Dobro jutro.
Počeo je vikend, a ako već provodite vreme čitajući vesti i brinući o sudbini sveta između poslednjeg ovogodišnjeg kupanja na otvorenom i kafe sa prijateljima, onda napravite selekciju.
Evo najvažnijih tema za danas.
BLISKI ISTOK VIŠE NIKADA NEĆE BITI ISTI, ILI:
Još jedna Trampova pobeda, Bahrein pristao da normalizuje odnose s Izraelom, Netanjahu se zahvalio, Palestinci negoduju
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je juče da je Bahrein pristao da normalizuje odnose s Izraelom, posle telefonskog razgovora s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjhuom i bahreinskim kraljem Hamadom bin Isom al Kalifom.
Normalizacija odnosa je objavljena na 19. godišnjicu terorističkih napada na SAD i nepunu nedelju dana pre nego što će Tramp biti domaćin svečanog potpisivanja sporazuma o uspostavljanju punih diplomatskih odnosa Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u Beloj kući, čemu će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Bahreina.
To je još jedna Trampova diplomatska pobeda pre predsedničkih izbora koji će biti održani za manje od dva meseca, koja bi mogla da mu omogući jaču podršku proizraelskih evangelista.
Prošle nedelje Tramp je objavio da je postignut dogovor da Kosovo prizna Izrael i da Srbija preseli svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
“Ovo je istorijski prodor ka daljem miru na Bliskom istoku. Otvaranjem direktnog dijaloga i veza izmedju dva dinamična društva i naprednih ekonomija nastaviće se pozitivna transformacija Bliskog istoka i ojačati stabilnost i prosperitet u regionu”, navedeno je u zajedničkom saopštenju Trampa, Netanjahua i kralja Hamada.
Dogovor Bahrein-Izrael, kao i sporazum s Emiratima, normalizovaće diplomatske, trgovinske, bezbednosne i druge odnose dve zemlje.
Bahrein je uz Saudijsku Arabiju već ukinuo zabranu korišćenja svog vazdušnog prostora za izraelske avione.
Saudijski pristanak na te sporazume se smatra ključnim.
Trampov visoki savetnik i zet Džared Kušner je rekao da je sporazum drugi koji je Izrael postigao s jednom arapskom zemljom za mesec dana, a ranije je imao mirovni sporazum sa samo dve arapske države, Eigiptom i Jordanom tokom 72 godine svoje nezavisnosti.
Taj sporazum će se po svoj prilici smatrati novom smetnjom za Palestince koji su nedavno bez uspeha pokušali da izdejstvuju osudu Arapske lige zbog normalazicije odnosa Emirata i Izraela pre nego što su oni osigurali svoju nezavisnost.
U zajedničkom saopštenju se najavljuje da će strane nastaviti napore da “postignu pravedno, sveobuhvatno i trajno rešenje izraelsko palestinskog sukoba i omoguće palestinskom narodu da ostvari svoj pun potencijal”.
Veruje se da bi posle Bahreina Oman i Sudan mogli da priznaju Izrael.
Ne očekuje se medjutim da Saudijska Arabija, regionalna sila koja prećutno blagosilja sporazume, brzo i sama na to pristane.
Poput Emirata, Bahrein nikada nije ratovao s Izraelom i nema zajedničku granicu ali je poput većeg dela arapskog sveta dugo odbijao diplomatske odnose s jer nije bilo mirovnog sporazuma o osnivanju palestinske države na teritorijama koje je Izrael okupirao 1967. godine.
Zahvalnica od Netanjahua, negodovanje od Palestinaca
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu pozdravio je večeras sporazum o normalizaciji odnosa sa Bahreinom i zahvalio na tome predsedniku SAD Donaldu Trampu.
“Trebalo nam je 26 godina izmežu drugog mirovnog sporazuma sa jednom arapskom zemljom i trećom ali samo 29 dana između treće i četvrte i biće ih još”, rekao je Netanjahu aludirajući na mirovni sporazum s Jordanom 1994, a pre toga s Egiptom 1979, i sporazum s Ujedinjenim Arapskim Emiratima postignut 13. avgusta, preneo je AP.
Netanjahu je o sporazumu sa drugom zemljom Zaliva posle Emirata, Bahreinom, obavestio gradjane Izraela u saopštenju i video poruci na hebrejskom jeziku.
Palestinska uprava i islamska ekstremistička organizacija Hamas osudili su sporazum o normalizaciji odnosa Izraela i Bahreina.
“Sporazum Bahreina i Izraela je nož u leđa palestinskoj stvari i palestinskom narodu”, rekao je Frans presu ministar za socijalne poslove Ahmad Maždalani.
Istim rečima je ranije osuđen sporazum s Emiratima.
Hamas koji kontroliše pojas Gaze ocenio je da se time nanosi “ozbiljna šteta” palestinskom cilju.
GRENEL (OPET) NAPAO CNN ZBOG SRBIJE I KOSOVA
Ričard Grenel je ponovo napao CNN nezadovoljan načinom na koji su izveštavali o pregovorima Beograda i Prištine i Trampovoj ulozi u tom procesu.
„Umesto priče o nominaciji Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir, zbog Srbije i Kosova, oni stavljaju priču o tuševima.
To nisu novinari, nego advokatska grupa“.
NAJVAŽNIJI DOGAĐAJI DANA U SVETU:
BERLIN – Završava se dvodnevni neformalni sastanak ministara ekonomije i finansija EU
PARIZ – „Žuti prsluci“ se vraćaju na ulice
DOHA – Mirovni pregovori Vlade Avganistana i talibana
VENECIJA – Završava se 77. Medjunarodni filmski festival u Veneciji
VESTI IZ SVETA
„I ja navijam za Trampa, i ja…“
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da navija za reizbor američkog predsednika Donalda Trampa, jer je ono što on predstavlja “dobro za Centralnu Evropu”.
Orban rekao je da je bio u kuhinji kada ga je sinoć pozvao Tramp i da su dugo razgovarali o pandemiji koronavirusa u Sjedinjenim Državama, predstojećim američkim predsedničkim izborima i bilateralnim pitanjima.
“Ono što predsednik (Tramp) predstavlja, dobro je za Centralnu Evropu, zbog čega navijamo – bar ja lično – da on pobedi na izborima”, rekao je danas Orban državnom radiju.
U julu 2016. godine Orban je bio prvi evropski lider koji je javno podržao Trampovu predsedničku kandidaturu. U to vreme, Orban, koji je izabran na treći uzastopni mandat, od ukupno četiri, 2018. godine zahvaljujući žestokoj antiimigrantskoj kampanji, rekao je da više voli Trampa zbog njegovih antiterorističkih stavova i protivljenja “izvozu demokratije”.
Mađarska vlada suočena je sa kritikama Evropske unije zbog navodnog podrivanja demokratskih vrednosti i vladavine zakona, uključujući pitanja medijskih sloboda, manjinskih prava, izbornog sistema i akademskih i verskih sloboda.
Orban je takođe rekao da se sve češće dešava da danas državni lideri neformalno razgovaraju telefonom i grade lične odnose, umesto da se oslanjaju na formalne diplomatske kontakte.
Vatrogasci pokušavaju da spreče spajanje dva velika požara u Oregonu
Stotine američkih vatrogasaca bore se uz pomoć helikoptera protiv spajanja dva velika požara blizu najnaseljenijeg dela savezne države Oregon, uključujući predgradja Portlanda.
Najmanje četiri osobe poginule su u požarima u Oregonu, a desetine se vode kao nestali širom te države, rekla je guvernerka Kejt Braun.
Procenjeno je da je broj ljudi u Oregonu kojima je naredjena evakuacija prešao 500.000, što je više od 10 odsto stanovnika te savezne države sa 4,2 miliona ljudi, navele su vlasti.
Promena vremena, odnosno slabljenje vetra i promena njegovog pravca, puno je pomoglo vatrogascima u nastojanju da spreče napredovanje dva velika požara ka zapadu.
U gašenju požara učestvuje oko 500 ljudi.
Veliki broj požara koji su istovremeno izbili u razmaku od nekoliko dana posledica je suvog vremena, visokih temperatura i jakih vetrova.
U susednoj Kaliforniji u požarima je poginulo najmanje 10 osoba, a 16 se za sada vodi kao nestalo.
Požarima je teško pogodjena i savezna država Vašington.
Najveći broj novozaraženih od početka pandemije: 12.183 nova slučaja u Španiji
Ministarstvo zdravlja Španije potvrdilo je da je danas zabeležen najveći broj novozaraženih koronavirusom od početka pandemije, 12.183 slučaja, čime je ukupan broj zaraženih porastao na 566.300.
Ovo je drugi dan zaredom da Španija beleži rekord po broju novopotvrđenih slučajeva zaraze.
U ovoj zemlji raste zabrinutost testiranjem, kako se nastavlja rast pozitivnih testova. U globalu, prosečan broj pozitivnih slučajeva tokom prošle sedmice iznosio je 11,8 posto.
Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, zemlja nema kontrolu nad pandemijom sve dok broj pozitivnih slučajeva ne padne ispod pet posto. Zasad samo španska pokrajina Asturija uspeva u tome.
Nastavlja se suđenje Asanžu, advokat negativan na koronavirus
Sud u Londonu saopštio je da će u ponedeljak, 14. septembra, biti nastavljen proces za eventulano izručenje SAD osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža nakon što je utvrđeno da je jedan od advokata negativan na koronavirus.
Sudija Vanesa Berejtser u četvrtak je odložila proces jer je advokat koji zastupa SAD bio testiran na koronavirus.
Američki tužioci pokušavaju da uvere britansku administraciju da izruči Asanža u SAD, gde bi se suočio sa optužbama za špijunažu.
Proces pred sudom u Londonu trebalo bi da traje do početka oktobra.
Američki tužilaštvo tereti Asanža prema 18 tačaka za špijunažu i zloupotrebu računara nakon što je „Vikiliks“ pre deset godina objavio tajne dokumente Oružanih snaga SAD.
REDOVI SPORTA I RAZONODE
JOKIĆ I MAREJ VOLE KADA IH OTPIŠU – Denver Nagetsi su i dalje u igri. Ekipa Majka Melouna savladala je Los Anđeles Kliperse sa 111:105 i tako smanjila zaostatak na 3:2 u polufinalnoj seriji Zapadne konferencije.
Klipersi su u jednom momentu imali i 16 poena prednosti, ali su Nagetsi odličnom igrom u poslednjoj deonici došli su do važne pobede.
Nikola Jokić meč je završio sa 22 poena (9-17 iz igre, 2-6 za tri), uz 14 skokova i 5 asistencija. Džamal Marej je imao 26 poena (9-25 iz igre, 5-7 za tri), uz 8 skokova i 7 asistencija. Pol Milsap je zabeležio 17 poena (5-11 iz igre).
U dresu Klipersa najbolji je bio Kavaj Lenard sa 36 poena (12-24 iz igre, 5-12 za tri), 9 skokova i 4 asistencije. Pol Džord je dodao 26 poena (8-18 iz ire, 4-10 za tri), uz po 6 skokova i asistencija.
TIM I ZVEREV U FINALU US OPENA – Dominik Tim prvi put u karijeri igraće finale US Opena. Treći teniser sveta je u polufinalu savladao petog igrača planete Danila Medvedeva sa 6:2, 7:6 (7), 7:6 (5).
Austrijanac će se četvrti put u karijeri boriti za jednu od najvećih titula u tenisu – prethodno je izgubio u finalu Australijan Opena (2020) i dva puta u finalu Rolan Garosa (2018, 2019).
Njegov protivnik biće Zverev.
Aleksandar Zverev boriće se za svoju prvu Gren slem titulu. Nemac će prvi put u karijeri igrati finale US Opena i to pošto je posle velikog preokreta savladao Španca Pabla Karenja Bustu.
Nemački teniser je posle tri sata i 22 minuta slavio sa 3:6, 2:6, 6:3, 6:4, 6:3.
PRVA POBEDA IVIĆA NA OSTRVU – Fudbaleri Votforda pobedom su počeli novu sezonu u Čempionšipu. Ekipa Vladimira Ivića je u prvom kolu na svom terenu savladala Midlzbro 1:0.
Ekipe su bile veoma ujednačene i u posedu lopte i u šutevima na gol rivala. Razliku je napravio rani gol Krega Ketkarta.
Iskusni defanzivac je odlično reagovao posle centaršuta Kena Sema i glavom poslao loptu u mrežu rivala.
U 24. minutu Midlzbro je imao veliku šansu, ali je golman domaćih zaustavio udarac Brita Asombalonga.
Drugi deo utakmice nije doneo velika uzbuđenja i rezultat je ostao nepromenjen.
ŠTA PIŠE ŠTAMPA
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za subotu 12. septembar 2020. godine pišu o izborima u Crnoj Gori, virusu korona, o razgovoru srpskog člana predsedništva BiH Milorada Dodika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugim temama.
BLIC – O epidemiološkoj situaciji u Srbiji i upozorenju epidemiologa Predraga Kona da se i dalje treba pridržavati mera, u tekstu „Korona na prekretnici“.
VEČERNJE NOVOSTI – List piše o sastanku srpskog člana predsedništva BiH Milorada Dodika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića pod naslovom „Hoće da sruše RS, ako treba i ratom“. Bave se i najavljenim povećanjem penzija početkom iduće godine u članku „Prosečnu penziju uvećaće za 1.700“.
DANAS – „Negativna kampanja u Srbiji protiv lidera crnogorske opozicije“ naslov je teksta koji se bavi budućom vladom Crne Gore. Prenose reči profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjena Radonjića „Priznanje Kosova stupa na snagu za godinu dana“.
POLITIKA – Vežbe vojske Srbije u procepu izmedju istoka i zapada, piše list u tekstu „Od ‘Slovenskog bratstva’ do ‘Platinastog vuka'“.
NA DANAŠNJI DAN
1916 – BITKA NA KAJMAKČALANU – Na Kajmakčalanu je u Prvom svetskom ratu otpočela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca. U teškimborbama, vrh planine Nidže više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi Drinska divizija, ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom 3. oktobra 1916, što je bila prva pobeda srpske vojske posle povlačenja preko Albanije.
1953 – KENEDI OŽENIO ŽAKLINU – Američki senator Džon Ficdžerald Kenedi oženio se Žaklinom Buvije. Više od 750 gostiju prisustvovalo je ceremoniji, a više od 3000 znatiželjnika čekalo je ispred crkve, ne bi li bacilo makar letimičan pogled na mladence. Sedam godina kasnije, Kenedi je izabran za 35. predsednika SAD.
Tagovi
