Dobro jutro,
A onda pogledate kroz prozor i više nije dobro.
Ako će vam makar malo olakšati orijentaciju u ovom snežnom jutru naš brifing – imao se rašta i pisati. Teme su, a kako drugačije, zanimljive.
TI MOJE ZLATO
Otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još sredinom decembra naveo da je u jednoj “siromašnoj opštini na jugoistoku zemlje” pronađeno veliko nalazište zlata, trajala su licitiranja gde je to tačno.
Za istinu, pardon na toj metafori, nije trebalo mnogo kopati: kompanija Dundee Precious Metals Inc. (DPM) zvanično je saopštila pre nekoliko dana da su nadomak njenog projekta “Timok Gold” na lokalitetu Čoka Rakita (Homolje, opština Žagubica) pronađeni zlato i bakar, “među drugim uzorcima visokog kvaliteta”.
Čoka Rakita nalazi se tri kilometra jugoistočno od projekta “Timok Gold”, a sa 517 metara dubine nađeno je 63,46 grama po tonu zlata (Au) i 0.11% bakra, kaže se u saopštenju.
“Preliminarni metalurški testovi ukazuju da je izdvajanje zlata veće od 93%. Dodatni testovi zakazani su za 2023. godinu”, naveli su analitičari iz grupe Stifel.
Bušenje je, dodaje se, obavljeno u četvrtom kvartalu 2022.
U isto vreme, i analitičari kompanije Canaccord Genuity kazali su da “stvari postaju jako slatke u Čoka Rakiti”.
“Investitori će se možda setiti da DPM nije uspevao da ih ubedi u ekonomsku isplativost projekta na Timoku, ali verujemo da će ovo povećati njihove šanse”.
Kako su sredinom decembra pisali mediji u Srbiji, predsednik Vučić je objavio da su u Srbiji otkrivena nalazišta zlata i kalcijum-karbonata. Početkom januara je dodao da je nalazište u jednom od najsiromašnijih delova Srbije.
“Za jedno se zna da je u Gadžinom Hanu, a čekam dozvolu da kažem gde je tačno i ovo drugo”, rekao je Vučić, ali i dodao da će opština “doslovno procvetati, te da je u njoj pronađeno “mnogo više zlata nego što imamo u rudniku Čukaru Peki”.
“Da sam birao bolju opštinu, ne bih je našao. U pitanju je jugoistok Srbije. Ta opština će procvetati”, zaključio je predsednik Srbije.
VANREDNA ODBRANA OD POPLAVA
Zbog obilnih padavina i povećanog vodostaja reke Toplice vanredna situacija proglašena je i u Prokuplju i Kuršumliji.
Kako javlja RTS, Gradski štab za vanredne situacije Prokuplja odluku je doneo na večerašnjoj vanrednoj sednici jer nivo Toplice “raste iz sata u sat”.
Komandant tog štaba i gradonačelnik Prokuplja Milan Aranđelović kazao je da se stanje na reci Toplici prati i da su sve nadležne službe na terenu kako bi se sprečilo ugrožavanje ljudi i materijalnih dobara.
Kada je u pitanju Kuršumlija, najteže je u naselju Mikuljana gde je poplavljeno desetak kuća i vodovodni rezervoari odakle se taj grad snabdeva vodom, preneo je RTS.
Na terenu su službe Javnog komunalnog preduzeća i pripadnici Sektora za vanredne situacije koji su pritekli u pomoć ugroženim domaćinstvima.
Usled obilnih padavina koje su prouzrokovale porast vodostaja i izlivanje reka i bujičnih potoka vanredna situacija proglašena je ranije na teritoriji Novog Pazara, Prijepolja, Tutina i Brusa, kao i na delu teritorije opštine Nova Varoš.
VUČIĆ PROTIV PETORKE
pecijalni predstavnici Evropske unije i SAD za Zapadni Balkan, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, i savetnici lidera Nemačke, Francuske i Italije dolaze danas u Beograd, gde će razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Očekuje se da glavna tema razgovora budu dalji koraci u dijalogu Beograda i Prištine i francusko-nemački plan za Kosovo, koji je EU usvojila.
Lajčak, Eskobar, specijalni izaslanici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, Emanuel Bon i Jens Pletner, i savetnik italijanske premijerke Frančesko Marija Talo, dolaze u Beograd iz Prištine, u sklopu pojačanih diplomatskih aktivnosti Zapada na normalizaciji odnosa dve strane.
Petorka će se danas u 10.00 sastati u Prištini sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, a posle podne u Beogradu sa Vučićem.
Vučić je juče rekao da očekuje “teške razgovore”, a na pitanje sa kojim planom dolaze, imajući u vidu “crvene linije” Beograda, kazao je da dolaze “sa planom koji njih zanima”.
“Dolaze sa planom koji njih zanima, oni su sila, oni su veliki, mi smo mali. Zato će razgovori biti teški”, naveo je Vučić.
Jedan od ciljeva posete, kako su nedavno naveli diplomatski izvori u Briselu, je i priprema naredne runde dijaloga na najvišem nivou, odnosno sastanka Vučića i Kurtija. Vučić i Kurti su se poslednji put sastali u Briselu u novembru 2022. godine, u jeku tenzija na severu Kosova.
Uz Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, i Eskobara, zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnog izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan, aktivnu ulogu u procesu normalizacije odnosa od letos imaju i Emanuel Bon i Jens Pletner, savetnici francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Upravo su Bon i Pletner u septembru 2022. dostavili Vučiću i Kurtiju takozvani francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa, koji je osnov za pregovore.
Današnji sastanci će biti prvi u kojima će učestvovati i Italija, budući da će sa Kurtijem i Vučićem razgovarati i Frančesko Marija Talo, savetnik premijerke Đorđe Meloni.
Prištinu i Beograd su ovog meseca posetili i specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole i specijalni britanski izaslanik za Zapadni Balkan Stjuart Pič.
OSTALE VESTI
„Konačno“ pao sneg
Tokom noći i jutra sneg je padao u većini krajava Srbije, u Beogradu, Novom Sadu, Sjenici, Požegi, Valjevu, Loznici.
Kako je javio RTS, sneg veje i na području Zlatiborskog okrugu, putari su na terenu a putevi su prohodni.
Nadležni su preporučili vozačima da prilagode vožnju uslovima saobraćaja, pogotovo zbog temperature koja je jutros na Zlatiboru i u Novoj Varoši ispod nule.
Kako je objavio Republički hidrometerološki zavod, do kraja dana očekuju se niske temperature, kraće razvedravanja, a sutra se očekuje nastavak snežnih padavina.
Za vikend, kao i početkom naredne sedmice predviđa se formiranje snežnog pokrivača visine od 15 do 40 centimetaea, naročito u planinskim predelima.
Vašington najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini
SAD su sinoć najavile slanje novog paketa vojne pomoći Ukrajini ukupne vrednosti 2,5 milijardi dolara, a tu su stotine oklopnih vozila, ali ne i teški tenkovi Abrams.
Novi paket predvidja slanje 59 oklopnih vozila Bredli, koji će se dodati na 60 lakih oklopnih vozila ovog tipa obećanih 6. januara i 90 oklopnih transportera Strajker koji će obezbediti Ukrajini “dve oklopne brigade”, naveo je Pentagon u saopštenju.
Američka vojska će Ukrajini poslati i 53 oklopna vozila otporna na mine i 350 prevoznih vozila M998, čuvenih Hamvija.
Medjutim, novi paket pomoći ne uključuje teške borbene tenkove kao što su Abrams koje SAD još nisu spremne da isporuče Kijevu, pravdajući to problemima održavanja i obuke.
Vašington će takodje poslati ukrajinskim snagama dodatne rakete za protivvazduhoplovne sisteme NASAMS i HIMARS koji su im ranije isporučeni, osam protivazdužnih sistema kratkog dometa Avendžer, i veću količinu municije.
S novim paketom pomoći ukupna pomoć SAD Ukrajini od početka ruske invazije 24. februara, iznosi 26,7 milijardi dolara.
SAD su ovo objavile uoči današnjeg sastanka ministara odbrane zapadnih zemalja koje daju vojnu pomoć Ukrajincima, nma kojem će biti američki ministar Lojd Ostin. Sastanak će se održati u Ramštajnu, u Nemačkoj, radi uskladjivanja nastavka vojne pomoći Kijevu.
Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern objavila da se povlači
Novozelandska premijerka Džasinda Ardern objavila je danas da podnosi ostavku, navodeći da nema “više energije” posle pet i po godina na vlasti i devet meseci pre narednih parlamentarnih izbora.
Njen osećajni pristup najgorem masovnom ubistvu u zemlji i odgovor na pandemiju korona virusa doveo je do toga da je postala međunarodna ikona, ali se suočavala sa rastućim kritikama u zemlji, navodi agencija AP.
Suzbijajući suze Ardern je rekla novinarima u Napijeru da će 7. februar biti njen poslednji dan na mestu premijera.
“Ulazim sada u svoju šestu godinu kao premijerka i za svaku od ovih godina dala sam apsolutno sve od sebe”, rekla je ona.
Ona je takođe najavila da će opšti izbori na Novom Zelandu biti održani 14. oktobra i da će ona do tada biti poslanik.
Njena objava je šok za ljude širom zemlje od pet miliona stanovnika. Iako je bilo nekih govorkanja u političkim krugovima da bi Ardern mogla da podnese ostavku pre narednih izbora, ona je uvek govorila da planira ponovo da se kandiduje.
Laburistička stranka će u naredna tri dana glasati za novog šefa partije, koji će biti i novi premijer. Vicepremijer Grant Robertson odmah je rekao da se on neće kandidovati za to mesto.
Ardern je postala inspiracija ženama širom sveta kada je pobedila na izborima 2017. sa 37 godina. Naredne godine ona je postala tek druga svetska liderka koja je dobila dete dok je na tom mestu. Kada je dovela svoju malu ćerku u Generalnu skupštinu UN to je izmamilo osmehe ljudima širom sveta.
Ona se u martu 2019. suočila sa jednim od najmračnijih dana u istoriji Novog Zelanda kada je terorista upao u dve džamije u Krajstčerču i ubio 51 osobu. Dobila je pohvale po načinu kako se ophodila prema preživelima i prema muslimanskoj zajednici na Novom Zelandu posle tog napada.
Hvaljena je u svetu zbog prvobitnog strogog delovanja u pandemiji korona virusa, ali je bila primorana da odustane od strategije nulte tolerancije, kada su se proširile zaraznije varijante i kada su vakcine postale dostupnije.
Ona se suočavala sa rastućim besom u zemlji od ljudi koji su se protivili propisima i naredbama vezanih za korona virus. Protest prošle godine koji je počeo na terenu Parlamenta trajao je više od tri nedelje i završio se time što su demonstranti gađali policiju kamenjem i palili šatore i madrace kad ih je policija rasterivala.
Uzavrele emocije vezane za raspravu oko korona virusa dovele su do žestokih kritika uperenih ka Ardern koji su retko usmeravani na druge novozelandske lidere.
Njena Laburistička stranka osvojila je ubedljiivu pobedu na izborima pre dve godine sa istorijskom većinom, ali nedavne ankete pokazuju da je stranka po podršci sada iza konzervativnih rivala.
Ardern je rekla da njena uloga zahteva da imaš rezervu da se suočiš sa neočekivanim.
“Ali ja ne odlazim zato što je teško. Da je to bio slučaj verovatno bih otišla posle dva meseca od preuzimanja dužnosti. Odlazim zato što sa ovakvom privilegijom dolazi i odgovornost, odgovornost da znaš kada si prava osoba da vodiš i takođe kada nisi”, rekla je ona.
Rekla je da je njeno vreme na mestu premijera bilo ispunjavajuće ali izazovno.
“Znam šta je potrebno za ovaj posao i znam da nemam više dovoljno rezervi da ga obavljam kako treba, jednostavno se svodi na to”, rekla je ona.
Ardern je rekla da nema odmah planove za to šta će raditi kad napusti funkciju sem porodičnih obaveza prema ćerki Niv i vereniku Klarku Gejfordu. Njihova planirana svadba bila je odložena zbog pandemije.
Umro američki roker Dejvid Krozbi
Američki roker Dejvid Krozbi pionir mešavine roka i folka i suosnivač grupe Birds pre nego što je zasijao u super grupi Krozbi, Stils, Neš i Jang, umro je u 82. godini, saopštila je sinoć njegova PR služba.
Prvo je o smrti ovog muzičara izuzetno uticajnog u muzičkom životu 1960-ih i 1970-ih u SAD, javio časopis Verajeti (Variety), pozivajući se na saopštenje njegove supruge Džan Dans koja je rekla da je umro posle duge bolesti.
„Njegovo nesledje će nastaviti da se ovekovečava preko njegove legendarne muzike“, piše časopis dodajući da je Krozbi umro okružen članovima porodice, suprugom i sinom.
Dejvid Krozbi, rodjen u Kaliforniji 14. avgusta 1941, osnovao je pre svoje 25. godine grupu Birds.
Godine 1967. pridružio se grupi Bafalo Sprinfild na pozornici Monterei pop festivala, što je doprinelo njegovom odlasku iz Birdsa. Kasnije je osnovao grupu Krozbi, Stils i Neš. 1968. godine, sa Stivenom Stilsom (iz Baralo Sprinfilda) i Grejemom Nešom iz Holisa. S tom grupom povremeno je nastupao Kanadjanin Nil Jang.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama za petak, 20. januar 2023. pišu o poplavama na jugozapadu Srbije, Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, kao i o odnosima Srbije i Rusije.
ALO- Ispovest Novopazarca: „Umalo se utopio spasavajući oca“. Rat u Ukrajini doneo ogromna poskupljenja: „Britanci masovno kradu hranu“.
BLIC – „Samo su upali u vodu i nestali“, o dve osobe koje je odnela bujična poplava u Novom Pazaru. List prenosi izjavu ruskog ideologa Aleksandra Dugina „Srbi su naše oruđe, navikli su da stradaju“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Ucenili Beograd, pljunuli na sebe“, o rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji. Savetnik za kulturu predsednika Rusije Mihail Švidkoj najavljuje „Ogranak Ermitaža radiće i u Srbiji“.
DANAS – „Vučiću 170.000 dinara, Bajatoviću četiri miliona“, o platama državnih zvaničnika u Srbiji. „Dva pacijenta umrla zbog inovativnih metoda“, tvrde doktori beogradske Klinike „Laza Lazarević“.
INFORMER – Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev ozbiljno upozorava NATO: „Bacićemo nuklearku ako izgubimo rat“. Katastrofa u Novom Pazaru: „Dvoje mrtvih u bujici“.
KURIR – Pod naslovom „Novi pritisak“ list piše da stiže „velika četvorka“, a potom sledi odgovor o Kosovu i sankcijama Rusiji. Drama u delovima Srbije: „Poplave odnele dva života, podavile stoku, uništile kuće“.
NOVA – „Vučić zamerio Šapiću besplatne udžbenike i vrtiće“, navodi list. „Ako udari mraz, ostadosmo bez jabuka, kajsija i šljiva“, kažu voćari za list.
POLITIKA – List prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Svetkog ekonomskog foruma u Davosu „Siguran sam da Srbija neće skoro u EU“. „Porez na kriptovalute treba da plati 129 građana“, piše list.
SRPSKI TELEGRAF – Iz Davosa: „Napadaju Vučića i zbog stolice na kojoj sedi“. List piše da pet havarija u 20 dana ne može biti slučajnost, pod naslovom „Curenje cisterni sa amonijakom- sabotaža“.
Tagovi
