Dobro jutro,
Za danas su zakazani opšti izbori u Bosni i Hercegovini na kojima će se birati članovi Predsedništva, poslanici u Predstavničkom domu i parlamentima dva entiteta, ali i deset kantona u Federaciji BiH. Glasaće se i za predsednika RS, a glavni favorit je Milorad Dodik.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je ruskim vojnicima da će „biti ubijani jedan po jedan kao žrtveni jarci dok se ne završi besmisleni rat“. Sa druge strane, lider Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je na upotrebu nuklearnog oružja male snage u Ukrajini.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je održavanje prevremenih parlamentarnih izbora jedini mogući scenario za izlazak iz aktuelne političke krize u toj zemlji. Sa druge strane, premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je da je Đukanovićeva smena logičan sled događaja.
IZBORI U BIH
Građani Bosne i Hercegovine danas izlaze na opšte izbore na kojima će biti birani članovi Predsedništva BiH, kao i poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, parlamentima dva entiteta, ali i deset kantona u Federaciji BiH. Pravo glasa imaju svi građani stariji od 18 godina, a svaki od njih dobiće po čak četiri izborna listića.
Na izbornim listićima biće ukupno 127 političkih subjekata, od toga 72 političke stranke, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata, pa će građani moći da biraju imeđu ukupno 7.257 kandidata.
Prema rečima predsednika CIK-a Suada Arnautovića, za Predsedništvo BiH overeno je ukupno 10 kandidata, Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH – 752 kandidata, Predstavnički dom Parlamenta FBiH – 1.230 kandidata, Narodnu skupštinu Republike Srpske – 1.429 kandidata, predsednika i potpredsednika Republike Srpske – 31 kandidat, a za skupštine kantona u FBiH – 3.806 kandidata.
Ovaj veliki i komplikovan sistem produkt je Dejtonskog sporazuma potpisanog 1995. godine. Podela zemlje na dva entiteta – Federaciju BiH, u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi – dovela je do toga da Bosna ima tri člana Predsedništva, 14 vlada i čak 136 ministara. Među kandidatima za Predsedništvo BiH nalaze se neka već dobro poznata imena, poput Bakira Izetbegovića, Željka Komšića i Željke Cvijanović, a brojni bilbordi koji pozivaju na glasanje mogu se videti čak i u Srbiji.
Predsedništvo BiH čine tri člana – Srbin, Hrvat i Bošnjak. U entitetu Republika Srpska se bira srpski član Predsedništva BiH. Za njega glasaju Bošnjaci, Hrvati i Srbi i „ostali“ koji žive u tom entitetu.
U entitetu Federacija BiH se biraju hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH. Hrvati, Bošnjaci, Srbi, te pripadnici „ostalih“ ne mogu glasati za oba člana Kolektivnog šefa države, već glasaju ili za Hrvata ili za Bošnjaka.
Kako piše BBC na srpskom, najveći izbor prilikom glasanja za člana Predsedništva imaće glasači iz Republike Srpske, ali će izborna utakmica posebno biti zanimljiva u taboru Bošnjaka i Hrvata na teritoriji Federacije BiH, koja je jedna izborna jedinica.
Za bošnjačkog člana postoje tri kandidata: Mirsad Hadžikadić, Platforma za progres; Bakir Izetbegović, Stranka demokratske akcije (SDA) i Denis Bećirović, Ujedinjeni za slobodnu Bosnu i Hercegovinu.
Izetbegović, čija je SDA u poslednjih 25 godina gotovo neprekidno na vlasti, do sada je dva puta bio član Predsedništva BiH (2010 – 2018) i takmiči se za treći mandat. Prema zakonu, ograničen je samo broj uzastopnih mandata u izvršnoj vlasti BiH – funkcioner posle dva vezana mora da pauzira jedan, pa može opet da se kandiduje.
Opozicija za to vreme prvi put ide sa idejom udruživanja oko jednog kandidata – Denisa Bećirovića, potpredsednika Socijaldemokratske partije (SDP).
Posle pet kandidata na izborima 2018, lista pretendenata na meesto za hrvatskog člana Predsedništva spala je na dva imena – Borjana Krišto, Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine (HDZ) i Željko Komšić, Demokratska fronta (DF).
Komšić je do sada tri puta bio hrvatski član Predsedništva, prvo od 2006. do 2014. godine, a potom i od 2018, kada je pobedio Dragana Čovića.
Birači iz Republike Srpske će za to vreme birati jednu od pet opcija: Borislav Bijelić, Stranka Život; Željka Cvijanović, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD); Mirko Šarović, Srpska demokratska stranka (SDS); Vojin Mijatović, Ujedinjeni za slobodnu Bosnu i Hercegovinu i Nenad Nešić, Demokratski narodni savez (DNS)
Pored izbora za srpskog člana Predsedništva BiH i Parlamentarnu skupštinu BiH, glasaće se za predsednika i Parlament RS. Favorit u trci za predsednika je Milorad Dodik, dugogodišnji lider Srba iz Republike Srpske, koji se osmehuje i sa bilborda postavljenih u gradovima u Srbiji.
Njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) glavni je favorit i u trci za Parlament RS. Gostujući na Euronews Srbija u emisiji Direktno sa Minjom Miletić, Dodik je pre nekoliko dana izjavio da očekuje da dobije izbore.
„Mislim da smo uspeli da integrišemo narod oko sebe, kao partija i ja kao pojedinac kandidat. Ljudi daleko bolje razumeju situaciju u RS, oni koje žive tamo, a ne neko sa strane. Ljudima je dosta međunarodnog intervencionizma koji je uvek bio protiv RS i srpskog naroda, i mislim da smo napravili dogovor o tome, ja ulazim u izborni dan vrlo samouvereno. Bez obzira šta neko mislio, dobićemo te izbore sa značajnom većinom. Dvanaest izbora sam dobio do sada u RS i uvek sam rastao, isto očekujem i sada“, rekao je on, prenosi Euronews.
SITUACIJA U UKRAJINI
Tela 24 civila, od kojih 13 dece, pronađena su u koloni automobilima na severoistoku Ukrajine, u blizini Kupjanska, izjavio je regionalni guverner Oleg Sinegubov.
„Otkrivena je kolona automobila sa ubijenim civilima“, rekao je on u poruci objavljenoj na Telegramu i dodao da su prema preliminarnim podacima ubijena 24 civila, među kojima jedna trudnica i 13 dece.
Guverner je dodao da su „okupatori (Rusi) napali civile koji su pokušavali da pobegnu od vazdušnih napada“.
Sinegubov, guverner Harkova, gde su tela pronađena, rekao je da su policija i stručnjaci na licu mesta i da je otvorena istraga.
Lokalno tužilaštvo saopštilo je da je u koloni bilo sedam automobila sa civilima.
„Dva automobila su potpuno izgorela, bilo je dece sa roditeljima, koji su živi izgoreli“, dodalo je tužilaštvo navodeći da kontrola ukrajinske vojske nad tim područjem nije stalna jer je na prvoj liniji fronta u takozvanoj „sivoj zoni“.
Ukrajina je od početka ruske invazije krajem februara osudila zloupotrebe ruskih snaga. Ruske vlasti te optužbe sistematski odbacuju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u poruci Rusima da će biti ubijeni jedan po jedan dok je na vlasti ruski predsednik Vladimir Putin koji je naredio invaziju na Ukrajinu.
„Dok svi vi ne rešite problem ko je sve započeo, ko je započeo ovaj besmisleni rat protiv Ukrajine, bićete ubijeni jedan po jedan, postajući žrtveni jarci, jer ne priznajete da je ovaj rat istorijska greška za Rusiju“, rekao je Zelenski u svom svakodnevnom obraćanju.
Ukrajinski predsednik je dodao da će uskoro vojska, koja kontroliše grad Liman u oblasti Donjecka pod ruskom kontrolom, zauzeti i druge gradove na tom području.
„Tokom nedelje nove ukrajinske zastave vijorile su se nad Donbasom. Biće ih još više naredne nedelje“, dodao je Zelenski.
Sa druge strane, lider Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je rusku vojsku da upotrebi “nuklearno oružje male snage” u Ukrajini, gde ruski vojnici imaju teškoće u nekim delovima te zemlje.
“Po mom mišljenju, trebalo bi preduzeti drastičnije mere, kao što su proglašenje vanrednog stanja u pograničnim oblastima i upotreba nuklearnog oružja male snage”, rekao je Kadirov u poruci objavljenoj na Telegramu.
Ukrajinski vojnici ušli su u grad Liman, važan železnički čvor u istočnoj Ukrajini pod kontrolom ruskih snaga.
Ukrajinska vojska je ranije saopštila da je opkolila nekoliko hiljada ruskih vojnika u Donjeckoj oblasti, koju je u petak pripojila Rusija.
Ruska vojska je sa svoje strane saopštila da se povlači iz Limana.
Danska agencija za energetiku saopštila je da je iz jednog od dva oštećena gasovoda u Baltičkom moru prestao da curi prirodni gas.
Agencija je na Tviteru objavila da ju je kompanija koja upravlja gasovodom Severni tok 2 obavestila da se čini da je pritisak u gasovodu koji ide od Rusije do Nemačke stabilizovan.
„Ovo ukazuje da je curenje gasa iz ovog gasovoda prestalo“, saopštila je Danska agencija za energetiku.
„Pritisak vode je manje-više zatvorio gasovod, tako da gas koji je unutra ne može da izađe“, izjavio je Frans presu portparol Severnog toka 2 Ulrih Lisek.
On je dodao da gasa još ima u gasovodu.
NASTAVAK KRIZE U CRNOJ GORI
Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović smatra da je održavanje prevremenih parlamentarnih izbora jedini mogući scenario za izlazak iz aktuelne političke krize u toj zemlji i kaže da postoji mogućnost da se obnovi inicijativa za skraćenje mandata Skupštini.
Ðukanović je u intervjuu za Glas Amerike, čiji je deo objavljen na Tviter nalogu tog medija, rekao da je njemu i grupi od najmanje 25 poslanika na raspolaganju obnavljanje inicijative prema parlamentu za skraćenje mandata, prenose podgoričke Vijesti.
On tvrdi da su neustavne ideje, koje predlaže aktuelna parlamentarna većina, a koje podrazumevaju da se ponovo razmatra kandidatura Miodraga Lekića za mandatara za sastav nove vlade.
Ðukanović je poručio da će nastaviti sa raznim inicijativama uvek, kako tvrdi, „strogo vodeći računa o poštovanju Ustava“.
Komentarišući to što poslanici crnogorskog parlamenta u petak nisu raspravljali o njegovom predlogu za skraćenje mandata Skupštini, on je rekao da se nada da to nije konačni stav aktuelnog parlamenta, dodaje portal CdM.
„Postoji mogućnost da se inicijativa, koju sam testirao u parlamentu, obnavlja“, poručio je Ðukanović.
Sa druge strne, predsednik Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je da je smena predsednika Crne Gore Mila Ðukanovića logičan sled događaja i da Ðukanović više ne može da uzurpira vlast.
„Mi treba da delegitimišemo njegovu poziciju ako on nastavi da uporno odbija da da mandat. Moj apel je da izaberemo četvoro sudija Ustavnog suda, odblokiramo taj proces i da sačekamo u ovih mesec dana da se rasplete ovaj galimatijas. Ukoliko Ðukanović povuče neki radikalan potez, onda on legitimiše i nas da kao parlamentarna većina reagujemo“, rekao je Abazović, za Prva TV, prenosi Euronews.
On je dodao da mandat predsednika traje još šest meseci, a parlamenta još dve godine i da Ðukanović ne može iz te pozicije delegitimisati parlament, prenose podgorički mediji.
„Mi ćemo odgovoriti ako pokuša. Dok god nas je 41, sve je OK. Dok god imamo Vladu, pa i u tehničkom mandatu. Ðukanović je u ofanzivi i zbog toga ta retorika. Uskoro će predsednički izbori“, kazao je Abazović.
Kako je naveo lider URA, da je Ðukanović hteo da posluša savete, odavno bi bio penzionisan, a njegova trenutna politika vodi do kraha.
Abazović je istakao da je očekivano da Ðukanović daje izjave o njemu da je ruski i srpski agent i da takve izjave uglavnom daju ljudi koji su na kraju političke karijere.
„Ja neću reći da iza Ðukanovidha stoje super sile već da iza njega stoji organizovani kriminal. Ðukanoviću ne ostaje ništa drugo nego da svoju političku bratiju brani optužujući druge da napadaju državne interese. Svakako, mi ćemo nastaviti i suzbijaćemo sve nelegalne aktivnosti u Crnoj Gori, čuvajući njen interes, a Ðukanović i ekipa se u tome više ne mogu prepoznati“, rekao je Abazović.
I DRUGE VESTI
Hil: „Srbija previše zavisi od ruskih energenata, potrebno je da diverzifikuje izvore energije“
Ambasador SAD Kristofer Hil ocenio je da Srbija previše zavisi od ruskih energeneta i da joj je potrebno da diverzifikuje svoje izvore energije.
Hil je za TV Nova S rekao „da Srbija ima alternativne izvore energije“, te ukazao da je „pitanje samo koliko brzo se mogu staviti u funkciju“.
„Može se reći da Srbija previše zavisi od ruskih energenata. Poslednjih meseci smo uvideli da Rusija nije posebno pouzdan izvor energije i Rusi kombinuju politiku i isporuku energenata“, rekao je on.
Rekao je da je „Srbiji preko potrebno da diverzifikuje svoje izvore energije“, te naveo da bi i SAD želele da budu deo tog procesa.
„Problem sa energentima je što je potrebno vreme da se bilo koji sistem, bilo da se radi o solarnoj energiji, hidroenergiji, energiji vetra ili prirodni gas stavi u pogon“, rekao je on.
Rekao je i da Srbija mora da bude oprezna sa korišćenjem energije predstojeće zime.
Hil je naveo i da će Srbiji pomoći da iskoristi potencijale svojih izvora energije i da se nada da će Rusija jednog dana biti pouzdan snabdevač prirodnog gasa, jer ga, kako je rekao, trenutno koristi da ucenjuje druge zemlje.
Kada je u pitanju odnos Srbije prema ratu u Ukrajini, on je rekao da „nema dileme da Srbija pokušava da uskladi svoju politiku za Zapadom“ i da je, kako ja naveo, „jasno iznela svoje stavove o ruskoj agresiji u Ukrajini“.
Na pitanje kako od Srbije može da se traži da se odrekne Kosova, a zatim da se od Ukrajine ne traži da se odrekne svojih teritorija, Hil je rekao da SAD ne vide analogiju između te dve situacije.
„Mi ne smatramo da je situacija na Kosovu, koja je nastala pre 23 godine, u bilo kojoj meri slična oružanoj agresiji i kopnenoj invaziji Rusije, ciljanim napadima na stambene zgrade u kojima žive civili, mi ne vidimo analogiju između dve situacije“, rekao je Hil.
Hil se osvrnuo i na, kako je preneo portal Nova S, na stav ruskog predsednika Vladimira Putinov o Kosovu.
„Mislim da njega apsolutno nije briga za Kosovo, samo se trudi da na neki način legitimizuje šta je uradio svojim susedima“, rekao je Hil.
Rekao je i da SAD i Srbija ovih dana imaju mnogo tema za razgovor i da se, kako je rekao razgovaralo o raznim stvarima,
„Možda ne slažemo o svemu, ali smo spremni da razgovaramo“, rekao je Hil.
Kurti pozvao Albance da učestvuju u popisu stanovništva i imovine u Srbiji
Premijer takozvanog Kosova Aljbin Kurti pozvao je video porukom Albance u Srbiji, a posebno u Bujanovcu, Preševu i Medveđi da učestvuju na popisu stanovništva koji je u Srbiji počeo.
Kurti je u poruci naveo da se Albanci koji žive u Srbiji u „kontinuitetu suočavaju sa nacionalnom i ljudskom diskriminacijom“ i sa, kako je rekao“ pasivizacijom njihovih adresa“, preneo je portal KoSSev.
Rekao je da popis za Albance „nije samo pitanje stastitike“, te pozvao građane da na „pasivizaciju odgovore registracijom svakog Albanca“.
„Kao premijer Republike Kosova pozivam Albance koji žive u Srbiji, a posebno u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, da odgovore popisivačima registrujući sebe i članove porodice“, naveo je on.
Pozvao ih je „da na pritisak odgovore registracijom“ i da, kako je naveo odgovore na pasivizaciju registrujući svakog Albanca – one koji su sa privremenim mestom boravka u dijaspori i na Kosovu“.
U Srbiji je počeo popis stanovništva i imovine koji će trajati do 31. oktobra.
Politički lideri Albanca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe su prethodno pozvali sunarodnike da se odazovu popisu, za razliku od prethodnog koji su bojkotovali.
Bajden: „Vlasti Venecuele oslobodile sedam američkih zatvorenika“
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da je Venecuela oslobodila sedam američkih zatvorenika „posle nekoliko godina neopravdanog pritvora“.
„Posle nekoliko godina nezakonitog pritvora u Venecueli, vraćamo kući sedam američkih državljana“, rekao je Bajden i dodao da su oni na putu za SAD.
Amerikanci su uhapšeni 2017. godine i njihovo hapšenje je zaoštrilo bilateralne odnose, pošto je Vašington nekoliko puta tražio njihovo oslobađanje.
Među njima su neki koji su optuženi za korupciju i osuđeni su u Venecueli na osam do 13 godina zatvora. Oni su nekada radili u naftnoj kompaniji Sitgo (Citgo).
Prema procenama nekih nevladinih organizacija, u Venecueli ima oko 250 američkih zatvorenika.
Fokus na Belgiju: „Uskoro nova vrsta šprica za bolju vakcinaciju“
Belgijska kompanija Idevaks (Idevax) napravila je novu vrstu šprica za vakcine, tako što će biti dovoljna manja doza zahvaljujući toj posebnoj injekciji koja će tečnost ubrizgavati plitko ispod kože, preneo je portal Fokus na Belgiju (Focus on Belgium).
Kompanija Idevaks osnovana krajem 2020. godine specijalizovana je za razvoj, proizvodnju i marketing inovativnih medicinskih sredstava primenljivih u oblasti vakcinacije.
Ta firma iz Antverpena sada ima za cilj da promeni način na koji se vakcine primenjuju zahvaljujući novoj vrsti šprica koji je upravo patentiran.
Vakcine se obično ubrizgavaju intramuskularno (u mišić) ili subkutano (potkožno).
Prema ranijima studijama o davanju vakcina protiv sezonskog gripa i hepatitisa B, ustanovljeno je da bi mnogo manja doza vakcine bila potrebna ako bi bila ubrizgana plitko ispod kože. Stručnjaci su naveli da bi na taj način bila postignuta ista pokrivenost vakcinacijom.
Belgijski špric ima okrugli plastični vrh u kojem se nalazi mikro-igla.
Pritiskom na podlakticu, koža se lagano podiže nagore i mikro-igla može da prodre ispod kože i brzo ubrizga malu dozu vakcine, dodao je belgijski portal navodeći da bi ta nova vrsta injekcije trebalo vrlo brzo da bude plasirana na tržište.
Gasprom obustavio gas Italiji navodeći kao problem transport kroz Austriju
Ruski Gasprom obustavio je isporuke gasa italijanskoj kompaniji Eni, navodeći kao problem transport kroz Austriju, saopštio je italijanski energetski gigant dodajući da radi na rešenju ovog problema.
„Gasprom nam je predočio da nije u mogućnosti da potvrdi isporuku zahtevanih količina“, navodeći kao razlog nemogućnost transporta gasa kroz Austriju“, naveo je u saopštenu Eni, a prenosi Radio slobodna Evropa.
Zbog toga, „tokovi ruskog gasa u Eni preko ulazne tačke u Tarvisio biće obustavljeni“, dodaje italijanska kompanija.
Većina ruskog gasa koji se isporučuje u Italiju prolazi preko Ukrajine a potom Transaustrijskim gasovodom (TAG) do Tarvisia u severnoj Italiji na granici sa Austrijom.
Evropske zemlje i Rusija se spore oko isporuke prirodnog gasa nakon početka njene invazije na Ukrajinu u februaru.
Evropska unija ističe da Moskva koristi gas kao ekonomsko oružje, što ona negira, okrivljujući uticaj zapadnih sankcija za bilo kakve prekide u snabdevanju.
Gasprom je u saopštenju za Telegram naveo da je problem sa isporukama gasa Italiji nastao zbog regulatornih promena u Austriji.
Ruski državni energetski gigant naveo je da je tranzit gasa kroz Austriju obustavljen nakon što je mrežni operater u zemlji odbio da potvrdi nominacije za transport.
Austrijski operater gasne mreže nije odmah bio dostupan za komentar u subotu.
Portparol Enija je, međutim, rekao da Austrija nastavlja da dobija gas na granici sa Slovačkom.
Pre rata u Ukrajini, Italija je uvozila 95 odsto gasa – od čega oko 45 procenata iz Rusije.
Odlazeći italijanski premijer Mario Dragi potpisao je nove sporazume sa drugim proizvođačima gasa kako bi smanjio zavisnost od Rusije, tako da od juna iznosi 10 odsto, dok raste uvoz iz Alžira i nordijskih zemalja, a ubrzan je i prelazak na obnovljive izvore energije.
Gasprom je smanjio i isporuke prirodnog gasa Moldaviji za oko 30 odsto, rekao je direktor gasne kompanije Moldovagaz Vadim Čeban.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – „Srbiji je potreban strateški dogovor sa zapadom“, naslov je intervjua s liderom Zajedno za Srbiju Nebojšom Zelenovićem. List prenosi stavove savetnice tri američka predsednika i eksperta za Rusiju Fione Hil u tekstu pod naslovom „Treći svetski rat je već poćeo“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Nije Božja volja biti u braku sa nasilnikom“, poručuje episkop hvostanski Justin. „Uživaću na SP protiv Brazilaca“, list prenosi izjavu reprezentativca Srbije Strahinje Pavlovića.
POLITIKA – List prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle otvaranja gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke u tekstu pod naslovom „Ovakvoj ceremoniji se nadamo 2023. u Srbiji“. „Ranjivi smo kad nismo zajedno“, kaže nova ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1985. – Preminuo je američki filmski glumac Rok Hadson. U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.
1810. – Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vođstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.
1869. – Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (Velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.
VREMENSKA PROGNOZA
U većem delu Srbije danas će biti sunčano, a kratkotrajna kiša moguća je još ponegde u centralnim i istočnim delovima zemlje, kao i na planinama, javio je Republički hidrometeorološki zavod.
Uveče i u toku noći sa severa Srbije očekuje se novo naoblačenje s kišom.
Najniža temperatura od 10 do 15 stepeni Celzijusa, a najviša od 20 do 24 stepena. Vetar umeren i jak, severozapadni, krajem dana u slabljenju.
Tagovi
