Dobro jutro,
Dobro došli u dan prepun istorijskih događaja. Na današnji dan je oslobođen Beograd u Drugom svetskom ratu, pre 22. godine je donet čuveni Vučićev Zakon o informisanju, a na današnji dan ćemo saznati i da li dobijamo parlament u kojem neće biti opozicije, dakle istorijski, prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiju.
Trebalo bi, dakle, danas da saznamo ko će biti članovi kabineta mandatarke Ane Brnabić, a ako vam ovog jutra nedostaje osmeha na licu samo se setite učestalih izjava prethodnih dana o tome da je Brnabić samostalno birala nove ministre.
Dnevna štampa spekuliše ko će ući, a ko ostati u Nemanjinoj 11, a u isto vreme se nazire oko čega se vodila najveća borba u prethodnom periodu i šta će biti prioriteti nove vlade. Mnogi bi na prvu loptu pomislili da je to zdravstvo koje podnosi najveći teret novog talasa koronavirusa, ali možda se na primeru jedne doktorke iz unutrašnjosti to vidi malo bolje. Marija Stanković (30), jedina nezaposlena doktorka iz Gadžinog Hana, posle pet godina uzaludnog prijavljivanja na konkurse u tom mestu ali i širom Srbije, dobila je svoj prvi posao. Radiće u Policijskoj upravi u Nišu nakon pisanja medija i poziva da počne da radi kao lekar od Ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.
Doktori, dakle, idu u policiju, a da li će tu ostati doktor nauka?
FORMIRANJE VLADE
Brnabić prvo sa Dačićem i Šapićem, pa na Predsedništvo SNS
Ana Brnabić sastaće se u utorak ujutru, sa predstavnicima koalicije Socijalističke partije Srbije–Jedinstvene Srbije Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem, kao i sa predstavnikom Srpskog patriotskog saveza Aleksandrom Šapićem, najavljeno je iz Vlade Srbije.
Sastanci će se održati u zgradi vlade.
Za utorak popodne, planirana je sednica Predsedništva Srpske napredne stranke, posle koje bi trebalo da se zna predlog za sastav nove vlade.
Brnabić je u nedelju izjavila da će vrlo brzo uputiti predlog Narodnoj skupštini i da će nova vlada Srbije biti formirana „u najskorije vreme“.
„Ekspoze je spreman, na tome sam naporno radila sa svojim timom proteklih desetak dana… Građani će znati šta želimo da uradimo do 2025. godine“, rekla je Brnabić.
Vučić: ‘Pobedićemo mafijaše, garantujem!’
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je juče da će „mafijaši biti pobeđeni“ bez obzira na „lične, političke i svake druge posledice“ po njega.
„Borili smo smo se 2012, 2013. i 2014. protiv tajkuna koji su pljačkali zemlju i koji su želeli da je unište, i uspeli smo u tome, zemlju smo obnovili. Srbija je danas prva po stopi rasta u Evropi, rastu plate, rastu penzije, ljudi žive bolje“, ocenio je Vučić u video-snimku na Istagramu.
Rekao je da su, „dok smo se borili za bolji životni standard, za Kosovo i Metohiju, dok smo se borili za bolji zdravstveni sistem da bismo mogli da lečimo ljude, neki ljudi pomislili da je najisplativiji posao da budu mafijaši, da ubijaju ljude, da otimaju naše građane, da seju strah“.
„Obećavam: Pobedićemo ih. To im garantujem bez obzira na lične, političke i svake druge posledice“, rekao je Vučić.
Kosovo i Srbija se dogovorili o nacrtu sporazuma o nestalim osobama
Kosovo i Srbija postigli su u Briselu dogovor o nacrtu sporazuma o pronalaženju nestalih osoba, koji će biti funkcionalan u slučaju postizanja konačnog sporazuma, rečeno je na sastanku Komisije Vlade Kosova za nestale osobe.
Šef kosovske delegacije u dijalogu zadužen za pitanje nestalih, Ibrahim Makoli, rekao je da se o toj temi razgovaralo od prvog sastanka u Briselu.
„Na prvom sastanku postavljeni su osnovni principi za rešavanje pitanja nestalih, a to su: osnivanje zajedničke komisije, mehanizam za rasvetljavanje sudbine nestalih lica i neograničen pristup državnim arhivama koje omogućavaju rasvetljavanje sudbine svih nestalih osoba“, naveo je Makoli.
Po njegovim rečima, zajedničku komisiju će predvoditi EU i ona će biti odgovorna za rasvetljavanje sudbine nestalih osoba.
„Predvidjeno je da proces bude završen u roku od 18 meseci nakon postizanja konačnog sporazuma Kosova i Srbije“, dodao je Makoli.
KORONAVIRUS
Tiodorović: Nemamo razloga za vanredno stanje, mi smo u vanrednoj situaciji
U poslednja 24 sata u Srbiji je od posledica koronavirusa preminulo dvoje ljudi, dok su registrovane 122 novozaražene osobe. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva zdravlja u ponedeljak, u istom periodu testirano je 5,746 ljudi. U svetu je od koronavirusa umrlo 1.114.836 osoba dok je zaraženo 40 miliona i 64.580 ljudi, prenela je agencija Frans pres novi bilans.
“Nemamo razloga za uvođenje vanrednog stanja, mi smo u vanrednoj situaciji. Vanredno stanje u smislu policijskog časa mislim da ne dolazi u obzir, ali pred nama je težak period, novembar i decembar će biti hladni i vlažni i za očekivati je da će broj zaraženih da raste i to treba da predupredimo“, rekao je epidemiolog Branislav Tiodorović.
Kako je objasnio, naviše problema i najveći skok ima Beograd, a među obolelima od koronavirusa dominantna je grupa mladih ljudi i radno aktivno stanovništvo.
„Nemamo veliki priliv u bolnice, prvih pregleda ima manje, nema teških stanja, ali transmisija se odvija, za 10-15 ovi pozitivni koji su bili na žurkama i proslavama mogu preneti na starije i onda imamo ozbiljniju situaciju. Za Novi Pazar prema podacima se to još ne može reći, imali su strahovit udar u junu i svako povećanje će izazvati jednu veću pozornost i stepen pažnje“, objasnio je Tiodorović.
Šeranić: Epidemiološka situacija u RS zabrinjavajuća, nagli porast broja obolelih
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić izjavio je da je epidemiološka situacija u RS izrazito zabrinjavajuća i da se u poslednjih sedam dana beleži nagli porast broja zaraženih.
Šeranić je naveo da gotovo svi gradovi i opštine u Republici Srpskoj beleže rast broja slučajeva virusa korona, a da prednjači Banjaluka, što je, kako je naveo, sa aspekta broja stanovnika i očekivano.
Ministar zdravlja rekao je da se u poslednja tri do četiri dana beleži i nagli rast broja hospitalizovanih.
„U toku jedne večeri u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Republike Srpske u Banjaluci bilo je 20-30 prijema, što dovoljno govori o pritisku na zdravstveni sistem“, kazao je Šeranić za Radio-televiziju RS (RTRS).
Prema njegovim rečima, u UKC-u je trenutno hospitalizovano oko stotinu pacijenata, a u ostalim bolnicama oko 150.
Govoreći o eventualnom uvođenju novih mera, Šeranić je naveo da je primarni cilj zaštita zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije, te da su sve dosadašnje mere usmerene ka tome.
„Biće određenih mera koje će se odnositi na određene sektore, ali i to će biti procenjivano prema stanju u konkretnoj lokalnoj zajednici“, naveo je on.
U BIH su juče registrovana 542 nova slučaja korona virusa, od čega u Federaciji BiH 285, u RS 255 i Brčko distriktu jedan slučaj.
U RS je najviše novozaraženih ponovo bilo u Banjaluci, 101 osoba.
I u Severnoj Makedoniji je situacija ozbiljna
Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče poručio je građanima da je sutuacija „stvarno ozbiljna“ i pozvao ih da poštuju mere za sprečavanje širenja koronavirusa, ako žele da izbegnu ponovno uvođenje policijskog časa.
„Situacija je stvarno ozbiljna. Sledeći korak bi bio potpuno ograničavanje kretanja, odnosno policijski čas. Dajte da smognemo snage svi, da poštujemo mere da bi izbegli sve ovo, jer to je način na koji treba da se funcioniše u periodu koji je pred nama“, rekao je Filipče na konferenciji za novinare.
Ministar zdravlja Severne Makedonije je najvio da će Komisija za zarazne bolesti vladi u Skoplju za sutrašnju sednicu predložiti novi paket restriktivnih mera za sprečavanje širenja korona virisa.
On je rekao da taj paket predvidja da „svi ekonomski operatori rade do 23.00, ograničavanje kapaciteta u javnom prevozu do 50 odsto i preporuku da cela državna i javna administracija radi u smenama, onlajn ili redukovano“.
„Sve ovo sa paketom mera, za koji je potrebna promena Zakona o zažtiti stanovništva od zaraznih bolesti, o čemu će se sutra po skraćenom postupku diskutovati u parlamentu, značajno može sa smanji broj novodijagnostikovanih slučajeva“, rekao je Filipče.
U izmene tog zakona, podsetio je Filipče, stavljeni su predlozi za obavezno nošenje maski na otvorenom, ograničavanje grupisanja posle 22 sata i ograničavanje porodičnih okupljanja.
To je paket koji je vladi Zorana Zaeva Komisija za zarazne bolesti predložila 8. oktobra, jer je početkom meseca počeo značajno da raste broj zaraženih korona virusom, ali se ispostavilo da su za te mere potrebne izmene zakona.
EU pokrenula sistem koji povezuje nacionalne aplikacije za praćenje zaraze korona virusom
Evropska komisija (EK) je pokrenula sistem koji povezuje nacionalne aplikacije za praćenje kretanja zaraze koronavirusom, u najnovijem pokušaju da se uspori širenje pandemije.
Posle nedavnog testiranja u više zemalja EU, u sistemu su sada povezane nemačka, irska i italijanska, navela je EK.
Komisija je dodala da je te tri aplikacije instaliralo oko 30 miliona ljudi, što predstavlja dve trećine svih instaliranja u EU.
Aplikacije su razvijene da bi razbile lance zaraze tako što ljude upozoravaju ako su bili u blizini zaražene osobe.
Novi sistem osigurava da nacionalne aplikacije budu funkcionalne u svim zemljama koje su voljne da pristupe projektu.
Komisija je navela da aplikacije 20 članica mogu da budu povezane putem novog sistema.
Prethodnih nedelja širom EU dolazi do skoka broja novozaraženih koronavirusom.
OSTALE VESTI
Ukrajina ne učestvuje u zajedničkim dogadjajima s Rusijom povodom oslobodjenja Beograda
Ambasada Ukrajine u Beogradu čestitala je Srbiji 76. godišnjicu oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu, ali je navela da tim povodom ne želi da učestvuje u zajedničkim događajima sa predstavnicima vlasti Rusije, za koje je ocenila da oživljavaju nacističku politiku.
U saopštenju Ambasade Ukrajine navodi se da su u operacijama oslobađanja Beograda i većeg dela Srbije od nacističke okupacije 1944. godine, uz jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, učestvovale i snage Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta.
„Tokom Beogradske strateške ofanzive, jedinice Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, od kojih su 65 do 70 odsto bili Ukrajinci, izgubile su više od 18.000 ljudi. Hiljade Ukrajinaca zauvek su ostale u srpskoj zemlji, dajući svoje živote, zajedno sa jugoslovenskim vojnicima, za njenu bolju i slobodnu budućnost“, piše u saopštenju.
Ambasada je odala počast „svima koji su platili visoku cenu za slobodu prijateljskog srpskog naroda“, ali je dodala da „ne želi da učestvuje u zajedničkim dogadjajima sa predstavnicima Rusije.
„Ambasada ne želi da učestvuje u zajedničkim događajima sa predstavnicima Rusije, države agresora, čije rukovodstvo, kao i (lider nacističke Nemačke Adolf) Hitler u svoje vreme, grubo i cinično krši medjunarodno pravo i pod maskom Gebelsove propagande vrši agresiju protiv suverenih zemalja i pokušava da anektira delove njihove teritorije“, navodi se u saopštenju.
Nova: Evropski sud 5. novembra objavljuje presudu u vezi sa slučajem ubijenih gardista
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zakazao je za 5. novembar objavljivanje presude u postupku protiv države Srbije na osnovu tužbe porodice jednog od dvojice ubijenih gardista u kasarni Topčider, javio je portal Nova.rs.
Porodica gardiste Dragana Jakovljevića, koji je sa Draženom Milovanovićem ubijen pred objektom Karaš u kasarni Topčider 5. oktobra 2004. godine, tužila je državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava zbog oslobađajuće presude izrečene bivšem vojnom istražnom sudiji Vuku Tufegdžiću.
Tufegdžića je porodica Jakovljević ranije tužila da je javnim nastupima i klevetama povredio ugled i čast njihovog mrtvog sina.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava doneta je posle razmatranja tužbe podnete 2011. godine, nakon što je tadašnji Okružni sud odbacio tužbu porodice Jakovljević protiv Tufegdžića.
Vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, pripadnici Gardijske brigade, nadjeni su 5. oktobra 2004. godine mrtvi u krugu tajnog vojnog objekta Karaš u Beogradu.
Vojna istraga je najpre pokazala da je jedan gardista ubio drugog, a potom izvršio samoubistvo.
Međutim, posle sumnji u tu verziju dogadjaja, kasnije je formirana posebna komisija koja je dokazala da je gardiste ubila treća osoba.
Evropski parlament minutom ćutanja odao poštu ubijenom nastavniku u Francuskoj
Evropski parlament je počeo plenarno zasedanje minutom ćutanja u znak odavanje pošte ubijenom nastavniku Samuelu Patiju (Samuel Paty) na periferiji Pariza, dok je predsednik te institucije David Sasoli (Sassoli) pozdravio „borbu“ obrazovanja protiv „terora“.
„Sa mnogo emocija vam predlažem minut ćutanja za Samuela Patija, za sve žrtve terorizma i za one koji se svakodnevno bore protiv toga kroz svoju profesiju i posvećenost…“, rekao je Sasoli pred nekoliko poslanika prisutnih u skupštinskoj sali u Briselu.
Plenarna sednica, koja traje do petka, pretežno se održava onlajn zbog sanitarne krize.
Francusku i Evropu potresla je vest o nastavniku istorije i geografije kojem je u petak na periferiji Pariza odrubljena glava pošto je na času o slobodi izražavanja đacima pokazao karikature muslimanskog proroka Muhameda.
„Samuel Pati je brutalno ubijen… jer je verovao u slobodu izražavanja, jer je svojim đacima želeo da prenese slobodu razmišljanja, otvorenost duha i vrednosti o zajedničkom životu… Protiv terora se treba boriti putem obrazovanja i podučavanja, a Pati je u to verovao i to praktikovao“, rekao je Sasoli.
Prema njegovim rečima, takva borba je svakodnevna, a angažovano je nekoliko miliona prosvetnih radnika koji vode svoju misiju hrabro i odlučno i kojima je potrebna podrška društva u kojoj sloboda izražavanja predstavlja suštinsku vrednost.
SAD optužile šest pripadnika ruske obaveštajne službe GRU za hakerske napade
Ministarstvo pravde SAD optužilo je šest aktuelnih i bivših ruskih vojnih obaveštajaca da su hakerskim napadima nastojali da unesu pometnju u proces francuskih izbora, u Zimske olimpijske igre i američke bolnice i kompanije.
U otpečaćenoj optužnici navode se detalji hakerskih napada na brojne i različite političke, finansijske i sportske mete.
Navodi se da su bivši ili sadašnji pripadnici ruske vojne obaveštajne službe GRU optuženi, izmedju ostalog, za napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, na stranku Republika u pokretu francuskog predsednika Emanuela Makrona uoči izbora 2017. godine, i za ometanje istrage trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u velikoj Britaniji.
Oni nisu optuženi za napade na integritet izbora u SAD, iako su deo iste jedinice službe GRU, za koju američki tužioci tvrde da je nastojala da utiče na predsedničke izbore 2016. godine u toj zemlji, hakerskim napadima na mejlove zvaničnika Demokratske stranke.
U fokusu optužnice na 50 stranica nalaze se napadi čiji je cilj, prema tužiocima, bila promocija ruskih geopolitičkih interesa.
Medju njima su hakerski napadi protiv Zimskih olimpijskih igara 2018. godine u južnokorejskom Pjongčangu, gde je ruskim sportistima bilo zabranjeno učešće zbog doping afere.
Tramp najavio da će izbrisati Sudan sa liste država koje sponzorišu terorizam
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će izbrisati Sudan sa američke liste država koje sponzorišu terorizam.
Taj potez će Sudanu omogućiti da dobija međunarodne pozajmice i pomoć koji su mu neophodni za oživljavanje ekonomije i tranziciju ka demokratiji.
Da bi odluka bila sprovedena, Sudan mora da ispuni obavezu plaćanja 335 miliona dolara odštete američkim žrtvama terorizma i njihovim porodicama.
Tramp je odluku objavio nedugo posle posete ministra finansija SAD Stivena Mnučina Bahreinu, gde je išao da osigura da će ta zemlja priznati Izrael.
Trampova administracija nastoji da obezbedi dodatna priznanja Izraela od arapskih država, a skidanje sa liste sponzora terorizma ključni je podsticaj vladi Sudana da normalizuje odnose s Izraelom.
Tramp je na Tviteru napisao da je čuo „sjajne vesti“ da će nova vlada Sudana, koja čini veliki napredak, pristati da plati 335 miliona dolara američkim žrtvama terorizma i njihovim porodicama.
„Kada uplate, obrisaću Sudan sa liste država sponzora terorizma“, naveo je Tramp.
Očekuje se da prelazna vlada Sudana načini korake ka uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Izraelom, što bi bila još jedna Trampova diplomatska pobeda uoči predsedničkih izbora u SAD 3. novembra.
Sudan je na neizvesnom putu ka demokratiji nakon prošlogodišnjeg narodnog ustanka kojim je zbačen dugogodišnji autokratski lider Omar Al-Bašir.
Zemljom sada upravlja mešovita vojno-civilna vlada, a izbori neće biti održani pre jeseni 2022. godine.
Oko 3.000 penzionera ponovo demonstriralo protiv Lukašenka, održan i kontra-miting
Oko 3.000 beloruskih penzionera protestovalo je treći ponedeljak zaredom, zahtevajući ostavku dugogodišnjeg autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Oni su prošetali ulicama Minska, noseći cveće i skandirajući „Odlazi“, navodi Asošiejted pres.
Na jednom od transparenata protiv 66-godišnjeg predsednika pisalo je „Koliko baka je potrebno da smeni jednog deku“, a na drugom „Najbolji ustavni amandman je tvoja ostavka“.
U Minsku je danas održan i kontra-protest penzionera koji podržavaju Lukašenka.
Oko 2.000 ljudi, od kojih su mnogi bili u vojnim ili uniformama drugih bezbednosnih snaga, nosilo je državne zastave i transparente, na kojima je, između ostalog pisalo „Za mir, prosperitet i tradicionalne vrednosti“, navodi AP.
Lokalni mediji su javili da su neki učesnici kontra-mitinga dovezeni autobusima na skup.
Belorusija je pogodjena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni.
Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle dva i po meseca.
Nedeljom na ulice izlaze desetine hiljada demonstranata. Jedne nedelje je bilo i 200.000 ljudi.
Na prekjučerašnjem masovnom protestu u Minsku okupilo se oko 50.000 ljudi, prema proceni grupe za zaštitu ljudskih prava Vesna (Proleće), a manjih demonstracija je bilo i u drugim gradovima.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije navelo je da je uhapšeno 280 osoba, od kojih 215 u Minsku, i iznelo procenu da se u glavnom gradu okupilo 7.000 ljudi.
Vesna navodi da je oko 15.000 ljudi uhapšeno od početka protesta.
Nekoliko novinara beloruskih portala koji su pratili proteste osudjeno je na 13 do 15 dana zatvora.
Od početka protesta, najmanje tri osobe su poginule, a desetine su povredjene.
Svi beloruski opozicioni političari i istaknuti aktivisti su ili u zatvoru ili van zemlje.
Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, optužuje zapadne zemlje za podsticanje protesta.
Opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje, postavila je ultimatum Lukašenku da se povuče sa čela države do 25. oktobra, najavivši da će u suprotnom pozvati sve gradjane da izadju na ulice i da započnu generalni štrajk.
Tihanovskaja, koja je neočekivano postala glavni rival Lukašenku na predsedničkim izborima posle hapšenja drugih istaknutih opozicionara, zatražila je i prestanak policijske represije nad građanima i oslobađanje svih „političkih zatvorenika“.
EEA: Neće biti ispunjen ključni cilj zaštite biodiverziteta
Neodrživa poljoprivreda, šumarstvo i širenje urbanizacije ugrožavaju zdravlje životinja i prirodnih staništa u Evropi, što znači da Evropska unija neće ispuniti ključne ciljeve zaštite biodiverziteta, saopštila je Agencija EU za zaštitu životne sredine (EEA), prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
U izveštaju Agencije navodi se da većina zaštićenih staništa i vrsta u Evropi imaju loš status čuvanja.
Cilj EU bio je da se poveća broj staništa i životinjskih vrsta dobrim ili unapredjenim statusom čuvanja za 100 i 50 odsto u 2020. u poredjenju sa periodom od 2001. do 2006. godine.
Medjutim, EU ide ka tome da promaši zacrtani cilj za 12 odsto kada se radi o staništima i za dva odsto kada je reč o životinjskim vrstama. Unija nije uspela da ispuni ni cilj povećanja broja vrsta ptica dobrim ili unapredjenim populacionim statusom do 2020. godine.
„To jasno pokazuje da i dalje gubimo naš vitalni sistem podrške“, izjavio je evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus.
EU, zajedno sa zemljama kao što su Kanada i Velika Britanija, pokušava da uhvati zamah pred globalni samit o biodiverzitetu u Kini sledeće godine, usled pogoršanja krize u vezi sa klimatskim promenama i gubitka životinja.
Na samitu će učestvovati skoro 200 zemalja i pregovaraće se o novom sporazumu za zaštitu životne sredine.
Evropska komisija predstavila je u maju plan za smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto i da se organski obradjuje 25 odsto zemlje do 2030. godine, a poljoprivredne grupe smatraju da bi to moglo da ugrozi useve.
Članice EU će ove sedmice pokušati da postignu sporazum o reformama koje bi mogle da učine poljoprivrednu politiku više ekološkom.
O ČEMU PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak 20. oktobar najviše pišu o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, o očekivanjima za formiranje nove Vlade Srbije i o drugim temama.
BLIC – Epidemiolog Predrag Kon o aktuelnoj situaciji sa epidemijom korona virusa „Virus tri puta zarazniji nego na početku“. O očekivanjima oko formiranja nove Vlade Srbije „Dan D za novu Vladu“.
VEČERNJE NOVOSTI – O povećanju broja zaraženih korona virusom u Beogradu „Eksplozija kovida 19 zapretila prestonici“. O najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Pobedili smo tajkune, na redu su mafijaši“.
DANAS – „Vučić tvorac fondacije ‘za pristojno društvo'“, o fondaciji „Za srpski narod i državu“ koja je u oktobru prošle godine osnovana sa sedištem u centrali Srpske napredne stranke (SNS) na Novom Beogradu. O mogućem pooštravanju mera zbog epidemije korona virusa „Policijski čas je uvek znak nemoći države“.
POLITIKA – O povećanju broja zaraženih korona virusom „Srbija u crvenoj zoni, rizična sva okupljanja“. „Opozicija u visokom startu za beogradske izbore“, o dešavanjima u opozicionim strankama u vezi eventualnog učešća na narednim beogradskim izborima.
DOGAĐAJI PRED NAMA
BEOGRAD
– Godišnjica oslobodjenja Beograda u Drugom svetskom ratu:
– U 18 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) na tribini „Sloboda je sve“ povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu govore novinari Dragoljub Petrović i Ljubodrag Stojadinović, istoričarka Dubravka Stojanović i karikaturista Dušan Petričić;
– U 19 časova Muzej Jugoslavije organizuje onlajn tribinu „Smrt fašizmu“. Učestvuju istoričar Hrvoje Klasić, umetnik Nikola Radić Lucati i istoričarka Jovana Nedeljković.
U 12 časova u Press centru UNS-a okrugli sto Pokreta Dveri „Obnova demokratije i reforma izbornog sistema u Srbiji“. Učestvuju docent FPN Dušan Vučićević, politikolozi Boban Stojanović i Mladen Mrdalj, Milan Zirojević iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Dejan Bursać iz Instituta za političke studije, Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative, Andrej Mitić iz Foruma za nacionalnu demokratiju i potpredsednica Dveri Tamara Milenković Kerković.
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN
1740 – Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevačkim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg.
1936 – Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karadordjević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić.
1944 – Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd.
1949 – Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.
1971 – Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant (Willy Brandt) dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1992 – Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji – potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata.
1998 – Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Miloševića.
2003 – U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama „Muzej voštanih figura“, „Servisna stanica“, „Kamiondžije“…
2011 – Svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u svom rodnom gradu Sirtu. Sahranjen je u pustinji na tajnoj lokaciji.
2013 – Umrla je Jovanka Broz, udovica nekadašnjeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Sahranjena je u Kući cveća gde je sahranjen i Josip Broz, uz državne i vojne počasti.
ZANIMLJIVOST
Gitare Edija Van Halena na aukcijskoj prodaji u decembru
Dve gitare nedavno preminulog poznatog muzičara Edija Van Halena (Eddie) biće ponuđene na aukciji u decembru, saopštila je danas aukcijska kuća Džulijen (Julien).
U pitanju su električna gitara „EVH Charvel Art Series“ iz 2004. godine i gitara koju je Van Halen prilagodio za sviranje 1991. godine u jednom studiju, navela je aukcijska kuća i dodala da je prodaja zakazana za 5. decembra.
Van Halen je na obe gitare napravio šare u svom stilu kao na većini svojih gitara iz doba prvog albuma benda 1978. godine. Procenjuje se da bi svaka gitara mogla da bude prodata za cenu od 60.000 do 80.000 dolara.
Edi Van Halen (65) preminuo je 6. oktobra od raka.
Na aukciji posvećenoj svetu rokenrola, biće ponudjena gitara marke Fender Stratokaster koju je vodja benda „Nirvana“ Kurt Kobejn (Curt Cobain) razbio na turneji promocije albuma „In Utero“ 1994. godine. Takodje će biti ponudjen par belih rukavica sa kristalnim ukrasom koje je nosio Majkl Džekson (Michael Jackson) na turneji „Victory Tour“ braće Džekson 1984. godine.
*U ovom pregledu korišćeni su izveštaji agencija Beta
Tagovi
