Dobro jutro,
Na kioscima je i dalje Nedeljnik sa Rambom na naslovnoj strani i poklon magazinom „Istorija“. Ne propustite priliku da dođete do svog primerka…
U ovom brifingu kratak pregled vesti o kojima će se pričati.
MELONI ĆE VODITI VLADU
Đorđa Meloni, šefica ekstremnodesničarske partije Braća Italije koja, prema preliminarnim podacima, vodi na italijanskim izborima, objavila je da će predvoditi narednu italijansku vladu, nastojeći istovremeno da ublaži zbrinutost izraženu u svojoj zemlji i u inostranstvu.
“Italijani su poslali jasnu poruku za vladu desnice predvođenu Braćom Italije”, rekla je noćas Meloni u kratkom obraćanju novinarima u Rimu.
“Vladaćemo za sve. Vladaćemo s ciljem da ujedinimo narod”, obećala je ona.
Predviđa se da će partija Braća Italije osvojiti između 22 odsto i 26 odsto glasova, prema izlaznoj anketi Rai, ispred najbližeg rivala Enrika Lete sa levog centra. Nekoliko izlaznih anketa dalo je desničarskoj alijansi koju predvodi Meloni od 41 do 45 odsto glasova.
Meloni je priznala da je izborna kampanja bila “nasilna i agresivna”.
Koaliciju koju formira sa drugom evroskeptičnom partijom ekstremne desnice Ligom Matea Salvinija i konzervativnom partijom Forca Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija će imati oko 43 odsto glasova, što joj osigurava apsolutnu većinu mesta u Predstavničkom domu i u Senatu italijanskog parlamenta.
Levičarske Demokratska partija Enrika Lete nije uspela da prikupi dovoljno glasova da zaustavi ekstremnu desnici i pala je ispod 20 odsto glasova u okolnostima slabe izlaznosti glasača. Izlaznost je bila 64,07 odsto, u odnosu na 73,86 odsto na prethodnim izborima 2018. godine.
Potpresednica Demokratske stranke Debora Serakijani priznala je pobedu desnice predvođenu Đorđom Meloni, što je, kako je rekla, “tužno veče za zemlju”.
ZAVRŠAVAJU SE REFERENDUMI U OKUPIRANIM OBLASTIMA
Ukrajinske snage pojačale su napade i na više linija fronta postižu uspeh, saopštava predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Pažnja Moskve, s druge strane, usmerena je na referendumima o pripajanju Rusiji u oblastima Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja.
Britanska vlada, u međuvremenu, objavila je novi paket sankcija ruskim zvaničnicima i predstavnicima organizacija povezanim sa sprovođenjem referenduma u četiri ukrajinske oblasti.
Dok Vašington tvrdi da su u stalnom kontaktu sa Moskvom zbog izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o nuklearnom oružju, Кremlj poručuje da se kontakti odvijaju sporadično, ali da su na odgovarajućem nivou.
Prema rečima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, Кremlj ima nuklearni “lanac komandovanja”, ali je i neizvesno da li bi iko rekao Putinu “ne” , ukoliko odluči da upotrebi nuklearno oružje.
Putin, istovremeno, poručuje da Zapad prema Rusiji mora da se odnosi s poštovanjem.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) na Generalnoj skupštini u Beču istakla je da je hitno potrebno uspostaviti zaštitnu zonu u Zaporožju, te da je to jedino rešenje kako bi se stabilizovala situacija oko najveće evropske nuklearne elektrane.
SAD najavljuje da će obezbediti 457,5 miliona dolara nove pomoći Ukrajini, namenjene civilnom sektoru. Ukupna vojna pomoć administracije američkom predsednika Džozefa Bajdena Ukrajini premašila je 15,8 milijardi dolara, saopštava Stejt department.
SNOUDENU RUSKO DRŽAVLJANSTVO
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas dekret o davanju državljanstva Edvardu Snoudenu (Edward Snowden), bivšem radniku Nacionalne službe bezbednosti SAD (NSA) koji je 2013. godine pobegao u Rusiju od krivičnog progona u svojoj zemlji.
On je jedan od 75 stranaca koji su današnjim Putinovim potpisom dobili državljanstvo Rusije, a dekret o tome objavljen je na sajtu ruske vlade.
Snouden, koji današnju Putinovu odluku nije komentarisao, obelodanio je pre devet godina poverljiva dokumenta o tajnom programu nadzora nad američkim građanima i pobegao u Rusiju.
Njemu je 2020. godine odobren stalni boravak u toj zemlji, i tada je obznanio da će aplicirati za rusko državljanstvo – bez odricanja od američkog državljanstva.
Advokat bivšeg radnika NSA Anatolij Kučerena rekao je ruskoj novinskoj agenciji RIA Novosti da će Snoudenova supruga Lindzi Mils (Lindsay Mills), Amerikanka koja živi sa njim u Rusiji, takođe zatražiti rusko državljanstvo. Par je u decembru 2020. godine dobio dete.
Snouden u Rusiji živi povučeno i tek povremeno kritikuje politiku ruske vlade na društvenim mrežama, a pre tri godine je izjavio da je voljan da se vrati u SAD ako mu fer suđenje bude zagarantovano.
Putinov dekret je objavljen dok Rusija mobiliše rezerviste radi učešća u ratu koji Moskva naziva “specijalnom vojnom operacijom” u Ukrajini.
U Rusiji se gotovo svaki čovek do 65 godina starosti smatra rezervistom, a zvaničnici u Moskvi su danas saopštili da se i muškarci sa dvojnim državljanstvom smatraju podobnim za mobilizaciju.
Snouden, međutim, nikada nije služio u oružanim snagama Rusije, pa prema tome ne može biti mobilisan, rekao je njegov advokat Kučerena novinskoj agenciji Interfaks.
Ključnim kriterijumom za mobilisanje smatraju se prethodno ratno iskustvo ili vojna služba.
OSTALE VESTI
U Tokiju danas državna sahrana bivšeg japanskog premijera Šinza Abea
Državna sahrana bivšeg japanskog premijera Šinza Abea ubijenog u atentatu počela je danas u Tokiju dolaskom udovice sa urnom svog supruga na mesto ceremonije.
Aktuelni japanski premijer Fumio Kišida dočekao je Akie Abe obučenu u crni kimono koja je nosila urnu sa pepelom svog supruga.
Sahrani u areni Nipon Budokan prisustvuje više hiljada japanskih i stranih zvanica.
Već od jutra hiljade običnih Japanaca pristizalo je do arene u centru glavnog grada da polože cveće i kratko stanu pred Abeovim portretom postavljenim u šatoru podignutom za tu priliku.
Abe je japanski premijer koji je najduže bio na tom položaju, više od osam i po godina, od 2006. do 2007. i od 2012. do 2020. Bio je najpoznatija japanska politička ličnost u zemlji i u svetu sa intenzivnom diplomatskom aktivnošću i politikom budžetskog i monetarnog oporavka.
Njegovo ubistvo na predizbornom skupu 8. jula u 68. godini šokiralo je Japan i ceo svet.
Sahrana Šinza Abea izazvala je, međutim, negodovanja u zemlji. Gnev zbog ogromnih troškova sahrane kojoj će prisustvovati brojne zvanice iz sveta nadovezao se na negativnu reakciju javnosti na otkrića neugodnih veza vladajuće partije i Abea s verskom grupom za koju kritičari tvrde da je kult.
Današnjoj ceremoniji prisustvuje oko 4.300 zvanica među kojima 700 stranih zvaničnika.
Među stranim gostima je i potpresednica SAD Kamala Haris, indijski premijer Narendra Modi i njegov australijski kolega Entoni Albaneze, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Srbiju predstavlja premijerka Ana Brnabić.
Kina sa kojom Japan ima zahladnele odnose poslala je predstavnika, ali ne člana vlade.
Posle intoniranja nacionalne himne i minuta ćutanja biće održano više govora.
Japanski car Naruhito i njegova supruga Masako nisu prisutni zbog njihovog statusa politički neutralnih simbola, ali prisustvuju drugi članovi carske porodice.
Dodik: “Ja sam protiv rata, ali sam uveren da je Rusija bila prinuđena na ovakve poteze”
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je večeras da Srbi mogu da računaju na prijateljstvo Rusije, što mu je tokom nedavnog susreta u Moskvi potvrdio u ruski predsednik Vladimir Putin.
On je naveo da mu je Putin rekao da ceni poziciju Srbije i Republike Srpske i njihov pristup u vezi sa sankcijama Rusiji, kao i da često razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da će održavati najbolje moguće odnose.
“Rusija je velika zemlja, ali ne zaboravlja prijatelje i Srbi mogu da računaju na tradicionalno prijateljstvo Rusije”, rekao je Dodik u emisiji Oko Radio-televizije Srbije (RTS).
Još je kazao da mu je ruski predsednik rekao da “ne vidi racionalnost u ponašanju Evrope i izborima koje pravi, kao ni zašto nisu želeli da čuju Rusiju”.
Upitan da li se plaši da RS može doći u tešku poziciju zbog toga što on otvoreno podržava Putina, Dodik je rekao da je “jasno govorio da je protiv rata, ali da je uveren da je Rusija bila prinudjena da povuče poteze kakve je povukla”.
“To je igra velikih na koju ja ne mogu da utičem. Imamo u BiH Zapad, Brisel, Vašington, koji su stalno protiv RS i srpskog naroda. Nisam mogao drugačije da se ponašam, ali da jesam, šta bih dobio? Izgubili bismo savezništvo Rusije, a ne bismo nikog drugog dobili na svojoj strani”, oceio je on.
Navodeći da je EU obustavila finansiranje izgradnje dela autoputa, odnosno koridora u delu koji prolazi kroz Republiku Srpsku, on je kazao da “ne znači da RS nema alternativu”, i da će obezbediti novac za 40 kilometara tog puta.
“Oni nam daju kredite, a hoće da im aplaudiramo. Čim im nešto ne odgovara zaustavljaju radnju. To je stvar nemoći ili nestrpljenja u Evropi zbog svega ovoga”, ocenio je Dodik.
Govoreći o poziciji Srbije, srpski član Predsedništva BiH je ocenio da je Srbija otišla mnogo dalje na evropskom putu i ima mnogo više evropskih investicija, a predsednika Srbije Aleksandra Vučića je nazvao “ozbiljanim državnikom koji vodi odmerenu politiku i u interesu Srbije”.
“Smatram da je ta politika racionalna, umerena i odgovara interesima Srbije. Srbija je daleko više otišla na putu ka EU, tu je mnogo više investitora, najveći spoljnopolitički ekonomski partner Srbije je EU i o tome mora da se vodi računa”, rekao je Dodik.
Govoreći o predstojećim izborima u BiH i Republici Srpskoj, Dodik, koji je kandidat za predsednika RS, smatra da će i on i kandidatkinja njegovog SNSD-a za člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović odneti pobedu, a da će SNSD osvojiti “apsolutnu relativnu većinu”.
Komentarišući izbore za Predsedništvo BiH u Federaciji BiH, on je rekao da kod Bošnjaka postoje dva ujednačena kandidata – Bakir Izetbegović (SDA) i Denis Bećirović (SDP).
Dodik smatra da će njihov rivalitet podeliti glasačko telo, tako da Željko Komšić (DF) neće moći da računa na bošnjačke glasove prilikom izbora za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Govoreći o Borjani Krišto (HDZ BiH) kao kandidatkinji, on je rekao da je “reč o dami koja je čvrsto opredeljena za Dejton i da nije spremna za bilo šta na štetu bilo koga, pogotovo ne Hrvata”.
Smatra da bi u slučaju da Cvijanović i Krišto budu izabrane u Predsedništvo BiH to omogućilo da postoji važan zbir prilikom glasanja o većini pitanja, a da su dosad Džaferović i Komšić uvek glasali tako da se ne desi da neki od njih bude na strani Dodika.
Potpredsednica SAD Kamala Heris posetiće demilitarizovanu zonu na Korejskom poluostrvu
Potpresednica SAD Kamala Haris u četvrtak će tokom posete Južnoj Koreji obići demilitarizovanu zonu koja deli Korejsko poluostrvo, saopštila je Bela kuća.
Poseta ukazuje na angažovanje SAD naspram svake pretnje Severne Koreje, navela je danas Bela kuća.
Potpresednica SAD odaće počast “zajedničkom žrtvovanju” desetina hiljada američkih i korejskih vojnika koji su se zajedno borili tokom Korejskog rata završenog primirjem i podelom polustrva 1953, dodaje se u saopštenju.
Poseta američke potpredsednice demilitarizovanoj zoni mogla bi da izazove bes Severne Koreje koja je nazvala predsednicu Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi “najgorom uništavačicom medjunarodnog mira i stabilnosti” posle njene posete toj zoni u avgustu.
Pjongjang je takodje upozorio juče da Južna Koreja i SAD rizikuju da izazovu rat time što su u blizini poluostrva počeli prve zajedničke pomorske vežbe u pet godina.
Kamala Haris stigla je danas u Japan gde prisustvuje zvaničnoj sahrani bivšeg američkog premijera Šinza Abea u prisustvu stotina drugih stranih zvaničnika. Ona je pre toga razgovarala sa aktuelnim japanskim premijerom Fumiom Kišidom.
Južnokorejski premijer Han Duk-so takodje se sastao danas sa američkom potpresednicom u Japanu. On je rekao da će njena poseta demilitarizovanoj zoni biti vrlo simboličan pokazatelj angažovanja SAD za bezbednost i mir na Korejskom poluostrvu.
Severna Koreja više meseci sprovodi niz proba oružja u vreme kada su pregovori sa medjunarodnom zajednicom o njenom nuklearnom i raketnom programu na mrtvoj tački.
Pjongjang je u maju lansirao svoju prvu interkontinentalnu balističku raketu od 2017. godine, a početkom septembra usvojio novu doktrinu proglašavajući da zemlja nikad neće odustati od atomskog oružja.
Južnokorejski i američki zvaničnici mesecima već upozoravaju da je severnokorejski vodja Kim Džong Un priprema da sprovede novu nuklearnu probu.
Letelica NASA namerno udarila u asteroid u probnoj misiji
Letelica američke svemirske agencije NASA namerno je noćas udarila u asteroid sa ciljem da ga skrene sa njegove putanje u probnoj misiji bez presedana koja treba čovečanstvu da pokaže da li će moći da se odbrani od potencijalne buduće pretnje.
Letelica Nase, manja od automobila, udarila je svoju metu brzinom većom od 20.000 kilometara na sat u predvidjeno vreme (1.14 po srednjoevropskom vremenu danas), prenosi Frans pres.
Timovi Nase okupljeni u kontrolnom centru misije u Lorelu u američkoj državi Merilend, s oduševljenjem su pratili spektakularne snimke asteroida kako se približava neposredno pre sudara.
Galaktički veliki udarac dogodio se na udaljenosti od 9,6 miliona kilometara, sa svemirskom letelicom nazvanom Dart koja je udarila u asteroid od 160 metara nazvan Dimorfos brzonom od 22,500 kilometra na sat.
Naučnici su očekivali da će udarcem da se napravi krater, izbaci kamenje u svemir i najvažnije da se malo promeni orbita asteroida.
Iako je udarac bio odmah očigledan, radio signal Darta je odjednom prekinut, biće potrebno više dana ili nedelja pre nego što se utvrdi u kolikoj meri je promenjena putanja asteroida.
Očekuje se da putanja bude promenjena jedan stepen, što ne zvuči da je mnogo, ali naučnici kažu da će to predstavljati znatnu promenu tokom godina, prenosi AP.
Naučnici i sturčnjaci za odbranu planete više vole da malo pomere preteći asteroid ili kometu sa putanje, nego da ih raznesu i stvore više delova koji bi mogli da padnu na Zemlju.
Misija koja je koštala 325 miliona dolara predstavljala je prvi pokušaj promene položaja asteroida ili nekog prirodnog objekta u svemiru.
“Dinosaurusi nisu imali svemirski program da znaju šta dolazi, ali mi imamo”, rekla je viši stručnjak Nase za klimu Ketrin Kalvin u osvrtu na masovno izumiranje dinosaurusa pre 66 miliona godina koje je, veruje se, izazvano velikim udarcem asteroida, vulkanskim erupcijama ili obe te pojave.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama današnjih izdanja najviše pišu o nadzoru onih koji su odslužili kazne zatvora zbog silovanja, o predstojećem samitu lidera EU u Pragu i stavovima Zapada prema Srbiji u kontekstu njenih odnosa sa Rusijom.
ALO – „Čelična pesnica steže Srbiju“, list piše o zahtevima SAD i EU zbog Rusije.
BLIC – „Pored antivaksera sad se pojavili antipopisari“, o novoj teoriji zavera u Srbiji. „Pred Srbijom 10 vrućih dana sa pritiscima sa svih strana“, o tome šta čeka Srbiju, uoči sastanka lidera EU 6. oktobra u Pragu, kome će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
VEČERNJE NOVOSTI – „Priprema se i registar silovatelja“, o merama za odvraćanje od ponavljanja zlodela. „Srbija na udaru zbog kalendara sastanaka“, o reagovanjima Zapada na plan bilateralnih konsultacija Srbije i Rusije.
DANAS – „Moskva kao čuvar Vučićevog rejtinga“, o tome zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje novo „istorijsko“ obraćanje javnosti posle susreta sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom u Njujorku. List piše da ne postoji nadzor države nad počiniocima najtežih krivičnih dela u tekstu pod naslovom: „Gradjani prate osudjenog silovatelja“.
INFORMER – List prenosi upozorenje Evropske Unije Srbiji zbog potpisivanja dokumenta o saradnji Ministarstva spoljnih poslova sa Rusijom, i zahtev za uvodjenje sankcija toj zemlji „Brisel preti Srbiji“.
KURIR – O upozorenju epidemiologa „Grip će ove zime biti jak zato što smo skinuli maske“. „Preteći“, naslov je kojim najavljuje tekst o pobedi ekstremne desnice na izborima u Italiji.
NOVA – List piše o situaciji u nacionalnoj aviokompaniji: „Prinudno sletanje Er Srbije pod okriljem države“. List piše o problemima sa nadzorom onih koji su odslužili kaznu zbog silovanja „Sistem nema rešenje za silovatelje na slobodi“.
POLITIKA – „Evropa u Pragu testira prag izdržljivosti Srbije“, o predstojećem sastanku lidera EU u Pragu. „Nesuglasice oko zakazivanja Parade ponosa za 2023“, o dešavanjima u vezi sa Prajdom, najavljenim za iduću godinu.
SRPSKI TELEGRAF – „Srbiji uvode sankcije zbog Rusije“, list piše o upozorenju Evropske komisije i Evropskog parlamenta povodom zahteva da Srbija uskladi spoljnju politiku sa EU.
Tagovi
