsednik pozvao je i na ukidanje sankcija, kao što su sankcije uvedene Rusiji.
Si je zatražio od bogatih zemalja da se usredsrede na smanjenje uticaja povećanja kamatnih stopa zbog rasta cena.
“Razvijene ekonomije treba da smanje negativne efekte prilagodjavanja svoje monetarne politike i da stabilizuju dugove na održivom nivou”, rekao je Si.
U Indoneziji je danas počeo dvodnevni samit G20.
Članice G20 su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Turska, Kanada, Meksiko, Brazil, Argentina, Indija, Japan, Južna Koreja, Australija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Evropska unija.
One imaju udeo od 80 odsto u ekonomskoj proizvodnji i čine oko dve trećine svetske populacije.
Makron pokušava preko Sija: “Zovite Putina…”
Francuski predsednik Emanuel Makronzatražio je danas od kineskog lidera Sija Đinpinga da interveniše kod ruskog kolege Vladimira Putina kako bi ga ubedio da se vrati za pregovarački sto u cilju sprečavanja eskalacije rata u Ukrajini, saopštila je Jelisejska palata.
“Predsednik Francuske traži od Kine da doprinese slanju poruka predsedniku Putinu kako bi se izbegla eskalacija (rata u Ukrajini) uz poziv da se ozbiljno vrati za pregovarački sto”, dodaje se u saopštenju.
Makron se nalazi u Indoneziji gde je u toku samit lidera Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20).
Si Djinping je u razgovoru sa Makronom na marginama G20 “pružio podršku evropskim posredničkim naporima”, posebno francuskom predsedniku, i “veoma je odlučno ponovio svoje protivljenje upotrebi atomskog oružja” Rusa u Ukrajini, dodala je Jelisejska palata.
Predsednik Francuske je pozvao kineskog kolegu da ujedine snage protiv rata u Ukrajini, ističući da je “stabilnost” u svetu takodje u interesu Kine.
Makron i Si su takodje razgovarali o bilateralnim odnosima, dok predsednik Francuske planira posetu Kini početkom 2023. godine ukoliko to dozvole zdravstveni uslovi zbog korona virusa.
Prikupljeni potrebni potpisi za održavanje sednice o smeni Šapića: “Ne može da bude gradonačelnik onaj koji krši zakon”
Odbornica grupe Ujedinjeni Mila Popović izjavila je juče da je prikupljeno 39 potpisa odbornika Grada Beograda za održavanje vanredne sednice Skupštine grada na kojoj će se tražiti smena gradonačelnika Aleksandra Šapića.
Ona je rekla novinarima u Gradskoj upravi da Inicijativu za Šapićevu smenu nisu podržali samo odbornici grupa Zavetnici, Dveri i koalicije NADA.
“Jasno je ko je istinska opozicije i kome je cilj, ne samo smena Šapića, već SNS režima koji uništava Beograd već devet godina”, rekla je Popović.
Ona je naglasila da Šapić ne može da bude gradonačelnik, jer je prekršio zakon.
“Kao predsednik opštine Novi Beograd počeo je da gradi objekat bez ikakve dozvole, a kao gradonačelnik je legalizovao taj isti objekat, iako su predmet legalizacije samo oni predmeti do 2015. godine”, objasnila je Popović.
Dodala je da vanredna sednica treba da se sazove u roku od sedam dana od prijema tog zahteva, a da se održi u roku od 15 dana.
Odbornik grupe Moramo, Dobrica Veselinović rekao je da treba sazvati sednice na temu zagađenja vazduha i energetske krize.
“Kriza zagađenja je tema koja tišti i mori veliki broj ljudi i mora da se sazove sednica kako bi se videlo koji rešenja Grad ima za to. Zatim stambena kriza, jer cene kvadrata odlaze u nebo”, rekao je on i dodao da treba doneti nov zakon o stanovanju.
Veselinović je naglasio i da je energetska kriza dostigla vrhunac, kao i da nekim građanima grejanje još nije isporučivano.
“Cene grejanja i računi moraju da se umanje tamo gde nema grejanja. Beograd treba da pređe na obnovljiv izvor energije”, ocenio je on.
Skupština Grada Beograda ima 110 odbornika.
Šapić : “Ovo je performans opozicije. Zašto sada traže posebno zasedanje?”
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je juče da zahtev opozicionih odbornika za održavanje vanredne sednice Skupštine grada na kojoj bi se tražila njegova smena predstavlja politički performans.
Šapić je za N1 rekao da odbornici na svakoj sednici mogu zatražiti njegovu smenu, i da je za to potrebno priložiti zahtev o dopuni dnevnog reda.
“Imaju priliku na svakoj skupštini. Zašto sada traže posebnu skupštinu? Verovatno je to deo njihovog političkog performansa, koji je legitiman”, rekao je Šapić.
Upitan da li je siguran u većinu koju ima, Šapić je rekao da dokle god ima većinu – biće gradonačelnik.
“Onog momenta kada većinu izgubim, neću je imati. Nema neposrednih izbora za gradonačelnika, kao što nema neposrednih izbora za premijera i vladu”, kazao je Šapić.
Zahtev za održavanje vanredne sednice na kojoj bi se raspravljalo o smeni Šapića potpisalo je 39 odbornika, saopštila je danas Mila Popović iz Ujedinjenih.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak, 15. novembar, najviše pišu o krizi na severu Kosova i očekivanjima nastavka pregovora sa Prištinom, a pišu i o drugim aktuelnim političkim i ekonomskim temama.
ALO – Naslovnu stranu posvećuje ratu u Ukrajini i pregovorima o mogućnostima okončanja, uz naslov „Kraj rata“.
BLIC – List piše da su po pitanju pregovora sa Prištinom, dva do sada ponudjena predloga iz Evropske unije bili probni baloni „Srbiju čeka bolja ponuda od plana Šolca i Makrona“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Pregovori po papiru Francuske i Nemačke“, o zahtevima da pregovori Beograda i Prištine budu nastavljeni prema predlogu ove dve zemlje. List piše da kupci teško dolaze do najjeftinijeg hleba „Ni korica od ‘save’ u pekarama“.
DANAS – O rebalansu republičkog budžeta i stanju finansija „Država prikriva pravo stanje javnog duga“. „Izbori na severu 18. decembra“, o izborima za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova koje je raspisala predsednica Kosova Vjosa Osmani.
INFORMER – O pripremama za Svetsko prvenstvo u fudbalu i očekivanjima selektora reprezentacije Srbije „Bićemo eventualno prvaci sveta“.
KURIR – O ocenama analitičara da su teroristički napadi mogući bilo gde u Evropi, u tekstu pod naslovom „Opasno“.
NOVA – Funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš tvrdi „LSV trpi štetu zbog koalicije sa SNS“. List piše da policija ne može da dokaže da su uhapšeni pripadnici kriminalne grupe „Vračarci“ planirali atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Režim od bezbednosti predsednika pravi rijaliti“.
POLITIKA – „Borel: Ne smemo dočekati 21. novembar bez rešenja“, list piše da su problemi na Kosovu bili na dnevnom redu sastanka ministara EU. „Sever Kosmeta živi i bez institucija Prištine“, o situaciji u četiri opštine na severu Kosova u kojima većinski živi srpsko stanovništvo.
SRPSKI TELEGRAF – O ratu u Ukrajini „Raskol medju Putinovim generalima zbog Hersona“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Tagovi
