Dobro jutro
I dobro došli u dan u kojem se javlja nada da se približava kraj pandemiji virusa koji je paralisao svet.
Vakcina protiv Kovid-19 je na vidiku, uz najavu prvih privremenih rezultata u velikim ispitivanjima koja pokazuju da kandidat kompanija Pfizer i BioNtech ima efikasnost od 90 odsto, tvrde proizvođači.
Visok procenat zaštite čini nalaze uverljivim. Regulatori su prethodno rekli da bi odobrili vakcinu koja je efikasna samo 50% – štiteći polovinu onih koji je dobiju. Kompanija Pfizer kaže da nema ozbiljnih neželjenih efekata.
“Danas je sjajan dan za nauku i čovečanstvo. Prvi niz rezultata našeg ispitivanja vakcine protiv Kovid-19 u fazi 3 pruža početne dokaze o sposobnosti naše vakcine da spreči kovid-19”, rekao je dr Albert Burla, predsednik i izvršni direktor kompanije Pfizer.
Za to vreme, u Srbiji poslednji podaci pokazuju pad zaraženih, ali bi na umu trebalo imati da su juče pristigli rezultati testiranja od nedelje kada se, po pravilu, lekarima javlja manji broj ljudi sa sumnjom da su zaraženi korona virusom. Po tim podacima, u poslednja 24 časa od korona virusa u Srbiji je preminulo 11 osoba, dok je zaraženo 1.318 ljudi.
Dok se čuvate od zaraze, pročitajte tekst o naučnicima koji su napravili vakcinu…
Tači izjavio da nije kriv, branilac pitao gde su optužbe za vađenje ljudskih organa
Bivši komandant OVK Hašim Tači izjavio je, u prvom pojavljivanju pred sudom za zločine OVK u Hagu, da nije kriv za zločine protiv čovečnosti nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
Tači je rekao da je „pročitao optužnicu i razumeo optužbe“ i da se „ne slaže ni sa jednom“.
Ponavljajući da njegov klijent u potpunosti odbacuje optužnicu, Tačijev britanski branilac Dejvid Huper pitao je u sudnici „gde su optužbe za krađu ljudskih organa iz priče o žutoj kući, koje su razlog osnivanja ovog suda“ na osnovu „pola stranice iz knjige (bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala) Karle Del Ponte i, potom, iz izveštaja (specijalnog izvestioca Saveta Evrope) Dika Martija“.
Huper je najavio da će uskoro tražiti da sud Tačija pusti na privremenu slobodu, a tužioci su se odmah tome suprotstavili.
Tačijev branilac je citirao da je izabrani američki predsednik Džo Bajden 2017. godine za Tačija rekao da je „Džordž Vašington Kosova“.
U vreme obuhvaćeno optužnicom, od marta 1998. do septembra 1999, Tači je bio politički komesar i komandant Glavnog štaba OVK, kao i premijer samoproglašene privremene vlade Kosova.
Zajedno sa članovima Glavnog štaba OVK Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, Tači je, u 10 tačaka, optužen za za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Ta dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao ratni zločini.
Kao učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, na teret im se stavljaju zločini nad najmanje 407 zarobljenika u 34 pritvora OVK širom Kosova i u Albaniji i najmanje 98 ubistava, od marta 1998. do septembra 1999.
Tači se sudu predao 5. novembra na Kosovu, zajedno sa Veseljijem i Seljimijem, i iste večeri su smešteni u pritvor u Sheveningenu.
Nije izabran generalni direktor RTS-a, raspisan novi konkurs
Upravni odbor Javne medijske ustanove Radio-televizije Srbije nije doneo odluku o izboru generalnog direktora RTS-a, jer nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova.
Iz tog razloga, kako se navodi u saopštenju koje prenosi RTS, Upravni odbor je raspisao novi konkurs za imenovanje generalnog direktora javnog medijskog servisa.
Dosadašnji vršilac dužnosti generalnog direktora Dragan Bujošević obavljaće tu funkciju do okončanja ponovo raspisanog konkursa.
Dragan Bujošević od 5. maja, kada mu je istekao petogodišnji mandat, obavlja funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora RTS-a, a u međuvremenu su bila raspisana dva konkursa na kojima nije bio izabran novi generalni direktor.
Brnabić na samitu u Sofiji
Premijerka Srbije Ana Brnabić učestvovaće na onlajn samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa, na kojem bi lideri zapadnobalkanske šestorke trebalo da usvoje plan stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta i potpišu zajedničku deklaraciju.
Premijerka Brnabić će u ime Srbije potpisati Deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan i Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu, navodi se u saopštenju iz Vlade.
Zvanični deo skupa, koji će biti održan pod zajedničkim predsedavanjem Bugarske i Severne Makedonije, otvoriće nemačka kancelarka Angela Merkel, evropski komesar za proširenje Oliver Varheji i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.
Đilas: Rebalansom planirano povećanje duga države, neselektivne mere pomoći
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas rekao je da se u Predlogu rebalansa budžeta za 2020. godinu vidi da se planira povećanje duga u državnoj kasi.
„Deficit, odnosno razlika između prihoda i rashoda biće veći od četiri milijarde evra. Do takvog jaza smo došli i zahvaljujući neselektivnim merama pomoći privredi i privrednicima“, naveo je Đilas u saopštenju SSP.
Dodaje se da je SSP predlagao da se pomaže samo onim kompanijama koje imaju najveće probleme, a ne linearno.
„Činjenica je da se sve zemlje zadužuju, ali je ključno pitanje gde ta sredstva odlaze. Fond za razvoj je opredelio sredstva za pomoć turizmu i ugostiljeljstvu pa je Big blue group sa 47 zaposlenih dobila 25 miliona dinara, a preko te agencije letovao je i Goran Vesić“, naveo je Đilas.
Dodao je da je „Vule vu kafe na Vračaru dobio pet miliona dinara pomoći iako je pun non stop, a da je takvih primera neselektivnog, neprincipijelnog trošenja novca građana Srbije na pretek“.
Đilas je rekao da po gruboj računici „država troši 750 miliona evra više samo za svoje potrebe“.
„Prema dostupnim podacima iz Uprave za zajedničke poslove dnevno se popije 20 flaša skupocenog vina, kao i 100 litara piva o trošku građana Srbije“, naveo je Đilas.
Ukazao je da se „ogromna sredstva troše i za nabavku i zamenu itisona u Palati Srbija, kao i za nepotreban video nadzor u saobraćaju – 17 miliona evra, Data centar u Kragujevcu više od 40 miliona evra, a za nemuštu stavku – proširenja kapaciteta 10 miliona evra“.
On je rekao da je osam miliona evra predviđeno i za kapitalne projekte Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
„U našoj državi retko ko radi posao za koji je plaćen, pa imamo situaciju da smo jedina država gde se državna bezbednost bavi koronom“, rekao je Đilas.
Podsetio je da je SSP predlagao da se opredeli 500 miliona evra za građevinski sektor, da se angažuje domaća građevinska operativa.
„Kada poraste građevina raste cela privreda, a sada su na izgradnji koridora angažovane turske, kineske, američke kompanije“, naveo je Đilas.
Istakao je „da su rešenja ad hok i da nema plana ni za privredu ni za pandemiju“.
Noćne klubove, kako je rekao, „ne zatvaraju zbog dilova biznismena sa ljudima iz tog miljea“.
Đilas je kazao da je apelovao da budžet za sledeću godinu bude selektivan i da se pomaže ugroženima, onima kojima je pomoć zaista potrebna.
Komentarišući „neselektivne mere privredi“, član Predsedništva i predsednik resora za privredu SSP Dušan Nikezić rekao je da je prema podacima Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) 110 miliona evra mesečno odlazilo kompanijama koje su imale iste, ili veće prihode nego prošle godine.
„Sve to ukazuje da nema plana, a koliko je teška i složena situacija govori i podatak da je za prvih devet meseci za milijardu evra povećano zaduženje građana, a to znači da se svako domaćinstvo dodatno zadužilo za 400 evra“, naveo je Nikezić.
KORONAVIRUS
Specijalna bolnica Sveti Sava prvi put ulazi u kovid sistem
Specijalna bolnica „Sveti Sava“ do kraja nedelje treba da postane kovid bolnica, prvi put od početka epidemije.
Kako je javio RTS, doneta je odluka da se ceo drugi sprat specijalne bolnice „Sveti Sava“ pretvori u crvenu zonu sa 60 bolničkih postelja gde će biti lečeni kovid pacijenti koji su doživeli moždani udar sa blagom do teškom kliničkom slikom.
Bolnička uprava je zatražila da im se obezbedi deset respiratora, jedan mobilni rendgen aparat i da se njihovom timu pridruži i jedan lekar infektolog.
Mugoša: Epidemiološka situacija u Crnoj Gori jako teška
Direktor Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša izjavio je da je situacija sa širenjem korona virusa vrlo komplikovana i teška, jer je nivo lokalne transmisije veoma visok.
U Crnoj Gori u poslednja 24 sata registrovana su 803 nova slučaja korona virusa, a pet osoba je preminulo.
„Ovo što se dešavalo prethodna dva dana što se tiče ponašanja koje nije u skladu sa preporukama i naredbama daleko je od onog što bi trebalo da bude ponašanje onih koji brinu o sebi i drugima“, rekao je on govoreći o sedmodnevnom pomenu mitropolitu Amfilohiju na kojem nisu poštovane mere – nisu nošene maske, gradjani i deca su pričešćivani istom kašikom.
Institut je ranije najavio mogućnost zabrane medjugradskog saobraćaja nakon što su za vikend mnogi Podgoričani boravili u obližnjim Tuzima ili primorskim gradovima. U Podgorici su zatvoreni ugostiteljski objekti.
Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom od početka juna meseca iznosi 333, a od početka godine 342.
U Severnoj Makedoniji zabrana okupljanja više od četiri osobe važi ceo dan
Vlada Severne Makedonije odlučila je danas da zabranu okupljanja više od četiri osobe na javnom prostoru produži na ceo dan.
Kako se navodi u saopštenju, Vlada je donela odluku da zabrana grupisanja više od četiri osobe u parkovima, javnim površinama ili billo gde na otvorenom, umesto posle 21.00 traje celog dana.
Ta novoouvedena zabrana kao mera sprečavanja i zaštite od širenja kovida 19, ističe se, traje svih sedam dana u nedelji sa tačno definisanim izuzecima od te zabrane.
Vlada u Skoplju je 3. novembra zabranila grupisanje više od četiri osobe na javnom prostoru posle 21.00 kako bi sprečila širenje kovida, produživši tada za jedan sat tu zabranu koja je uvedena 29. oktobra i počinjala u 22.00 svako veče.
Izmenama Zakona za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, za nepoštovanje mere koja ograničava grupisanje predvidjena je kazna od 500 evra.
Predsednik Ukrajine zaražen
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zaražen je korona virusom, saopštila je njegova pres služba i dodala da se on dobro oseća.
Zelenski (42) čija je supruga bila inficirana pre nekoliko meseci, „pozitivan je na testu korona virusa. Dobro se oseća i nastaviće da obavlja svoju funkciju od kuće, u izolaciji“, navodi se u saopštenju.
„Imam blagu temperaturu. Većina je prebrodila kovid-19. I ja ću kroz to da prodjem“, naveo je predsednik Ukrajine na Fejsbuku.
Pored Zelenskog zaražen i njegov šef kabineta Andrij Jermak.
Zelenski je u junu u jednom intervjuu rekao da je razmišljao da se namerno zarazi korona virusom kako bi gradjanima pokazao da ta bolest ma koliko da je zastrašujuća ipak nije kuga. Njegov tim ga je razuverio.
U Ukrajini sa oko 40 miliona stanovnika, od početka epidemije zaraženo je oko 470.000 ljudi od kojih je preminulo 8.687.
U Francuskoj za 24 sata od korona virusa umrla 551 osoba x1
U Francuskoj je u poslednja 24 sata od korona virusa preminula 551 osoba, što je najveći broj umrlih u drugom talasu epidemije, izjavio je večeras generalni direktor Javnog zdravlja Žerom Salomon.
„Vrhunac drugog talasa je pred nama i epidemija još napreduje“, rekao je Salomon i dodao da je od početka epidemije u toj zemlji umrlo 40.987 ljudi, a zaraženo 1.807.479 osoba.
Prema njegovim rečima, 31.125 ljudi je hospitalizovano širom Francuske od kojih je 4.690 na reanimaciji.
U Francuskoj je 30. oktobra uveden drugi karantin stanovništva i trebalo bi da traje najmanje do 1. decembra.
Prvi karantin u Francuskoj sa 67 miliona stanovnika uveden je 17. marta u jeku prvog talasa epidemije, a postepeno ublažavanje je počelo u prvoj polovini maja.
U SAD više od 10 miliona zaraženih korona virusom
Broj novozaraženih korona virusom u SAD danas je prešao 10 miliona, pokazuju novi podaci Univerziteta Džons Hopkins.
Svakog dana prosečno se registruje oko 109.000 zaraženih, a brojke rastu u gotovo svim saveznim državama.
U SAD je zabeležena petina zaraženih od 50 miliona inficiranih u celom svetu.
Od posledica zaraze svakog dana u proseku premine više od 930 osoba, a do sada je umrlo više od 237.000 ljudi.
SVET
Suzan Rajs na čelu Bajdenove diplomatije, za Balkan više nadležna EU
Novi predsednik SAD Džozef Bajden bi za šeficu Stejt departmenta trebalo da postavi bivšu savetnicu za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, a u Bajdenovoj spoljnopolitičkoj strategiji bi poglavito Evropa trebalo da se posveti Balkanu, Sredozemlju i bezbednosti na istoku prema Rusiji, dok bi se Amerika usredsredila na svoju glavnu opasnost, Kinu.
Kako javljaju izveštači EU medija iz Vašingtona, pored bivše ambasadorke u UN, savetnice predsednika SAD Baraka Obame i savetnice za Bezbednost Suzane Rajs, kandidati za nove čelnike američke diplomatije su i Toni Blinken i Vilijam Berns.
A prema analizi pariskog ogranka Nemačkog Maršalovog fonda za SAD, u Bajdenovoj spoljnopolitičkoj strategiji „stoji da Evropa više treba da se pozabavi Balkanom, Sredozemljem i ruskom pretnjom na istočnom boku Evrope da bi Vašington mogao da se usredsredi na veliku pretnju 21.veka, a to je Kina“.
Izvori bliski visokom predstavniku EU Žozepu Borelu i izaslaniku EU za dijalog Beograd-Priština Miroslavu Lajčaku u Briselu su preneli da je još rano da se procenjuje šta tačno smera da uradi nova administracija SAD u politici prema Balkanu, ali su podvukli da se svakako očekuje jasnije i bliža saradnja, a ne „diplomatija na dva koloseka“.
Ovih dana je albanski list „Ilirija“ preneo navodno poverljivu informaciju Bajdenovog izbornog tima američkoj albanskoj zajednici da će „Bajden oživeti dijalog Kosovo-Srbija s ciljem da se postigne sveobuhvatan sporazum kojim će biti ispoštovana teritorijalna celovitost Kosova uz uzajamno priznanje“.
Tako nešto se moglo već ranije čuti iz američkih i izvora država EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali se sad situacija veoma promenila.
Jer posle hapšenja većine kosovskih političkih moćnika i njihovog izvodjenja pred sud za ratne zločine u Hagu, sad treba da se najverovatnije izborima dodje do nove vlasti u Prištini i s njom dodje do saglasnosti o suštini dijaloga.
To traži dosta vremena, verovatno više meseci, a iz analize pariskog središtva Nemačkog Maršal fonda SAD (GMF) proizilazi da će se Bajden sad prvenstveno okrenuti odbrani unutrašnjih nacionalnih interesa“ i nastojati da izbori s ogromnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim teškoćama zbog pandemije korona virusa, kao i da ublaži i premosti duboku političku podeljenost Amerike.
Evropa više neće biti, kako se to navodi, „neprijatelj Amerike“, kao dosad za vlasti Donalda Trampa, „ali je jasno da stari kontinent nije u središtu pažnje Vašingtona“.
„Težnja ka povlačenju u sebe i odbrana nacionalnih interesa su sad uvreženi medju Amerikancima i tu Bajdenu nema povratka“, ističe se u analizi GMF-a.
Autor analize, Aleksandra de Hop Shefer, takodje ukazuje na to da je demokratski predsednik SAD „mnogo više kritički nastrojen prema Rusiji negó Tramp“ i nedavno je tv stanici CBS izjavio da je „Rusija najveća pretnja za Ameriku kad je reč o nasrtaju na njenu bezednost i naša savezništva“.
„Kina je“, stav je novog čelnika Bele kuće, „na drugom mestu i označena je ‘najvechim takmacem’, ali i moguchom pretnjom sa stanovišta upotrebe sile“.
Putin: Vreme je za povratak sirijskih izbeglica
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi milioni sirijskih izbeglica, koji su pobegli tokom gradjanskog rata, trebalo da počnu da se vraćaju kući kako bi pomogli u obnovi Sirije sada kada je na većem delu teritorije nastupio relativni mir.
Putin je razgovarao putem video poziva sa sirijskim predsednikom Bašar al-Asadom, uoči dvodnevne medjunarodne konferencije o izbeglicama koja bi trebalo da počne u sredu u Damasku.
Kontroverzni skup, koji je organizovala Rusija, kritikovale su Ujedinjene nacije i američki zvaničnici.
Tokom devetogodišnjeg rata u Siriji ubijeno je oko pola miliona ljudi, ranjeno više od milion i oko 5,6 Još 6 miliona sirijskog predratnog stanovništva od 23 miliona je interno raseljeno.
Bajden: SAD se i dalje suočavaju sa mračnom zimom usled zaraze
Novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da se SAD „i dalje suočavaju sa mračnom zimom“ uprkos najavama vakcine protiv korona virusa.
Bajden je prognozirao da bi još najmanje 200.000 ljudi moglo da umre od posledica zaraze dok vakcina postane svima dostupna, te je apelovao na gradjane da nose maske.
Dodao je da će se u borbi protiv korona virusa rukovoditi naukom, te da će se administracija konsultovati sa članovima radne grupe za suzbijanje zaraze.
Gutereš čestitao Bajdenu i američkom narodu
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš čestitao je američkom narodu i novom predsedniku SAD Džozefu Bajdenu pobedu na predsedničkim izborima, izjavio je njegov portparol.
Čestitka je upućena i novoizabranoj američkoj potpredsednici Kamali Haris, izjavio je portparol UN Stefan Dižarik.
„Generalni sekretar čestitao je američkom narodu na dinamičnom sprovodjenju demokratije tokom prošlonedeljnih izbora“, rekao je Dižarik koji nije objasnio što Gutereš reaguje 48 sati posle objavljivanja Bajdenove pobede.
Nekoliko desetina lidera i zvaničnika raznih organizacija kao što je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, čestitalo je u subotu Bajdenu.
Diplomatski izvori preneli su da Gutereš kojem mandat ističe krajem 2021. godine, nije planirao da se kandiduje ponovo na mesto generalnog sekretara UN ako na izborima u SAD ponovo pobedi Donald Tramp, koji nije naklonjen multilateralizmu.
Ljudska prava pod Trampom na meti kritika u UN
Administracija odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa je bila na meti kritika tokom raspave u UN zbog policijskog nasilja i politike imigracije.
Na SAD je bio red da se podvrgne Univerzalnom periodičnom pregledu, procesu koji vode države pod okriljem Saveta UN za ljudska prava. Sastoji se od pregleda dostignuća svih država članica UN-a u oblasti ljudskih prava.
„Naša posvećenost ljudskim pravima zasniva se na čvrstim temeljima političke i moralne posvećenosti odgovornosti i transparentnosti“, rekao je američki zvaničnik Endru Bremberg tokom rasprave.
Najviše se raspravljalo o policijskom nasilju prema Afroamerikancima i drugim manjinama. Bilo je kritika na račun politike prema imigrantima.
Tokom rasprave malo su se pominjali predsednički izbori u SAD na kojima je pobedio Džozef Bajden.
Nemačka, Rusija i Grčka su samo zatražile od SAD poštuju prava glasača.
REGION
U Mostaru ubijen osuđeni ratni zločinac
U Mostaru je sinoć ubijen Marko Radić, pravosnažno osuđen za ratne zločine u logoru „Vojno“ tokom rata u BiH.
Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) Ljudevit Marić rekao je novinarima da policija traga za ubicom koji bi uskoro trebalo da bude uhapšen.
„U 18.45 u ulici Brune Bušića, u blizni sedišta MUP-a HNK dogodilo se ranjavanje sa smrtnim posledicama muškarca M.R. iz Mostara“, kazao je novinarima Marić.
Radić je 2011. godine u BiH pravosnažno osudjen na 21 godinu zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, odnosno mučenja, zatvaranja, ubistva i silovanja u zloglasnom logoru „Vojno“ kod Mostara.
Iz zatvora je trebalo da izadje tek 2027. godine, ali je u obnovljenom postupku pred Županijskim sudom u Zagrebu, presuda doneta u BiH preinačena u kaznu od 12 i po godina, pa je Radić izašao na slobodu.
Mediji u BiH su objavili da je logor „Vojno“ bio jedan od najstrašnijih u logorskom sistemu tzv. Herceg-Bosne, a da je u njemu Radić bio „gospodar života i smrti“.
Navodi se da je kroz logor prošlo oko 800 osoba, a da je bio specifičan jer je u njemu bilo zatočeno, i na razne načine mučeno, oko 80 žena i dece.
SPORT
Policija pretresla kancelarije Benfike i Sportinga
Portugalske vlasti pretražile su kancelarije fudbalskih klubova Benfika, Sporting iz Lisabona i Santa Klara, u sklopu istrage o prevari, korupciji i pranju novca.
Sva tri kluba potvrdila su da su obavljene racije i da svi saradjuju sa nadležnima.
Osim klupskih kancelarija, pretražene su i kuće pojedinih čelnika klubova i dve advokatske kancelarije.
Deo istrage je u vezi i sa transferima fudbalera.
Sporting je naveo da je istraga u vezi sa navodnim nepravilnostima izmedju 2011. i 2014. godine. Taj klub je „čestitao vlastima na naporima da promovišu transparentnost u portugalskom fudbalu“.
Posle sedam kola u portugalskom šampionatu Sporting je prvi na tabeli sa 19 bodova, Benfika je treća sa 15, a Santa Klara na šestom mestu ima 10 bodova.
ŠTA JE NA NASLOVNIM STRANAMA
Beogradska dnevna štampa u izdanjima za utorak, 10. novembar, najviše piše o početku sudjenja liderima kosovskih Albanaca, medju kojima je i bivši predsednik Kosova Hašim Tači pred Specijalnim većem suda za ratne zločine u Hagu, o situaciji sa epidemijom korona virusa u Srbiji i najavljenim merama za njeno suzbijanje, i o drugim temama.
BLIC – „Svet je na korak do vakcine“, list piše o napredovanju u testiranju vakcine protiv korona virusa. „Tačiju sude za ubistvo i mučenje bar 416 ljudi“, o optužnici suda za ratne zločine u Hagu protiv bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija.
VEČERNJE NOVOSTI – List piše najavi sudova za prebacivanje milion predmeta izvršiteljima „Naplaćivaće i dugove stare dve decenije“. O zakonu koji će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije „Posle sumnjivog kontakta – karantin“.
DANAS – O izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nije primio tretman koji garantuje zaštitu od korona virusa „Nisam primio hiperimuni gamaglobulin“. Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović o imenovanju Marka Djurića za novog ambasadora Srbije u SAD „Marko Djurić će obilaziti muzeje u Vašingtonu“.
POLITIKA – List piše o očekivanjima u delovanju administracije novoizabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena prema Balkanu „Amerika neće menjati politiku prema Srbiji“. „Tači i Krasnići poriču krivicu, žale se na pritvor i lisice“, o početku sudjenja kosovskim političarima.
OSTALI DOGAĐAJI
Srbija
BEOGRAD – U 10.00 u Domu Narodne skupštine (Trg Nikole Pašića 13) sednica parlamenta na čijem dnevnom redu se nalazi rebalans budžeta;
BEOGRAD – U 12.00 ispred Ministarstva finansija (Kneza Miloša 20) Udruženje radnika na internetu predaće zahteve za obustavu retroaktivne naplate poreza frilenserima.
BEOGRAD – U 12.00 u Medija centru (Terazije 3/II) tribina „Nije kasno za lustraciju“ na kojoj će učestvovati advokati Božo Prelević i Sead Spahović, predsednik Dveri Boško Obradović, novinar Vukašin Obradović i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović.
BEOGRAD – U 12.00 ispred zgrade televizije Pink (Neznanog junaka 1) konferencija za novinare potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić.
Na današnji dan 10. novembar
1796 – Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vodjstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75).
1919 – Rodjen je ruski inženjer Mihail (Timofejevič) Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47 („kalašnjikov“).
1938 – Umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk („otac svih Turaka“). Pod njegovim vodjstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.
1982 – Umro je Leonid (Iljič) Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga je Jurij Andropov.
1989 – Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio je Todora Živkova koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vodjstvo partije preuzeo je Petar Mladenov. Živkov je potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.
1989 – Počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.
2004 – Vlada Republike Srpske uputila je javno izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici u julu 1995. godine, konstatujući da se u Srebrenici desio „zločin velikog obima“.
2011 – U Beogradu je umro pozorišni i filmski velikan, glumac Petar Kralj, dobitnik brojnih priznanja i četiri nagrade za životno delo.
2014 – Ukupno 80,7 odsto, ili 1,6 miliona Katalonaca izjasnilo se za nezavisnost španske pokrajine Katalonije na neobavezujućem glasanju održanom uprkos protivljenju vlasti u Madridu.
Tagovi
