Dobro jutro,
Načelnik Nacionalne policije Ukrajine Ihor Klimenko napisao je da je oko 200 policajaca ušlo u Herson nakon povlačenja ruskih snaga. Situaciju u gradu nazvao je “humanitarnom katastrofom”. Kako je naveo, ljudi koji su ostali u gradu nemaju vode, lekova i hrane.
Demokrate su zapečatile kontrolu nad američkim Senatom pošto je senatorka Ketrin Kortez Masto iz Nevade za dlaku pobedila Adama Laksalta, republikanskog kandidata i bivšeg državnog tužioca.
Građani Slovenije danas u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između konzervativca Anžea Logara, bivšeg šefa diplomatije, i nezavisne centristkinje, advokatice i zaštitnice ljudskih prava Nataše Pirc Musar.
STANJE U HERSONU
Ukrajinska policija i javni servis vratili su se u nedavno oslobođeni grad Herson.
Načelnik Nacionalne policije Ukrajine Ihor Klimenko napisao je da je oko 200 policajaca na terenu u gradu, da postavljaju kontrolne punktove i dokumentuju dokaze o mogućim ratnim zločinima.
Oni takođe rade i na deminiranju površina, a jedan deminer je povređen dok je radio u upravnoj zgradi, napisao je Klimenko.
Ukrajinska služba za nadzor komunikacija saopštila je da se u gradu ponovo emituju ukrajinski javni servis i radio.
Savetnik gradonačelnika Hersona Roman Holovnja rekao je medijima da je humanitarna pomoć počela da stiže iz susedne Nikolajevske oblasti.
Situaciju u gradu nazvao je “humanitarnom katastrofom”. Kako je naveo, ljudi koji su ostali u gradu nemaju vode, lekova i hrane.
Stotine ljudi preplavilo je ulice grada nakon osmomesečne okupacije, kako bi, grleći ukrajinske vojnike i strane novinare, proslavili dolazak ukrajinske vojske, preneo je Gardijan.
Ukrajinski zvaničnici i lokalno stanovništvo započeli su sa stabilizacijom uslova u Hersonu sa obnavljanjem radio-televizijskog sistema, prisustvom policije i rušenjem ruskih simbola.
U roku od 24 sata, grupe meštana prefarbale su impozantne betonske gradske znakove u plavo i žuto, dodaje britanski list, a pored toga, jedan deo građana se okupio ispred glavne zgrade gradske uprave i uzvikivao parole protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
DEMOKRATE ZADRŽALE SENAT
Demokrate su zapečatile kontrolu nad američkim Senatom pošto je senatorka Ketrin Kortez Masto iz Nevade za dlaku pobedila Adama Laksalta, republikanskog kandidata i bivšeg državnog tužioca.
Kontrola Predstavničkog doma još uvek nije odlučena, nekoliko dana nakon izbornog dana koji nije ispunio predviđanja da će republikanci doći na vlast u Vašingtonu.
Iako republikanci i dalje imaju prednost u trci za Predstavnički dom, njihova većina bi svakako bila mala.
Sa pobedom senatorke Kortez Masto u Nevadi, demokrate su obezbedile 50 mesta koja su im potrebna da zadrže kontrolu nad gornjim domom, što je veliki uspeh s obzirom na to da birači obično kažnjavaju predsednikovu stranku tokom međuizbora.
Pobeda demokrata će ojačati politički kapital predsednika Bajdena dok se kreće ka mogućoj kandidaturi za drugi mandat, prenosi RTS.
Čak i ako republikanci zauzmu Predstavnički dom, Bajden će moći da predlaže svoje kandidate za pravosuđe, a demokrate će moći da pokreću istrage kako bi se suprotstavile pretnji napadima donjeg doma koji kontrolišu republikanci.
„Osećam se dobro i radujem se narednim godinama“, izjavio je Bajden tokom boravka u Pnom Penu u Kambodži.
Vođstvo senatorke Kortez Masto od svega pola procentnog poena bilo je dovoljno da osigura pobedu.
U Džordžiji se izbori ponavljaju 6. decembra kada će pobeda senatora Rafaela Vornoka ili njegovog republikanskog protivkandidata Heršela Vokera odlučiti da li će demokrate neznatno povećati većinu ili doneti utešnu nagradu republikancima.
Pobeda demokrata u Nevadi, zajedno sa reizborom senatora Marka Kelija u Arizoni ojačala je tanak zaštitni zid kojim Demokratska stranka ojačava svoju poziciju na zapadu države.
DRUGI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA U SLOVENIJI
Građani Slovenije danas u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između konzervativca Anžea Logara, bivšeg šefa diplomatije, i nezavisne centristkinje, advokatice i zaštitnice ljudskih prava Nataše Pirc Musar.
Logar, član desne Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janeza Janše dobio je najviše glasova u prvom krugu izbora, 33,96 odsto, ali ankete pokazuju da znatno veće šanse za pobedu ima Pirc Musar.
Za Pirc Musar, koja može da računa na podršku birača vladajućih stranaka centra i levice, u prvom krugu izbora 23. oktobra glasalo je 26,85 izašlih birača.
Analitičari su saglasni da Pirc Musar ima veće šanse od Logara, ali pojedini upozoravaju da bi advokatica mogla da izgubi prednost u slučaju slabe izlaznosti, imajući u vidu da je biračko telo desnice disciplinovanije.
Izbori su svojevsrtan test za liberalnu vladu Roberta Goloba koja je smenila kabinet populiste Janeza Janše posle parlamentarnih izbora 24. aprila.
Pobeda Logara bi bila udarac za liberalno-levu koaliciju koja je smenila sa vlasti Janšu, nacionalistu kritikovanog da je podstakao polarizaciju u društvu napadima na nezavisne medije i podrivanjem liberalnih vrednosti.
Pirc Musar očekuje glasove birača vladajuće koalicije, nakon što je njen kandidat Milan Brglez, član Socijalnih demokrata Tanje Fajon, zauzeo treće mesto u prvom krugu.
Uoči drugog kruga, Pirc Musar je podržao premijer Golob, lider liberalnog Pokreta Sloboda, navodeći da se ne sme dozvoliti ulazak kandidata SDS u predsedničku palatu jer bi to vratilo Sloveniju u „mračna vremena“ Janeza Janše.
I Logar i Pirc Musar su formalno nezavisni kandidati, iako je bivši šef diplomatije dugogodišnji član Janšine stranke. Mnogi ga upravo zbog toga ne smatraju nezavisnim kandidatom. Logar nije zvanično kandidat SDS jer bi u tom slučaju imao znatno manje šanse da pridobije podršku birača sa centra.
Iako je u Janšinoj vladi bio ministar spoljnih poslova (2020-2022), 46-godišnji Logar je u kampanji nastojao da se distancira od svog partijskog šefa i da prikaže sebe kao umerenog političara, izbegavajući oštru retoriku svojstvenu bivšem premijeru.
Pirc Musar, 54-godišnja advokatica specijalizovana za zaštitu ličnih podataka koja je zastupala i suprugu bivšeg američkog predsednika Melaniju Tramp, poznata je i kao zagovornica prava LGBT populacije. Ona je 15 godina radila pri Savetu Evrope kao stručnjak za ljudska prava.
Tokom kampanje je Pirc Musar često bila na udaru zbog uloge u poslovnoj imperiji njenog supruga. Na optužbe da se njen suprug obogatio korišćenjem takozvanih „poreskih rajeva“, Pirc Musar je tvrdila da njihove kompanije „sve poreze plaćaju u Sloveniji“, ali analitičari navode da njeni odgovori o tome nisu bili uverljivi.
Čim je objavila da će učestvovati na izborima, Pirc Musar je podržao bivši predsednik Slovenije Milan Kučan, koji i danas ima znatan uticaj u zemlji.
I DRUGE VESTI
Šarović podneo ostavku, SDS do unutarstranačkih izbora vodi Milan Miličević
Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mirko Šarović je potvrdio svoju ostavku i sva ovlaštenja preneo na predsednika GO Milana Miličevića.
Šarović je ostavku potvrdio na sednici Glavnog odbora (GO) stranke održanoj u Bijeljini, a na takav potez odlučio se zbog loših rezultata SDS-a na oktobarskim opštim izborima.
Miličević će rukovoditi strankom do izbora novog lidera SDS-a na unutarstranačkim izborima.
Miličević je izjavio da je njegova prava obaveza da GO veoma brzo predloži tim koji bi bio vršilac dužnosti Predsedništva SDS-a.
„To će biti tim koji će voditi stranku do okončanja unutarstranačkih izbora, na kojima će biti birani svi, od mesnih odbra, pa do predsednika SDS“, kazao je on.
Miličević je naglasio da je politički stav SDS jasan i da ta stranka nema nameru da na bilo koji način bude „saradnici režima protiv kojeg se borio“.
„To je naš stav. Da bi borba protiv režima bila kvalitetna i dobra, a u cilju bolje pozicije Republike Srpske i standarda ljudi koji u njoj žive u tom smislu trebamo i modernizovati način rada strankom, jer se dosadašnji način pokazao neefikasnim“, istakao je on.
Mirko Šarović je kazao da je kao predsednik stranke u skladu sa Statutom SDS, preneo svoja predsednička ovlaštenja na Milana Miličevića.
On je istakao da je važno da su sve odluke na sednici GO bile jednoglasne.
Sudar dva aviona iz Drugog svetskog rata tokom aeromitinga u Teksasu
Dva aviona iz Drugog svetskog rata sudarila su se i udarila u zemlju tokom aeromitinga u Dalasu, saopštile su američke vlasti koje još nemaju podatke da li je bilo žrtava.
Bombarder Boing (Boieng B-17 Flying Fortress) i lovački avion (Bell P-63 KingCobra) sudarili su se u letu oko 13.20 po lokalnom vremenu, saopštile su lokalne vlasti u SAD.
„U ovoj fazi ne znamo koliko je ljudi bilo u avionima“, dodale su vlasti navodeći da je otvorena istraga.
Aerodromska služba Dalasa saopštila je sa svoje strane da se dogodio incident na smotri aviona iz Drugog svetskog rata.
Aeromiting je organizovan u sklopu vikenda posvećenog Danu primirja u Prvom svetskom ratu.
Za sada nisu saopštene druge informacije.
Svemirski dron vojske SAD vratio se na Zemlju posle 908 dana u orbiti
Svemirska bespilotna letelica američke vojske X-37G je sletela u vazdušnu bazu Kejp Kanaveral u državi Floridi, posle gotovo dve i po godine boravka u orbiti, saopštio je američki proizvođač aviona Boing (Boeing).
Šatl bez posade, čiji je prvi let obavljen 2010. godine, proveo je ukupno više od deset godina u svemiru, tokom svojih šest misija, dodao je Boing.
„Nastavlja da obara rekorde i pruža našoj zemlji neuporedivu sposobnost da brzo testira i integriše nove svemirske tehnologije“, rekao je potpredsednik Boinga za svemirski sektor Džim Čilton (Jim Chilton).
Letelica je dugačka devet metara, ima raspon krila od 4,5 metara, a napajenje je od solarnih panela.
Preminuo Iranac koji je živeo na pariskom aerodromu i inspirisao Spilberga
Iranski politički izbeglica Mehran Karimi Naseri, koji je živeo više od 18 godina na pariskom aerodromu Roisi-Šarl de Gol i inspirisao reditelja Stivena Spilberga za film „Terminal“, preminuo je juče, saopštila je aerodromska služba.
Naseri je umro prirodnom smrću na terminalu 2F pariskog aerodroma, navela je služba.
Iranac koji je potrošio veliki deo novca koji je dobio od filma, vratio se na aerodrom pre nekoliko nedelja.
Služba je navela da je pronašla kod njega nekoliko hiljada evra.
Naseri rođen 1945. godine u iranskoj provinciji Huzestan, poznat kao „Ser Alfred“, nastanio se na aerodromu u novembru 1988. godine, posle dugog putovanja i u potrazi za majkom koja ga je ranije vodila u London, Berlin i Amsterdam.
Nekoliko puta je izbačen sa aerodroma jer nije imao dokumente, ali 1999. godine dobio status izbeglice i boravišnu dozvolu za Francusku.
Na aerodromu je bio poznat osoblju i tokom godina je postao simbolična figura tog mesta, tako da je bio tema brojnih televizijskih i radijskih reportaža u Francuskoj, ali i u inostranstvu.
Tom Henks (Hanks) je 2004. godine tumačio njegov lik u filmu „Terminal“ u Spilbergovoj režiji.
Četiri mediteranske zemlje EU osudile sistem za zbrinjavanje migranata
Italija, Grčka, Malta i Kipar su osudile sistem za upravljanje protokom migranata u Evropskoj uniji jer im predstavlja veliki teret, i zatražile su intervenciju Evropske komisije.
Te četiri države „kao zemlje prvog ulaska u Evropu snose najveći teret u upravljanju migracionim tokovima na Mediteranu, i to uz potpuno poštovanje međunarodnih obaveza i pravila Evropske unije (EU)“, navodi se u zajedničkom saopštenju ministara unutrašnjih poslova Italije, Malte, Kipra i Grčke.
Ministri su izrazili razočarenje u rezultat primene obaveza EU u uspostavljanju „dobrovoljnog mehanizma solidarnosti“ koji se odnosi na prebacivanje migranata u druge zemlje, navodeći da je taj mehanizam spor.
Te četiri zemlje i Španija su najviše izložene dolasku migranata i godinama se zalažu za sistem obaveznog preseljenja.
Ministri su naveli da u očekivanju novog dogovora o upravljanju protokom migranata „koji bi bio efikasan, pravedan i trajan“ smatraju da je hitno i neophodno pokrenuti „ozbiljne razgovore o boljoj koordinaciji na Mediteranu“.
„Pozivamo Evropsku komisiju i Predsedništvo EU da usvoje neophodne mere za pokretanje takve rasprave“, dodaje se u saopštenju.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – List piše o francusko-nemačkom predlogu za rešenje odnosa Beograda i Prištine „Model dve Nemačke Srbiju ostavlja praznih ruku“.
VEČERNJE NOVOSTI – Intervju sa ministarkom za brigu o porodici i demografiju Darijom Kisić „Podrška za još više beba, ali i za tate“.
POLITIKA – O problemu digitalnog nasilja „Simbolične kazne za sajber-nasilnike“. Intervju sa predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović „Ne želimo da se svrstavamo, iako to ima svoju cenu“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1974. – Preminuo je italijanski filmski režiser i glumac Vitorio de Sika, jedan od tvoraca neorealizma („Kradljivci bicikala“, „Stanica Termini“, „Ćoćara“, „Vrt Finci Kontinijevih“).
1813. – U Njegušima je rođen Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladika, filozof i državnik, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela „Gorski vijenac“. Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834. i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep „Luča mikrokozma“, dramu „Lažni car Šćepan Mali“, pesme.
1871. – Rođen je Vladislav Ribnikar, osnivač, prvi direktor i glavni urednik lista „Politika“ (1904). Jedan je od osnivača TANJUG-a i prvi direktor te agencije (1943). Bio je ministar prosvete FNR Jugoslavije 1945. i predsednik Komiteta za kulturu i umetnost 1946.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će ujutru biti maglovito i oblačno, a tokom dana pretežno sunčano, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Duvaće slab i umeren vetar, u donjem Podunavlju i Pomoravlju povremeno jak, istočni i jugoistočni.
Najniža temperatura biće od nula do sedam stepeni, a najviša od 14 do 18 stepeni.
Tagovi
