Dobro jutro,
Nakon što je obavio razgovore sa predstavnicima 11 stranaka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je zadovoljan učinjenim, kao i da je „većina razumela težinu situacije sa kojom se suočavamo, ne našom krivicom“.
Uprkos tome što se ukrajinski Antonov „An-12BK“ u subotu srušio u Grčkoj, još uvek postoji mnogo pitanja koja čekaju na odgovor. Neki detalji su ipak poznati…
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski predvodiće vladinu delegaciju koja će danas na Savetu Evropske unije u Briselu učestvovati na prvoj međuvladinoj konferenciji. Međutim, skorije pristupanje Uniji ne izgleda toliko izvesno…
KONSULTACIJE O MANDATARU NOVE VLADE
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je obavio konsultacije sa 11 stranaka.
„Najpre sam razgovarao sa manjinskim strankama“, rekao je Vučić.
“Razgovarali smo zatim i sa Zavetnicima i Dverima koji su izneli svoje zahteve i po pitanju KiM i po pitanju Prajda i po nekim drugim pitanjima. Neke stavove smo prihvatili neke ne”, napomenuo je.
Dodao je da “SSP izrazila želju da ostanu u opoziciji”.
“Sa poslanicima DSS smo takođe razgovarali, a POKS je rekao šta je imao o ključnim temama koje su vitalne za našu zemlju”, rekao je Vučić.
“Razgovarali smo sa listom oko SPS-a. Ocenili smo našu saradnju kao uspešnu”, istakao je Vučić.
Najveća stranka me obavestila da ima većinu od 130 do 160 poslanika.
“Ja sam im rekao da kada budu sigurni kolika je ta većina da me obaveste da mogu da poverim mandat, mada mandatar ne mora da bude iz te stranke”, rekao je Vučić.
“Suštinski ja sam zadovoljan razgovorima, većina je razumela težinu situacije kojom se suočavamo, ne našom krivicom. Ne znači da smo se u svemu saglasili”, rekao je Vučić.
Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da će poslanički klub SSP, PSG, Pokreta za preokret i Sloge, biti najveći opozicioni klub u parlamentu i da nikada nisu ni razmišljali da budu deo vlasti sa SNS.
“Suština naše politike uvek je bila da Srbiji bude bolje. Uvek smo bili opozicija vlati, Srbiji nikada i nikada joj nećemo biti opozicija”, rekao je Đilas novinarima nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je, kako je rekao, protekao u pristojom tonu, prenosi Blic.
Prema njegovim rečima, predsednik im je preneo da će do kraja meseca biti održana konstitutivna sednica parlamenta, a da će tokom avgusta Srbija dobiti vladu.
Dodao je da su predstavnici SSP, PSG-a i Pokreta za preokret, koji su se iz koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” odazvali pozivu na razgovor, preneli Vučiću da ne postoji mogućnost da budu deo vlasti, jer bi to, kaže, bilo “krajnje neprirodono, nelogično, nenormalno”, s obrizom na razlike u stavovima.
Potpredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da lista “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” ima većinu za konstituisanje Skupštine Srbije i za izbor vlade, i da na konsultacijama SNS-a sa predsednikom Srbije nije bilo reči o mandataru.
“Obavestili smo predsednika (Srbije Aleksandra Vučića) da je SNS sa koalicionim partnerima obezbedila većinu za konstituisanje Skupštine i za izbor nove Vlade”, rekao je Vučević ispred predsedništva nakon konsultacija sa Vučićem.
On je rekao da nova većina ima najmanje 130 poslanika, a “moglo bi da ide i do 160”.
PAD AVIONA U GRČKOJ
Prethodnih dana odjekuju izjave zvaničnika iz Srbije, Grčke i Ukrajine o padu aviona koji se srušio kod grada Kavala na severu Grčke.
Ono što je do sada pouzdano, jeste da je u pitanju ukrajinski Antonov “An-12BK” koji je leteo iz Niša za Aman i Jordan, kako je i prikazano na ruti leta na portalu Flgihtradar24. Kako se navodi, u pitanju je avion ukrajinske kompanije Meridijan, a takođe se navodi da su poslednjih pet letova “An-12BK”, sa registracijom “UR-CIC”, bili ka Parizu, Sarajevu, Beogradu, Ankari i Nišu. Avion je iz Niša poleteo u 20.26 sati, 16. jula, ali je na oko pola puta preko Egejskog mora napravio zaokret nazad prema kopnu. Poslednji signal iz letelice poslat u trenutku kada je avion bio na visini od oko 106 metara, oko 36 kilometara od aerodroma u Kavali.
Ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je na konferenciji za novinare da je avion koji je 16. jula pao u Grčkoj prenosio “11,5 tona naše namenske industrije za Bangladeš”, kao i da je svih “osam članova posade nažalost poginulo”.
Denis Bogdanovič, generalni direktor Meridijana, kasnije je potvrido rekao je da su svi članovi posade Ukrajinci. U međuvremenu, CNN je preneo izjavu portparola Ministarstva inostranih poslova Olega Nikolenka koji se oglasio na Fejsbuku i koji je naveo da se pretpostavlja da je uzrok nesreće kvar na motoru ovog aviona.
„Putovao je iz Srbije u Bangladeš preko Jordana kada se srušio. Svih osam članova posade bili su državljani Ukrajine“, naveo je Nikolenko.
Ujedno, kako prenosi Radio slobodna Evropa (RSE), Grčka će uložiti protest Srbiji zbog toga što nije blagovremeno obaveštena o naoružanju u ukrajinskom avionu.
„Ambasador Grčke u Beogradu uskoro će izdati demarš da je Srbija prethodno trebalo da obavesti Grčku o prirodi tereta aviona“, rekao je diplomatski izvor.
Demokratska stranka ocenila je da se izjave srpskih i grčkih državnih zvaničnika o padu ukrajinskog aviona na teritoriji Grčke, koji je poleteo iz Srbije, ne podudaraju, i zatražio da se “hitno saopšti puna istina o toj nesreći”.
Kako je u saopštenju naveo predsednik Izvršnog odbora DS Srđan Milivojević, „ljudi poput Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika“, već ih informišu o „detaljima vezanim za ovu po državu Srbiju veoma opasnu avionsku nesreću“.
„Zato hitno očekujemo punu istinu o svim okolnostima vezanim za ovaj nemili događaj do koje možemo doći samo nezavisnom istragom koja će rasvetliti sve činjenice o padu aviona i teretu koji je nosio“, rekao je Milivojević.
SEVERNA MAKEDONIJA I EU
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski predvodiće vladinu delegaciju koja će danas na Savetu Evropske unije (EU) u Briselu učestvovati na prvoj međuvladinoj konferenciji.
„Ova međuvladina konferencija je od istorijskog značaja za Republiku Severnu Makedoniju, jer označava početak pregovora za punopravno članstvo zemlje u EU“, ističe se u saopštenju vlade u Skoplju.
Prema dnevnom redu, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, zajedno sa premijerom Albanije Edijem Ramom, bi trebalo da se sastane sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
„U okviru ove istorijske posete Briselu najavljen je i početak skriniga za Severnu Makedoniju i radni ručak sa evrokomesarom za proširenje i dobrosusedsku politiku Oliverom Varhejijem, kojem će prisustvovati obe delegacije“, navodi se u saopštenju.
Vlada u Skoplju je u subotu odobrila zaključke koje je prethodno izglasalo sobranje i donela odluku da prihvati predlog francuskog predsedništva od 30. juna za početak pristupnih pregovora.
Tada je najavljeno da će prva politička međuvladina konferencija, koja će označiti početak pristupnih pregovora Makedonije sa EU biti održana 19. jula u Briselu.
Prema francuskom predlogu, druga međuvladina konferencija, sa usvajanjem Pregovaračkog okvira, biće održana tek posle promene Ustava Severne Makedonije i uvođenja Bugara, što je jedan od uslova Sofije.
Francuski predlog za ukidanje bugarskog veta i početak pristupnih pregovora, iza kojeg je stala cela EU, u Severnoj Makedoniji je naišao na snažan otpor makedonske opozicije, velikog dela građana, akademske javnosti i relevantnih nevladinih organizacija koje se bave evrointegracijama, koji smatraju da vodi bugarizaciji zemlje i da ne omogućava stvarni početak pristupnih pregovora.
Početak pregovora EU sa Skopljem blokira bugarski veto od novembra 2020. zbog spora oko jezika i istorije. Brisel je i napredak Tirane na putu ka EU vezao za napredak Severne Makedonije, koja već 17 godina ima status kandidata za članstvo.
Plenković: „Do Vučićeve posete će doći kada bude trenutak“
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne može da bude privatna jer je to „stvar koja ima svoje političke implikacije“ i da će do posete doći kada bude trenutak.
„Neslužbeno smo doznali da postoji želja da se dođe u nedelju, ali bez formalne najave što smatramo da treba da prethodi za svaki posetu, pogotovo takvog karaktera. Koliko god da želi diskretno da se obavi, to nije privatna poseta. To je stvar koja ima svoje političke implikacije“, rekao je Plenković, a prenela Hina.
Plenković je reakciju Beograda povodom odluke Hrvatske da Vučiću ne odobri privatnu posetu Jasenovcu, nazvao „munjevitom, histeričnom“, ne samo vlasti i zavničnika nego i medija, a za Hrvatsku je rekao da je „uključiva i tolerantna“ i da ne želi da zaradi političke bodove na ovoj temi.
„Rekli smo da nije trenutak niti je metodologija bila za to ispravna. Kada dođe trenutak i kada se steknu uslovi, možemo o tome govoriti“, rekao je premijer Hrvatske novinarima posle sednice Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
„Kada dođe trenutak, biće i poseta. Politika svršenog čina ne može proći nigde, pa ni u Hrvatskoj… Mi smo u ovom trenutku smatrali da nam takva poseta ne odgovara“, dodao je Plenković.
Vučić je ranije rekao da prošle i ove godine tri puta sa Zagrebom nije uspeo da dogovori posetu Jasenovcu, jednom 2021. i dva puta 2022. godine, i da su mu stigla odbijanja „zbog unutrašnje političke situacije“ i obrazloženje da za „posetu nije dobrodošao“.
Plenković je rekao da zna za Vučićevu inicijativu krajem februara, marta. „U tom trenutku smo rekli da nije trenutak za takvu posetu. Nakon toga više nije bilo kontakata niti rasprava na tu temu“, rekao je hrvatski premijer.
Dodatno pojašnjavajući slučaj s kraja februara, Plenković je rekao da je to bio trenutak kada je uhapšen ministar Horvat, dan kada je njemu umro otac, kada je USKOK bio zainteresovan za Miloševića i Aladrovića.
„Poslali smo poruku da nije bilo vreme za takvu posetu“, rekao je on i naglasio da se svaka poseta koja može da ima političke posledice mora pažljivo dogovarati.
„Važno je da se u međusobnim odnosima tretiramo s poštovanjem, vodimo računa da smo država. Države komuniciraju kao i ljudi“, rekao je Plenković i dodao da se svako ko dolazi u posetu – najavi.
„Ista vrsta komunikacija treba da budei i između država. Ovde to nije bilo na način koji bi odgovarao“, dodao je on.
Plenković je rekao da će se o toj temi dalje razgovarati „kada se malo primire strasti“.
U Portugalu dve osobe stradale u šumskim požarima
U šumskim požarima koji danima besne na severu Portugala dve osobe su stradale, saopštila je tamošnja civilna zaštita.
„Reč je o saobraćajnoj nesreći, vozilo je skrenulo sa puta u zoni požara“, navodi se u saopštenju i dodaje da su u vozilu pronađena dva izgorela tela starijih osoba.
Uprkos povoljnijim vremenskim uslovima poslednjih dana, uključujući nižu temperaturu, više od 1.000 vatrogasaca je i dalje mobilisano u borbi protiv šest šumskih požara na severu zemlje.
Portugal je pogođen nizom požara od 8. jula, što se poklopilo sa dolaskom velikog toplotnog talasa, koji je već progutao desetine hiljada hektara vegetacije.
Od početka godine, gotovo 44.000 hektara šume u Portugalu je uništeno.
Britanski princ Hari u UN: „Naš svet je ponovo u plamenu“
Britanski princ Hari izjavio je da je „svet ponovo u plamenu“, u Generalnoj skupštini UN gde je govorio o globalnom zagrevanju, ratu u Ukrajini i epidemiji korona virusa.
„Od užasnog rata u Ukrajini do ukidanja ustavnih prava ovde u SAD, svedoci smo globalnog napada na demokratiju i slobodu, protiv čega se borio Mandela celog života“, rekao je princ Hari na tribini posvećenoj godišnjem odavanju počasti bivšem predsedniku Južnoafričke Republike i legendarnom borcu protiv aparthejda Nelsonu Mandeli.
Prema njegovim rečima, epidemija korona virusa, rat i inflacija gurnuli su Afriku u energetsku i prehrambenu krizu.
Princ je dodao da je suša u Africi „odraz ekstremnih vremenskih uslova koji se primećuju širom sveta“.
„Dok danas ovde sedimo, naš svet ponovo gori“, rekao je Hari i dodao da će se kriza pogoršati ukoliko lideri zemalja ne donesu „smele odluke“.
Unuk britanske kraljice Elizabete Druge došao je na tribinu zajedno sa suprugom Megan MarkL.
Petković: „Priština blokira dijalog, a ne Vučić“
Direktor Кancelarije za Кosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada nije odbijao dijalog i nedvodmisleno je posvećen pregovorima sa Prištinom, tako da su tvrdnje glavnog prištinskog pregovarača Besnika Bisljimija da Beograd sabotira razgovore najobičnija zamena teza.
Petković je u saopštenju dodao da su o stavovima predsednika Vučića i njegovoj zabrinutosti za stabilnost regiona, kao i apsolutnoj spremnosti da sva otvorena pitanja rešava za pregovaračkim stolom, dobro informisani i specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i zemlje Кvinte.
„Ne samo da za bilo kakav dijalog nije spreman Aljbin Кurti, već ni Bisljimi nije spreman da na razuman i produktivan način razgovara na tehničkom nivou, i ta blokada dijaloga traje mesecima“, naveo je Petković i dodao da Bisljimi odbija da razgovara o Zajednici srpskih opština i da zbog prištinske strane u dijalogu dugo nema suštinskog pomaka.
On je rekao da Priština mora konačno da shvati da se ne pregovara o onome o čemu bi oni želeli da pregovaraju, već da je na stolu njihova obaveza da preuzmu ranije preuzete obaveze, među kojima je omogućavanje formiranja ZSO na način kako je to predviđeno Prvim briselskim sporazumom i pratećim dokumentima.
Više od 450 migranata spašeno kod obale Tunisa
Tuniska obalska straža saopštila je da je spasila 455 migranata tokom nekoliko operacija tokom noći kod severne, istočne i južne obale zemlje.
„U okviru borbe protiv iregularne imigracije, jedinice Nacionalne garde na severu, centru, istoku i jugu osujetile su 37 pokušaja (migranata) da pređu pomorske granice“, navodi se u saopštenju.
Tokom tih operacija spaseno je 455 ljudi, među kojima 289 migranata iz nekoliko potsaharskih zemalja, dok su ostali državljani Tunisa.
Italija je jedna od glavnih ulaznih tačaka u Evropu za migrante iz severne Afrike, koji uglavnom stižu iz Tunisa i Libije, dve zemlje iz kojih su odlasci znatno porasli 2021. godine.
Prema tuniskim izvorima, prošle godine je 15.671 migrant uspeo da stigne na italijansko tlo sa obale Tunisa naspram 12.883 tokom 2020. godine.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – List se bavi klimom i vrućinama koje pogađaju delove Evrope „U Srbiji 40 stepeni“. O odbijanju Hrvatske da predsedniku Srbije dozvoli privatnu posetu Jasenovcu i reagovanjima srpskih i hrvatskih zvaničnika tim povodom „Hrvati dozvolili Vučiću da poseti Jasenovac“. O stanju na bankarskom tržištu „Hoće li i koliko rasti kamate na kredite“.
VEČERNJE NOVOSTI – Povodom odluke Hrvatske da predsedniku Vučiću ne dozvoli da dođe u Jasenovac „Spomenik u Jasenovcu kao staza za pešake“. O energentima „Imaćemo gasa i ako Bugarska zavrne ventil“.
DANAS – O uvredama pojedinih medija i srpskih zvaničnika posle odluke Hrvatske da zabrani posetu predsednika Srbije Jasenovcu „Dolivanje ulja na nacionalnu mržnju“. List piše o firmi „Valir“ čije je oružje prevozilo ukrajinski avion „Za dve godine – od nule do 55 miliona evra prihoda“.
NOVA – „U dogovoru oko gasa Siniša Mali zaobišao Zoranu Mihajlović“, o odnosima dvoje ministara u Vladi Srbije. List piše o zatvaranju dela autoputa „Miloš Veliki“ koji je otvoren pre tri godine „Milionski ugovori za rupe na novom putu“. Zamenik ambasadora Ukrajine u Srbiji Marko Martinjuk kaže „Spremni smo da kupujemo oružje od Srbije“.
POLITIKA – List prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o odbijanju Zagreba da mu odobri posetu „Jasenovac za Srbe ne sme da bude zabranjeno mesto“. O dešavanjima u Ukrajini „Ko su izdajnici u okruženju Volodimira Zelenskog“. O novom talasu korone „Četvrta doza ‘stare’ vakcine može da spase život“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1427. – Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu „Slovo ljubve“. Njegova je zadužbina manastir Manasija.
1870. – Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.
1893. – Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu („Pesme o revoluciji“, „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Lenjin“).
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas posle svežeg jutra biti pretežno sunčano i toplo vreme sa temperaturom do 32 stepena, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Najniža temperatura od devet do 17 stepeni, a najviša od 29 do 32 stepena. Vetar slab, uglavnom severni.
U Beogradu na širem području grada jutro će biti sveže a tokom dana sunčano i toplo.
Najniža temperatura od 13 do 17 stepeni Celzijusa, a najviša oko 31 stepen. Vetar slab, severni.
Tagovi
