Dobro jutro,
Od kraja februara nema brifinga bez vesti iz Ukrajine. One su najčešće crne, ali u ovom brifingu ima i malo nade i optimizma…
Ima li ga i za novu crnogorsku vladu?
A za Kristijana Ronalda?
„RAT ZA MIR“
Da li je ukrajinsko-ruski sukob u Ukrajini već zagazio u fazu “rat za mir”, ili se oružani okršaj Zapada, pre svega Amerike, i Rusije preko Ukrajine sprema za novo svetski opasno zaoštravanje, pitanje je koje postavljaju političari na vlasti i mediji u Evropskoj uniji, ali izgleda i Kina… i Vatikan.
Papa Franja je, javljaju upućeni francuski izvori, poslao “nezvaničnim kanalima” ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predlog okvira za okončanje rata i mirovne pregovore za koji se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), a što podržava i poglavar Rimokatoličke crkbe.
“Kremlj nije ostao gluv na ovu ponudu”, dodaju francuski izvori.
Evropski mediji su s pažnjom preneli i da je kineski predsednik Si Đinping u telefonskom razgovoru s nemačkim predsednikom Frankom-Valterom Štajnmajerom (Frank-Walter Steinmeier) stavio do znanja da se snažno zalaže za mir i pregovore u Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prilikom posete Vašingtonu, odakle se vraća s ogromnom finansijskom i podrškom u naoružanju, odbacio stav američkog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) da cilj u ratu u Ukrajini mora biti “pravedan mir”, iako nije jasno šta tačno želi Vašington.
Jer su ključni nosioci američke civilne i vojne vlasti podeljeni oko toga da li je kucnuo čas da se krene u mirovne pregovore, ili treba istrajati u strategiji da Rusija mora biti vojno poražena, plati reparacije, odnosno bar da “ne sme dobiti rat”, a takođe moguće da bude srušena vlast u Kremlju.
Među američkim vojnim čelnicima izgleda preovladava uverenje da ni Ukrajinci, ni Rusi “jedni drugi ne mogu potući do nogu”, kako je predočio čelni general američke vojske Mark Mili (Milley).
Vodeći američki general je upozorio da treba zato ozbiljno sagledati izglede za mirovne pregovore, jer ukrajinsko-ruski sukob preti da se pretvori u dugogodišnji rat iscrpljivanja i razaranja, u kojem će izginuti još mnogo vojnika i civila, baš poput prvog svetskog rata, kad zaraćene strane nisu htele da pregovaraju o miru a potom su poginuli milioni vojnika i civila na obe strane.
Bajden, a još više američki državni sekretar Antoni Blinken (Anthony) i nacionalni savetnik za bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) su ubeđeni da je najbolji način da se “Moskva privede za pregovarački sto”, da se Rusiji nanese brz i jak vojni poraz.
Francuski predsednik Makron je ponovo uzburkao strasti među evropskim partnerima, jer je izjavio da mora da se učini sve da se rat u Ukrajini okonča pregovorima s Rusijom tako što će morati da se pruže garantije za bezbednost ne samo Ukrajini, već i Rusiji. To je naišlo na žestoke kritike u Kijevu, ali i Poljskoj, baltičkim i nekim skandinavskim zemljama.
Makron, medjutim, predočava da će svi morati da sednu za pregovarački sto i “nek mi onda svi ti Evropljani i Zapadnjaci daju moralne poduke i objasne s kim će sesti za taj sto”?
Šef francuske države, koji u tome ima podršku Nemačke i još nekih evropskih partnera, je takodje predočio da tu onda uopšte i nije važno da li će Ukrajina ući u članstvo NATO, jer će imati jako jemstvo za bezbednost.
Stav Pariza je već odavno da se u Evropi mora izgraditi novi bezbednosni poredak, a to je nemoguće bez ogromnog suseda i svetske vojne sile Rusije, odnosno moraju se uvažiti i ruski bezbednosni i drugi životni interesi.
U američkoj i evropskoj javnosti se čuju i mišljenja da rat iscrpljivanja i urušavanja ekonomije i infrastrukture u Ukrajini može samo još više da nanese štetu celoj Evropi, pogodjenoj posledicama pandemije kovida, a sad i energetskom krizom, inflacijom, padom ekonomske proizvodnje.
U američkom uglednom časopisu “Forin polisi” (Foreign Policy) je ocenjeno da, uprkos gubicima, ni ruska vojska uopšte nije razbijena, da ruska privreda i finansije, uprkos žestokim zapadnim sankcijama, nisu uništene, pa je potpuno nerealno očekivati da će vodjstvo u Moskvi uzmaći u ratnim operacijama, iako i ruska i ukrajinska strana imaju velike gubitke.
U analizi “Forin polisi” ne ukazuje na to da vlasti i vojska Ukrajine opstaju isključivo zahvaljujući ogromnoj finansijskoj pomoći i oružju koje im doturaju SAD i zapadnoevropske zemlje.
“I što taj rat duže traje, posledice će biti pogubnije…prvi svetski rat je izazvao rušenje carstava i dinastija širom Evrope, posejavši seme novih sukoba i direktno doveo do dolaska na vlast Hitlera i Musolinija”, ocenjuje analitičar američkog časopisa.
I, kako to zaključuje, “istorijske zavade izmedju Nemačke i Francuske oko Alzasa i Lorene, kao i izmedju Srbije i Hrvatske oko Bosne su dovele do poražavajućih, smrtonosnih posledica za sve strane…a rane tih sukoba još leče generacije”.
“Dugoročne posledice ukrajinskog rata se ne mogu predvideti s izvesnošću”, upozorava “Forin polisi”, “ali je neminovno utrvrditi sveobuhvatniju strategiju koja će Ukrajini zajamčiti bezbednost a Rusiji budućnost”.
„NEMA RAZLOGA DA NEMA SARADNJE…“
Crnogorski poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić, kojeg je parlamentrana većina predložila za mandatara za sastav nove vlade, izjavio je večeras da nema razloga da međunarodni partneri neće uspostaviti saradnju sa vladom koja bi bila formirana na osnovu aktuelnog Zakona o predsedniku.
Lekić je dodao da su izjave američkog izaslanika Gabrijela Eskobara (Gabriel Escobar) irelevantne.
Ministri spoljnih poslova Austrije i Slovenije Aleksander Šalenberg (Alexander Schallenberg) i Tanja Fajon pozvali su u sredu u Podgorici na hitan izbor sudija Ustavnog suda, poručujući da će EU ozbiljno razmotriti da li će sarađivati sa vladom koja bi bila formirana na osnovu aktuelnog, kako kažu, upitnog Zakona o predsedniku.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pozvao je skupštinu da ne pokušava da formira novu vladu prema nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o predsedniku. Eskobar je kazao da ne vidi kako bi SAD mogle da rade sa vladom koja bi bila formirana pod tim uslovima.
Lekić je kazao da Crna Gora ne sme postati “eksperimentalna laboratorija” i “protektorat”.
“Moja vlada ne bi bila ni pod čijim uticajem. Jedini kriterijum za formiranje vlade su izbori i rezultati na njima. Ne može strani faktor da određuje vladu i ministre u njoj”, naglasio je on.
O pozivu Eskobara parlamentu da ne formira novu vlast uz podršku nove većine, kazao je kako je irelevantan.
“To nije ni diplomatski ni demokratski jezik i kao takav je za mene irelevantan”, naglasio je Lekić.
Lekić je kazao da će početi konsultacije sa partijama kada bude imenovan za mandatara.
Istakao je da ne vodi personalnu bitku, i da nema ličnu motivaciju da bude premijer.
“Parlamentarna većina postigla je konsenzus o mom imenovanju i ja to moram da poštujem”, poručio je on.
Lekić je kazao da bi nova vlada bila sastavljena od svih pobedničkih izbornih listi sa izbora 2020. godine. Rekao je da će oni što uslovljavaju da Demokratski front (DF) ne bude u vladi morati to da argumentuju.
“Na bazi ovoga što je rečeno da bi bila neka prepreka, ne vidim da je dovoljno argumentovano da ne bi mogli biti u vladi. Oni treba da su u vladi na bazi izbornog rezultata i svako ko nema krivične presude, naravno da može biti. Građani ih glasaju da bi oni učestvovali, tako da DF će biti prisutan ukoliko ja budem sastavljao vladu”, rekao je Lekić.
Poslanici crnogorskog parlamenta su ponovo usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, kojima skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade.
Izmene zakona, koje otvaraju put parlamentarnoj većini da izabere svog kandidata za mandatara, usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se od toga odustane.
Kada su poslanici 2. novembra prvi put usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, Đukanović je odbio da potpiše taj akt i vratio ga je skupštini na ponovno razmatranje.
Crnogorska opozicija izmene Zakona o predsedniku Republike tumači kao “državni udar”, zbog čega je u Podgorici održano nekoliko protesta, sa zahtevom da sporni Zakon bude povučen i da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Politička kriza u Crnoj Gori manifestuje se i time što Ustavni sud od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija. Skupština Crne Gore u dva kruga glasanja nije izabrala četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda.
UGOVOR KARIJERE ILI KRAJ KARIJERE
Hteo je da nastavi da igra elitni evropski, a moraće da se zadovolji azijskim fudbalom. Možda nije kraj karijere kakav je zamišljao, mada jeste izazov s kakvim se nikad ranije nije suočio: Kristijano Ronaldo se definitivno seli u Saudijsku Arabiju.
Uprkos demantima početne informacije u režiji čelnika Al Nasra i samog Portugalca, jedan od najboljih fudbalera planete će karijeru nastaviti u Rijadu. Tu informaciju je u četvrtak jutro u etar pustila Marka, uveravajući da je posao pred zaključenjem, čime bi se ispostavila tačnim njena inicijalna vest kako će 37-godišnji napadač novu etapu otvoriti na Bliskom istoku.
Da ne ostavlja dilemu u ovom slučaju, španski dnevnik potkrepljuje saznanjem da će Kristijano Ronaldo sa Arapima potpisati ugovor na čak sedam godina. Saradnja će biti overena do 2030. Prve dve i po godine, do juna 2025, doskorašnji član Mančester junajteda bi igrao za jedan od najpoznatijih saudijskih klubova, a posle toga bi postao ambasador Al Nasra, ali i cele Saudijske Arabije, u nameri te države, da zajedno sa Egiptom i Grčkom organizuje Mundijal 2030. Ideja Saudijaca je da, po uzoru na Katar, dobiju i oni domaćinstvo planetarne smotra i spremni su da uključe Kristijana kao zaštitno lice tokom propagande, kao što je to Doha učlinila sa Dejvidom Bekamom.
Sve to košta. Zato je pitanje koliko će novca dobiti Ronaldo na novoj adresi. Izgleda da početne informacije kako mu samo za igranje sleduje 200.000.000 evra po sezoni nisu tačne, već da se taj iznos odnosi na celokupan boravak u Al Nasru u svojstvu fudbalera. Što je razumljivije, jer plata od 500.000.000 evra za dve i po godine ugovora baš i nema smisla koliko god bio kvalitetan. Ovako, sa oko 80.000.000 evra po takmičarskom ciklusu takođe će biti najplaćeniji na svetu.
Jedino što neće igrati ni Ligu šampiona, u kojoj je rekorder po broju golova, a neki klubovi koji su ostali u takmičenju (poput Ajntrahta) nisu ga želeli u ekipi. Još ranije je Bajern odbio mogućnost da ga angažuje, jer bi poremetio platne razrede i izazvao haos u svlačionici. Govorilo se o Čelsiju, ali ni od prelaska u London neće biti ništa. Zato hoće u Al Nasr, koji jeste veliki klub u Saudijskoj Arabiji (devet titula), međutim, nema tu privlačnu moć kao evropski klubovi.
U Rijadu će Ronalda trenirati Francuz Rudi Garsija. Kristijano je trenutno na odmoru u Dubaiju i čim se posao privede kraju otisnuće se u Saudijsku Arabiju na potpis ugovora.
OSTALE VESTI
Beograd jutros 11. najzagađeniji grad u svetu, veliko zagađenje u Čačku, Užicu i Novom Pazaru
Beograd je jutros 11. najzagađeniji veći grad u svetu, a kvalitet vazduha lošiji je nego u glavnom gradu u još desetak gradova Srbije, pokazuju podaci sa sajta IQAir.
Po tim podacima, jutros je veoma nezdrav vazduh koji udišu stanovnici Čačka, Užica, Novog Pazara i Gornjeg Milanovca.
Čačak, Užice i Novi Pazar, sa indeksom zagađenja 279, 238, i 228 zagađeniji su gradovi od Lahora, koji je jutros bio prvi na listi najzagađenijih većih gradova sveta s indeksom kvaliteta vazduha 218.
Koncentracija PM 2,5 čestica u Čačku je 45,8 puta veća od propisane preporuke Svetske zdravstevne organizacije, a građanima se savetuje da nose zaštitne maske i izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom.
Vazduh u Beogradu jutros je ocenjen kao nezdrav, a s indeksom kvaliteta vazduha 164, pa je 11. na listi najzagađenijih većih gradova u svetu.
Prema podacima od 8.00 sati, od Beograda su zagađeniji bili i Kosjerić, Niš, Vranje, Novi Sad u kojima je vazduh takođe ocenjen kao nezdrav.
Jeremić: “Sprečiti da prođe Zakon o policiji i u Skupštini i ispred nje”
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da Zakon o policiji “ne sme da prodje” i da bi na dan kada dodje na dnevni red skupštinske rasprave – ispred parlamenta trebalo da se okupe gradjani kako bi odbranili svoju slobodu.
“Ako prodje Zakon o policiji, možemo zaboraviti na našu slobodu. Nisam neko ko bi lako pozivao na ulicu, tri puta merim pre nego što presečem, ali ako ćemo za nešto da se borimo i pozivamo komšije da nam se pridruže, onda je to Zakon o policiji”, rekao je Jeremić na izbornoj skupštini Opštinskog odbora Narodne stranke Vračar, saopštila je danas ta stranka.
Jeremić je naveo da opozicija ne sme da dozvoli da vlast ponovo zakaže sednicu danas za sutra, a sa Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima na dnevnom redu.
“Ne bi trebalo da nasedamo pozivima fantomskih udruženja, čiji je cilj da se širi konfuzija i izduva balon nezadovoljstva. Protest bi trebalo da se održi baš na dan kada zakon bude na dnevnom redu u parlamentu – da tada narod bude ispred skupštine, a poslanici u skupštini, i da nastupaju sinhronizovano”, ocenio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, povodom Zakona o policiji biće mnogo konfuzije i lažnih vesti, ali je neophodno da Narodna stranka i druge opozicione partije obaveste gradjane o čemu je zapravo reč i koliko je taj zakon opasan.
“Zakon o policiji je crvena linija preko koje ne smemo preći, jer ako taj zakon prodje, vlast će svima moći da nam radi šta god poželi, i da za to ne odgovara kada dodju promene”, rekao je Jeremić.
On je dodao da “režim može da padne” samo na tri velike teme – sloboda, Kosovo i Metohija i litijumu, navodeći da se sloboda brani sprečavanjem Zakona o policiji.
Pendarovski: “Ne može se isključiti mogućnost porasta tenzija na Zapadnom Balkanu”
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ocenio je danas da se ne može isključiti mogućnost porasta tenzija na Zapadnom Balkanu kao posledica ruske agresije na Ukrajinu.
On je, u godišnjem obraćanju u Sobranju Severne Makedonije, istakao da je agresija Rusije na Ukrajinu narušila svetska tržišta hrane i energije, ali pre svega bezbednosnu infrastrukturu u Evropi stvorenu posle pada komunizma.
Prema njegovim rečima, iako je Zapadni Balkan naizgled dovoljno daleko od tog kraja sveta, ne može se isključiti da je u određenom kontekstu moguć porast tenzija i u našem regionu.
“Već imamo ukrajinske izbeglice, imamo ruske državljane i firme koje su oni formirali, registrujemo povećan intenzitet sajber napada, a svoj potencijal imaju i dobro poznate stare fragilne tačke u regionu: sever Republike Kosovo i entitet Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, gde ključnu stabilizirajuću ulogu imaju međunarodne misije”, rekao je Pendarovski.
Istakao je da je rat u Ukrajini razbudio i institucije u Briselu, podstakao debate o budućnosti Evrope i potvrdio procese koji su praktično bili zamrznuti poslednjih godina, da je ideja za poltičku Evropu počela da dobija nekakva prvu formu i da je prema retoroci Brisela Zapadni Balkan njen deo.
“Sa ove govornice želim da uputim apel, poziv Evropskoj uniji da očekujemo da novi fokus na region ne bude samo epizoda izavana ratom u Ukrajini, koji će da traje dok je Ukrajina u fokusu”, rekao je predsednik Severne Makedonije.
Za održavanje kredibiliteta integrativnog procesa Evrope, kako je istakao, ne sme da dozvoli da Zapadni Balkan drži u fokusu samo kada ima ratova ili migrantskih kriza.
“Podrška Uniji među građanima dramtično opada. Nalazimo se na kritičnoj tački i ovo je poslednja šansa da sačuvamo većinsku podršku”, rekao je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.
Lapid: “Obrazovana najekstremnija vlada u istoriji Izraela”
Odlazeći premijer Izraela Jair Lapid ocenio je danas da je obrazovana najekstremnija vlada u istoriji zemlje, nakon što je mandatar Benjamin Netanjahu uspeo da sastavi vladajuću koaliciju samo nekoliko minuta pre isteka roka u ponoć.
Dosadašnji ministar finansija Avigdor Liberman je takođe kritikovao objavu o postizanju sporazuma Netanjahuovog konzervativnog Likuda i njegovih koalicionih partnera o obrazovanju 37. vlade, ocenivši da je to vlada mraka, promovisanje države halahe (jevrejskog verskog prava), preneli su izraelski mediji.
Očekivalo se da će nova izraelska vlada biti najdesnije orijentisana u istoriji Izraela i da će u njoj biti ekstremni nacionalisti.
Članovi Likuda dobiće najverovatnije najvažnije pozicije ministra odbrane, spoljnih poslova i pravde.
Dogovoreno je da Itamar Ben-Gvir, lider ultradesne partije Jevrejska snaga, koji je bio osuđen za huškanje na rasizam i podršku terorističkoj organizaciji, bude ministar nacionalne bezbednosti zadužen za nadgledanje policije i deo policijske aktivnosti na okupiranoj Zapadnoj obali.
Becalel Smotrič, vođa partije Religiozni cionizam, lider jevrejskih naseljenika na okupiranoj Zapadnoj obali, koji veruje da bi tu teritoriju trebalo anektirati, predložen je za ministra finansija, ali bi takođe trebalo da bude ovlašćen za izgradnju jevrejskih naselja.
Još jedan saveznik Avi Maoz, vođa male partije koja se protivi pravima LGBTQ zajednice, kontrolisaće, kako se očekuje, deo izraelskog obrazovanog sistema.
On se protivi liberalnim granama judaizma, popularnim u SAD, a biće postavljen za zamenik ministra zaduženog za jevrejski identitet, navodi AP.
Netanjahu je sa saveznicima na izborima 1. novembra osvojio 64 od ukupno 120 poslaničkih mandata u izraelskom parlamentu (Knesetu) i najavio da će brzo obrazovati koaliciju.
Ispostavilo se međutim da je to komplikovanije pored ostalog zato što su partije ultraortodoksnih Jevreja i ultradesničari tražili čvrste garancije o obimu svoje moći.
Pre polaganja zakletve nove vlade, koje još nije zakazano, Netanjahu će pokušati da izdejstvuje usvajanje niza novih zakona potrebnih za proširenje Ben-Gvirovih ovlašćenja nad policijom i stvaranje nove ministarske pozicije za Smotriča kako bi imao veću moć na Zapadnoj obali za šta je ranije bio zadužen ministar odbrane.
Parlament će takođe pokušati da omogući da Arije Deri, vođa verske partije Šas, koji je bio u zatvoru zbog mita bude ministar iako je uslovno kažnjen za utaju poreza.
To nisu jedini zahtevi Netanjahuovih saveznika jer ultraortodoksne partije teže povećanju subvecnija za svoj obrazovni sistem usredsređen na verske studije.
Netanjahu (73) kom se sudi za korupciju vraća se na vlast nakon što je godinu i po proveo u opoziciji.
On i njegovi partneri nadaju se usvajanju niza zakona koji će reformisati sudski sistem i osloboditi ga optužbi.
Bivši i budući premijer bio je najduže na toj funkciji, uzastopno 12, a ukupno 15 godina.
Nova vlada mora da položi zakletvu u roku od nedelju dana posle informisanja Kneseta, po svoj prilici pre krajnjeg roka 2. januara.
ŠTA ĆETE PRONAĆI U NOVOM BROJU NEDELJNIKA
SARAJEVO – “Kad je odlučio da napiše memoare, profesor Vasa Čubrilović je na nekoliko uvodnih stranica objasnio o čemu namerava da piše i šta će njegova Sećanja, kako je naslovio memoare, imati u svom sadržaju. Nije se pridržavao predviđenog plana, piše u predgovoru ove istorijski važne knjige, koja posle toliko godina izlazi u izdanju Vukotić medije, akademik Vasilije Krestić, koji je i priredio knjigu jednog od najpoznatijih sarajevskih atentatora. Materijal je Arhivu SANU zaveštao Čubrilović, i on donosi potpuno nov segment o Sarajevskom atentatu.”
SINIŠA… – “Svaki čovek može da živi život, ali malo ljudi može da živi svoj život”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku o Siniši Mihajloviću.
… PER SEMPRE – Svi su oduvek želeli da čuju njegovu priču. Da je prepričaju pod vedrim italijanskim nebom punim zvezda koje jednako sijaju i kada u njih čkiljiš iz sremskog čardaka. Da je odsanjaju i kao košmar i kao raj. Opravdanje i inspiraciju
LIČNOST GODINE – Ana Đurić Konstrakta, junakinja Evrovizije i jedne od zapaženijih naslovnih strana Nedeljnika u 2022, bila je naš prvi i jedini “pik”, u godini koju su obeležili sukobi, ratovi, nedaće, izbeglice i borba za čist vazduh.
PONOŠ – Predsednik nove političke organizacije govori za Nedeljnik o novoj etapi svoje političke karijere, o ciljevima svog pokreta, o tome kakvu će politiku voditi kao “pravi političar”, ali i kako iz nove perspektive vidi Srbiju.
SPS – Samopouzdanje socijalista ispoljeno na Jedanaestom kongresu nije istovremeno i samopouzdanje Srbije. Dobro, još je Koštunica učinio da socijalisti počnu da vraćaju samopouzdanje, dok je Vučić najviše samopouzdanja povratio radikalima i julovcima. Sa socijalistima se ipak mora opreznije. Politička analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku.
PANTELIĆ – Srpske vlasti proizvode mnogo više kriza nego što mogu da svare zapadni partneri a politika neutralnosti je postala neka vrsta “vica” jer u nju ne veruje niko, počev od njenih autora. Sreća srpskog režima se ogleda u prisustvu američkog ambasadora Kristofera Hila koji je u dobroj meri oblikovao pozicije Vašingtona i uticao na pozicije EU da ne budu mnogo oštrije prema Srbiji. Velika analiza Željka Pantelića u kojoj otkriva planove Zapada za (Zapadni) Balkan.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za petak 23. decembar pišu o protestu Srba na severu Kosova i Metohije, o prvim podacima iz popisa stanovništva, o sudjenju Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću i drugim društvenim i političkim temama.
ALO – O sudjenju Veljku Belivuku i njegovoj grupi, list piše pod naslovom „Bežali u Tursku kada je Vučić objavio rat mafiji“.
BLIC – „Zašto je Nemačka toliko ljuta na nas“, o oštrijim stavovima Nemačke prema Srbiji. „Direktorka rudarila kriptovalute u školi“, o slučaju iz Sombora.
VEČERNJE NOVOSTI – „Dosta terora, ne možete nam oduzeti srce“, o protestu Srba na Kosovu. „Hteli da migrant raznese ljude u tržnom centru ako uhapse Belivuka“ – prenosi list navode sa sudjenja kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
DANAS – Nakon preliminarnih rezultata popisa stanovništva, demograf Vladimir Nikitović kaže za list: „Brojčano smo na nivou iz 1961. godine. „Politikom se bavim dugo, ovo mi je najteža odluka“, kaže bivši potpredsednik Stranke slobode i pravde Dejan Bulatović nakon što je podneo ostavke na sve funkcije u stranci.
INFORMER – List piše o skupu Srba na Kosovu i poruci „Nećemo dati da nam Kurti ubija decu“ i o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „Stojim uz svoj narod, ne plaše me veliki i moćni“.
KURIR – Pod naslovom „Otpor“, list piše o skupu Srba na Rudaru.
NOVA – Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović kaže za list „Spremni smo za izbore u glavnom gradu“. „Put kalcita vodi do firmi bliskih vlasti“, piše list nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo da je u Srbiji utvrdjeno postojanje tog minerala.
POLITIKA – „Srbi žele mir i prekid Kurtijevog terora“, o protestu na severu Kosova i Metohije. Ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko u autorskom tekstu navodi „Moskva se ne zaklanja iza kosovskog presedana“.
SRPSKI TELEGRAF – List navodi da je Zapad doneo odluku – „Rusiji gase internet“.
Tagovi
