Dobro jutro,
U švajcarskom gradu Luganu otvorena je konferencija za obnovu Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da rekonstrukcija njegove zemlje treba da bude „zajednički zadatak celog demokratskog sveta“.
Dan nezavisnosti u SAD obeležila je još jedna u nizu pucnjava. U oružanom napadu na paradi u severnom predgrađu Čikaga ubijeno je najmanje pet, a hospitalizovano 19 osoba. Osumnjičeni je uhapšen.
U Srbiji je ponovo zabeleženo preko 1.000 slučajeva zaraze koronavirusom. Međutim, virusolozi tvrde da nema mesta panici, s obzirom na to da se nove mutacije virusa lakše šire, ali da je procenat smrtnosti mnogo manji.
KONFERENCIJA U LUGANU
Dvodnevna konferencija u Luganu (4. i 5. jul), bila je zakazana još pre napada Rusije na ovu Ukrajinu – kao godišnja „reformska konferencija”. No, sada se postavljaju drugačija pitanja, pre svega: kako da ova izmučena i uništena država ponovo stane na noge kada jednoga dana zavlada mir? I ko će joj i kako u tome pomoći?
Delegacija ukrajinskog „Nacionalnog saveta za obnovu” koju predvode premijer Denis Šmihal i šef predsedničke kancelarije Andrij Jermak predstaviće u Luganu svoje ideje OECD-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Ujedinjenim nacijama kao i predstavnicima vlada i privrednicima iz 40 zemalja.
Ukrajinski „Forbes” piše da je to obiman dokumenat koji se bavi privremenim procenama ratne štete, idejama za investicije ali i konkretnim nacrtima zakona za reforme.
„Nemamo pojma kada će se rat završiti, kako će se završiti i kako će zemlja tada izgledati”, kaže ekonomski stručnjak Andrian Prokip iz Ukrajinskog instituta za budućnost.
No, na skicama rekonstrukcije zemlje radi se od početka aprila: tada je ukrajinski predsednik Zelenski prvi put razgovarao s ministrima i stručnjacima iz velikih konsultantskih firmi o nacrtima koje su pripremili. U to vreme je i Londonski Centar za istraživanje ekonomske politike u objavio je svoj izveštaj na ovu temu.
Glavne teze su: Ukrajina bi trebalo ciljano da radi na integraciji u EU, da u velikoj meri sama preuzme odgovornost, da stvori podsticaje za priliv kapitala i tehnologije iz inostranstva, te da klimatsku neutralnost učini osnovom nove infrastrukture.
A nezavisno telo blisko EU trebalo bi da nadgleda i kontroliše te mere baš kao što je to činila „Uprava za ekonomsku saradnju” prilikom sprovođenja Maršalovog plana posle Drugog svetskog rata.
Rekonstrukcija Ukrajine je “zajednički zadatak celog demokratskog sveta” rekao je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na otvaranju konferencije.
Zelenski je rekao da je rekonstrukcija Ukrajine “najvažniji doprinos miru na svetu” u video obraćanju pred zvaničnicima zemalja ukrajinskih saveznica i brojnih međunarodnih institucija.
Gotovo hiljadu zvaničnika saveznika Ukrajine, međunarodnih institucija ali i privatnog sektora nalazi se u Luganu u Švajcarskoj danas i sutra da odrede kako će izgledati buduća rekonstrukcija zemlje.
PUCNJAVA U ČIKAGU
U oružanom napadu na paradi povodom proslave američkog Dana nezavisnosti danas je u severnom predgrađu Čikaga ubijeno najmanje pet, a hospitalizovano 19 osoba, prenosi Asošiejted pres pozivajući se na lokalne medije.
Guverner države Ilinois Džej Robert Pricker objavio je na svom Tviter nalogu da je uključena i policija na državnom nivou. „Državna policija je na licu mesta i lokalnoj zajednici smo na raspolaganje stavili sve državne resurse. Nastavljamo da radimo sa lokalnim zvaničnicima na pomoći onima koji su pogođeni“, naveo je Pricker.
Parada je zaustavljena posle deset minuta, kada su se čuli pucnji i nastala je panika. Policija je okupljenima rekla da se raziđu i da lokacija nije bezbedna.
Kako navodi list Čikago San-Tajms (Chicago Sun-Times), više osoba je ranjeno. Reporter lista tvrdi da je na licu mesta video „tri krvava tela pokrivena ćebadima“, i najmanje pet ranjenih osoba.
Jedan od očevidaca naveo je da je čuo oko 20 uzastopnih pucnjeva, i zbog toga ocenio da „to nije mogao da bude pištolj ili puška“. Ista osoba je navela da je videla ranjene, među kojima i jednu ženu za koju tvrdi da nije preživela.
Na paradi je bilo jako policijsko obezbeđenje i više vatrogasnih vozila.
Policija je saopštila da je uhapsila Roberta E. Krima, osumnjičenog za pucnjavu, prenosi N1.
Policija je opkolila automobil i Krimo je izašao sa podignutim rukama, prema video snimku stanice „Chicago ABC News“. Krimo je ležao na zemlji pre nego što ga je policija privela. Protiv njega će biti podignuta optužnica, saopštila je policija Hajlenda. Policija nije utvrdila motiv pucnjave.
Zvučalo je kao vatromet, rekao je doktor u penziji Ričard Kaufman, koji je stajao na ulici preko puta odakle je napadač otvorio vatru, dodajući da je čuo oko 200 pucnjeva. Nastao je metež i stampedo, i ljudi su tražili zaklon, dodao je on.
U pucnjavi je povređeno više od 36 ljudi. 26 žrtava, u rasponu od 8 do 85 godina, prebačeno je u bolnicu Hajlend Park, rekao je lekar hitne pomoći Brigam Templ.
Pucnjava je podsetila mnoge Amerikance na masakr koji se odigrao 24. maja u kojem je ubijeno 19 školske dece i dvoje nastavnika u osnovnoj školi u Uvaldeu u Teksasu i napada 14. maja na supermarket u Bafalu kada je ubijeno 10 ljudi.
NOVI RAST BROJA ZARAŽENIH
Prema zvaničnim podacima, juče je preminula je još jedna osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, dok je na koronavirus testirano 8.328 osoba, od kojih je 1.260 pozitivno.
Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je da misli da je trenutna epidemiološka situacija takva da “treba da budemo oprezni”, ali da zabrinutost nije neophodna. Mišljenja je da ćemo leto proći mirnije, a da veliki talas “nećemo imati do kasne jeseni”. “Verovatno će se dešavati da ćemo imati 1.000 i više pozitivnih, ja to ne bih sve nazivao obolelima, jer mislim da se mnogi kreću bez tegoba i posledica pa se ispostavi da su pozitivni na nekom testiranju zbog nekog putovanja na primer”, naveo je Tiodorović u emisiji N1 Studio Live.
Na pitanje o trenutnoj epidemiološkoj situaciji kaže da misli da „treba da budemo oprezni, a da zabrinutost nije neophodna ovog trenutka u smislu nekog preterivanja“.
„Ali svakako oni koji su najosetljiviji bi morali više da paze, da obrate pažnju, moglo bi da im se preporuči da u zatvorenom nose masku ili i na otvorenom ako su u gužvi“, kaže on.
Mišljenja je da ćemo leto proći mirnije.
„Verovatno će se dešavati da ćemo imati 1.000 i više pozitivnih, ja to ne bih sve nazivao obolelima, jer mislim da se mnogi kreću bez tegoba i posledica pa se ispostavi da su pozitivni na nekom testiranju zbog nekog putovanja na primer“, navodi Tiodorović.
Veliki talas, smatra, nećemo imati do kasne jeseni.
„Tada možemo očekivati značajniji porast. Pre svega se radi o blažim oblicima, čak se može reći da najveći broj onih koji su pozitivni nemaju nikakve kliničke znake, povezuju to s prehladama. Broj hospitalizovanih ne raste značajno, kao ni broj ljudi na respiratorima i preminulih“, kaže.
Ukazao je i na to koje kategorije treba posebno da podsetimo na prisustvo virusa.
„Prva grupa su oni koji odlaze na letovanje u Grčku, jer tamo broj novih slučajeva na dnevnom nivou nekad pređe i 10.000, teške hronične bolesnike, kao i one koji žive i rade u Zapadnoj Evropi, a dolaze na odmor ovde, da pripaze šta donose i kako se ovde ponašaju“, navodi on.
Ukidanje mera je prisutno svuda u Evropi, kaže.
Mnoge zemlje su ukinule mere ili ih svele na minimum, na preporuku. Imamo situaciju koja se ne razlikuje mnogo od Evrope“, smatra.
Na pitanje o Kriznom štabu, odgovara da „medicinski deo svoj deo radi posao vrlo savesno“.
I DRUGE VESTI
Švedska premijerka obećala podršku Kijevu i nove sankcije Moskvi
U poseti Kijevu i njegovom predgrađu švedska premijerka Magdalena Anderson pozvala je na jačanje evropske podrške Ukrajini i uvodjenje novih sankcija Rusiji, čija vojska napreduje na istoku ukrajine.
„Ne treba da dozvolimo Rusiji da ostvari napredak zahvaljujući kršenju medjunarodnog prava i drugih osnovnih principa“, rekla je Anderson na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Ona je rekla da je najbolji način da se dobije taj rat jačanje podrške Ukrajini i povećanje pritiska na Rusiju putem novih sankcija.
„Naši napori treba da se nastave koliko god bude potrebno“,rekla je ona ocenjujući da Ukrajina brani zajedničke evropske vrednosti.
Ona je rekla posle posete razorenih mestra u predgradju Kijeva da osudjuje „bezumnu i svirepu rusku agresiju, ubijanje civila, medju kjima su brojna deca“.
Švedska premijerka je takodje obećala da će učestvovati u budućoj rekonstrukciji Ukrajine.
Zelenski je ponovo apelovao da se sve učini da se pravdi predaju svi ruski ratni zločinci.
Govoreći o svetskoj krizi izazvanoj blokadom oko 22 miliona tona ukrajinskih žitarica u lukama zemlje zbog rata rekao je da je u pregovorima sa Turskom i UN da se osigura bezbedan izlazak te robe.
„Važno je da neko može da garantuje bezbednost stranih brodova“ koji bi dolazili u Ukrajinu da prevezu poljoprivredne proizvode, rekao je Zelenski i optužio Rusiju da krade ukrajinske žitarice.
Rekao je da očekuje žetvu od oko 60 miliona tona žitarica na jesen.
Moskva preti da će uzvratiti celoj EU posle proterivanja ruskih diplomata u Bugarskoj
Moskva bi mogla da uzvrati celoj Evropskoj uniji (EU) zbog bugarskog proterivanja 70 ruskih diplomata, upozorila je danas portarolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
„Politizovana odluka Sofije da smanji na neopravdan način naše diplomatsko osoblje u Bugarsoj svakako neće ostati bez bilatgeralnog odgovora“, rekla je Marija Zaharova u saopštenju ministarstva.
Ocenjujući da bugarsko proterivanje ide daleko dalje od diplomatske prakse, ona je pozvala Sofiju i EU da „razmisle o principu reciprociteta koji je u osnovi diplomatskih odnosa“.
Evropska diplomatija „treba da shvati da nepromišljena podrška antiruskih akcija različitih zemalja članica, nameće EU preuzimanje odgovornosti za posledice, uključujući i kada je reč o uzvratnim merama sa naše strane“, rekla je Zaharova.
Ruska ambasadorka u Sofiji je u petak predvidela zatvaranje svoje ambasade u zemlji posle odbijanja Rusije da promeni odluku o proterivanju 70 ruskih diplomata.
Reč je o broju proteranih bez presedana koje je izrekla Bugarska, članica EU i NATO ali tradicionalno bliska Rusiji.
EU je izrazila žaljenje zbog „neopravdane pretnje Rusije o prekidu dipomatskih veza sa Bugarskom“.
Brojne evropske zemlje proterale su ruske diplomate posle početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, a Moskva je uzvratila sličnim merama.
Uhapšen fudbaler iz Premijer lige zbog sumnje da je izvršio silovanje
Fudbaler koji nastupa u engleskoj Premijer ligi uhapšen je u severnom Londonu zbog sumnje da je izvršio silovanje, preneli su večeras britanski mediji.
Ime uhapšenog fudbalera nije saopšteno, a Telegraf je preneo da se ne radi o engleskom fudbaleru, već o inastranom igraču.
„Policiji je 4. jula prijavljeno silovanje 20-godišnje devojke. Istog dana uhapšen je 29-godišnji muškarac zbog sumnje da je uzvršio silovanje i on se i dalje nalazi u pritvoru. Prijavljeno silovanje se navodno dogodilo u junu 2022.“, izjavila je londonska policija za Bi Bi Si (BBC).
Policija je u izjavi dodala i da je „istarga o okolnostima slučaja u toku“.
U Engleskoj je u toku sudjenje fudbaleru Mančester sitija Benžamenu Mendiju koji je optužen za više silovanja. Optužba za silovanje podneta protiv Kristijana Ronalda je nedavno odbačena.
Španska policija zaplenila dronove za podvodni šverc narkotika
Španska policija zaplenila je danas tri drona za podvodni šverc narkotika preko mora iz Maroka, prenela je britanska televizijska mreža Bi Bi Si (BBC).
Španska policija je saopštila da je to prvi put da su otkrivena podmorna bespilotna vozila za transport narkotika. „Ove naprave omogućavaju švercerima da prevezu velike količine narkotika na daljinu preko Gibraltarskog moreuza“, piše u saopštenju.
Dronovi poseduju sistem za GPS navigaciju, tako da je njima putem interneta moguće upravljati daljinski sa bilo kog mesta u svetu.
Nosivost dronova je 200 kilograma.
Policija je navela da je tokom 14-mesečne istrage uhapsila osam osoba iz Kadiza, Malage i Barselone. Time je razbijena grupa koja se sumnjiči za izgradnju i prodaju dronova švercerima narkotika širom Evrope.
VESTI IZ SPORTA
Košarkaši Srbije poraženi od Belgije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo
Košarkaši Srbije poraženi su večeras u Nišu od Belgija sa 73:74 (21:23, 15:17, 15:22, 13:21), u poslednjem kolu Grupe A druge runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
Meč je danas nastavljen, pošto je sinoć u drugom minutu prekinut zbog nestanka struje u hali „Čair“.
Naajefikasniji kod Srbije bili su Vanja Marinković sa 14, Nemanja Bjelica sa 12 i Aleksa Avramović sa 11 poena. Ognjen Jaramaz je upisao devet poena, a Boban Marjanović je zabeležio sedam poena i deset skokova.
Belgiju su do pobede predvodili Ismael Beko sa 17 i Emanuel Lekomt i Retin Obasoan sa po 16 poena.
Selektor Svetislav Pešić izjavio je da je situacija „bila vanredna“ i pre poraza od Belgije i da je neophodno „da svi u srpskoj košarci sada zbiju redove“.
„Situacija je bila vanredna i pre ove runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Moramo da budemo dobro pripremljeni, kako bi kompezovali nedostatak neuigranosti. Situacija je alarmantna, biće jako teško u nastavku kvalifikacija“, izjavio je Pešić na konferenciji za novinare.
Srbija je završila takmičenje u grupi na trećem mestu, iza Letonije i Belgije, sa dve pobede i dva poraza.
„Nedostaju nam najbolji igrači. Pored toga nemamo kontinuitet, i nismo imali snage. To se videlo i u Letoniji i večeras protiv Belgije. Teško je uigrati ekipu za ovako kratko vreme“, rekao je Pešić.
Selektor Srbije je izjavio i da Belgija „igra na visokom nivou“ i da je „veoma uigrana reprezentacija“.
„Svi zajedno da razmislimo kako dalje. Moramo da dobije sve utakmice u nastavku kvalifikacija“, dodao je on.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
ALO – „Novi saziv Parlamenta do kraja jula“, najavljuje list. Posebno bratstvo i jedinstvo, piše list: „Srbin i Hrvata zajedno robijaju zbog droge“ na Novom Zelandu.
BLIC – List istražuje kakav nam sledi politički rasplet „Šest ključnih pitanja o novoj Vladi Srbije“. Novi udar korone: „Opet više od hiljadu zaraženih“. Danas meč Djoković- Siner: „Novak na tri koraka do titule“.
VEČERNJE NOVOSTI – List piše o planu Prištine „Hoće Srbiji da prilepe i zločine OVK“. O novom talasu korona virusa „Ponovo više od hiljadu zaraženih“. Detalji sportske „blamaže“ u Nišu „Agregat nije bio priključen“.
DANAS – Šta je pozadina hajke na policijskog inspektora Slobodana Milenkovića koji je otkrio plantažu „Jovanjica“: „Malog Sentu lome kao Dijanu Hrkalović“. Hoće li predsednik Srbije zaista napustiti stranačku funkciju i kako to može uticati na izbore u Beogradu: „Vučićevo povlačenje iz SNS nije garant pobede“. Zašto su nadležni spremni da Elektroprivredi Srbije dozvole dodatno zaduživanje od milijardu evra: „Za vlast lakše da EPS uzme kredit nego da naglo digne cenu struje.
NOVA – List piše da je „Ministarska četvorka po ukusu Vašingtona“- Ana Brnabić, Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović i Tatjana Matić. O agoniji radnika u kragujevačkoj fabrici: „Štedeo Fijatu pola miliona evra godišnje, ocenili ga jedinicom“. Aleksandar Jovanović Ćuta iz „Zajedno“ tvrdi da „Behtel preuzima posao iskopavanja litijuma“.
INFORMER – „Leto sa ajkulama“, list piše o napadima ajkula na ljude tokom letovanja. Madjarski premijer Viktor Orban: „Samo mir u Ukrajini može da nas spasi“.
KURIR – List piše: U crvenoj kovid zoni „U Kruševcu za dve nedelje utrostručen broj pacijenata“. Posle pada Luganska „Mir ni u najavi“.
SRPSKI TELEGRAF – O gradilištima u Srbiji, list piše: „Nikad se više nije gradilo“. Surove posledice rata u Ukrajini: „Ovako je Amerika sahranila Evropu“.
POLITIKA – O tome da Priština kriminalizuje Srbe sa KiM i sprema agresiju, pod naslovom „Ko kuraži Kurtija“. Autorski tekst visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela: „Moskva će morati da bira izmedju privrednog rasta i oružja“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1889. – Umro je pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Pisao je pesme, kulturno-istorijske članke, putopise, romane i pripovetke i uredjivao Srpske novine i Srpski letopis („Večiti mladoženja“, „Trpen-spasen“, „Milan Narandžić“).
1891. – Rođen je hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujević, koji je lirikom i boemskim životom, obeležio razdoblje izmedju dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti („Lelek sebra“, „Kolajna“, „Žedan kamen na studencu“).
1975. – Američki teniser Artur Eš postao je prvi crni pobednik turnira u Vimbldonu.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas pre podne sunčano, a posle podne, uveče i tokom noći biće promenljivo i nestabilno, mestmično s kišom, pljuskovima i grmljavinom, a lokalno su moguće i vremenske nepogode.
Duvaće pre podne slab promenljiv, posle podne umeren zapadni i severozapadni vetar.
Jutarnja temperatura kretaće se od 16 do 23, a najviša dnevna od 32 do 36 stepeni.
U Beogradu će biti pretežno sunčano i veoma toplo. Posle podne i uveče biće promenljivo i nestabilno s pljuskovima i grmljavinom.
Jutarnja temperatura biće oko 23, a najviša dnevna oko 36 stepeni.
Tagovi
