Dobro jutro,

U Podgorici i 13 opština u Crnoj Gori održavaju se lokalni izbori, prvi nakon smene Demokratske partije socijalista sa vlasti. Biće ovo prvi test za stranke koje su tada uspele da smene DPS posle 30 godina vlasti, ali i da se suoče sa ocenom birača nakon pada dve vlade.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je usvojila odluku o utvrđivanju i objavljivanju rezultata opštih izbora u BiH, održanih 2. oktobra, za sve nivoe vlasti, osim za predsednika Republike Srpske.

Na Beogradskom sajmu danas, nakon dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, počinje 65. Međunarodni sajam knjiga pod sloganom „Povratak napisanih“. Manifestaciju će otvoriti Dušan Kovačević.

LOKALNI IZBORI U CRNOJ GORI

U Podgorici i 13 opština u Crnoj Gori održavaju se lokalni izbori, prvi nakon smene Demokratske partije socijalista sa vlasti. Biće ovo prvi test za stranke koje su tada uspele da smene DPS posle 30 godina vlasti, ali i da se suoče sa ocenom birača nakon pada dve vlade.

Iako su nakon izborne pobede stranke podržale vladu takozvanih eksperata, kojom je rukovodio Zdravko Krivokapić, dotadašnji profesor Mašinskog fakulteta, vlada je pala zbog toga što je izgubila podršku skupštinske većine.

Istu sudbinu doživela je i vlada lidera GP URA Dritana Abazovića formirana uz podršku DPS-a, a koja je izgubila poverenje te stranke nakon potpisanog Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Ovo je dakle prvi izborni test za sve političke aktere u Crnoj Gori koja je doživela velike političke promene, a koja je i dalje u turbulentnom političkom procesu, budući da vlada radi u tehničkom mandatu, a dva ministra smenjena su petak veče, tik pred izbornu tišinu. U subotu je stigla vest da je ostavku podneo i ministar bez portfelja Adrijan Vuksanović.

Osim u glavnom gradu, na birališta će i stanovnici Danilovgrada, Bijelog Polja, Bara, Budve, Tivta, Žabljaka, Kolašina, Pljevalja, Plava, Plužina, Rožaja i Šavnika, kao i nedavno formirane opštine Zeta, nastale izdvajanjem Golubovaca iz Podgorice.

Ipak, nema sumnje da će najvažnija izborna bitka biti u Podgorici. Upravo je glavni grad suvereno uporište DPS koji je rešio da na izborima u glavnom gradu učestvuje ujedinjen sa ostalim političkim partnerima. U pitanju je, kako je to rekao lider DPS-a Milo Đukanović – „suverenistički blok“ koji osim njegove stranke čine Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate (SD), Bošnjačka stranka (BS), Liberalna partija (LP), Građanska inicjativa „21 maj“, Demokratska unija Albanaca (DUA), Nova ljevica i Demokratska romska partija.

Zanimljivo da je DPS odlučio da ne stavi u naziv izborne liste ime svoje stranke, već će dosadašnji gradonačelnik Podgorice, kadar DPS-a Ivan Vuković, u izbornu trku pod listom Poket „Svi za naš GRAD – dr Ivan Vuković“.

Lista DPS-a je jedna od osam koje će učestvovati u Podgorci gde će u izbornu trku Socijalistička narodna partija čiji nosilac liste je Nebojša Vuksanović, dok su Demokrate ime lidera stranke Alekse Bečića stavili u naziv liste.

Izborno iznenađenje u Podgorici je odluka Demokratskog fronta da umesto jednog od svojih lidera koji se sam predstavljao kao mogući kandidat za gradonačelnika – Milana Kneževića, ne kandiduje, već da za nosioca liste stavi Jelenu Borovinić Bojović, ministarku zdravlja iz vlade Zdravka Krivokapića i lekarku pokojnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Novost u ovoj izbornoj trci je učešće novog Pokreta Evropa sad, čiji nosilac liste je Jakov Milatović, takođe ministar iz Krivokapićeve vlade, a koji je nakon minsitarskog mandata rešio da sa Milojkom Spajićem osnuje politički pokret. Biće ovo prvi put da dvojica, nekada najdražih Krivokapićevih ministara izmere na izborima podršku koju imaju kod građana.

Iako je u ime izborne liste GP URA stavio ime svog lidera Dritana Abazovića, nosilac njihove liste sa CIVIS-om i Albanskom alternativom je Luka Rakčević.

Na posredan način, u izbore se uključio i pomenuti Krivokapić, čiji je novoosnovani Demohrišćanski pokret na izborima u Podgorici podržao Demokrate.

REZULTATI IZBORA U RS

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) je usvojila odluku o utvrđivanju i objavljivanju rezultata opštih izbora u BiH, održanih 2. oktobra, za sve nivoe vlasti, osim za predsednika Republike Srpske.

Utvrđeni su rezultati za Predsedništvo BiH, parlament BiH, Narodnu skupštinu RS, parlament Federacije BiH i skupštine deset kantona u Federaciji BiH.

Prema tim rezultatima, novi članovi Predsedništva BiH su Denis Bećirović (SDP), Željka Cvijanović (SNSD) i Željko Komšić SNSD.

Najviše glasova u parlamentu BiH osvojile su tri vladajuće stranke – SDA, SNSD i HDZ.

Predsednik CIK-a Suad Arnautović izjavio je da će rezultati izbora za predsednika RS biti utvrđeni „kada se steknu uslovi“, navodeći da je do 18.00 2.239 glasačkih mesta izvršeno kontrolno brojanje na 1.070 iz 13 gradova i opština u RS.

„Očekuju da će ostatak aktivnosti ići bržom dinamikom, s obzirom da su na redu manje opštine. U Glavnom centru za brojanje radilo se nadljudskim naporima, u tri smene, a sve kako bi se ‘očistio nered koji je napravljen“, rekao je on posle sednice CIK-a.

Dodao je da je su sve aktivnosti „bile propraćene nezapamćenom hajkom na Centralnu izbornu komisiju BiH i njene članove“.

CIK je razmatrao i nekoliko zahteva za ponovnim brojanjem glasova, ali i za poništavanjem kompletnih izbora u BiH.

Odbijen je zahtev Jasmine Aganović za poništavanje izbora u RS, kao i zahtevi Liste za pravdu i red Nebojše Vukanovića, koja je tražila da se izvrši kontrolno brojanje glasačkih listića za Narodnu skupštinu Republike Srpske.

Odbijen je i zahtev Bosanske stranke (BOSS) za poništavanje izbora za Predsedništvo BiH.

Kao preuranjen odbačen je niz zahteva pojedinaca i stranaka za sve nivoe vlasti i pojedine opštine, jer se ti zahtevi, kako je navedeno, mogu podnositi tek kada se utvrde rezultati izbora.

POČETAK SAJMA KNJIGA

Na Beogradskom sajmu danas, nakon dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, počinje 65. Međunarodni sajam knjiga pod sloganom „Povratak napisanih“.

Manifestaciju, na kojoj će do 30. oktobra učestvovati više od 400 direktnih izlagača, kao i isto toliko suizlagača i firmi iz Srbije i inostranstva, otvoriće pisac i akademik Dušan Kovačević.

Svečano otvaranje sajma je u 18 časova, ali posetioci mogu da dođu već od 10 sati.

Zemlja počasni gost sajma je Rumunija, pa će se beogradskoj publici predstaviti više od 30 rumunskih autora.

Na sajmu će pored domaćih učestvovati i izdavači iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Mađarske, Nemačke, Belorusije, Rusije, Kine, Irana, Švajcarske, Maroka, Egipta, Indije i Poljske.

Gosti sajma će u ime zemlje počesnog gosta pozdraviti rumunski pesnik i pisac Mirče Dinesku, a gosti manifestacije biće između ostalih i pisci Ajfer Tunč iz Turske, Patrik Beson iz Francuske, Đovani Dozini iz Italije i Đorđe Matić iz Hrvatske, najavili su organizatori.

Ovogodišnji program sajma je koncipiran u sedam celina koje su posvećene savremenoj književnosti i izdavaštvu, aktuelnoj teorijskoj i kritičkoj misli, uređivanju i opremanju kjiga, kao i odnosu savremenih medija prema knjizi.

Biće postavljene i izložbe posvećene Vasku Popi, Borislavu Pekiću i Žoše Saramagu.

Sajam će, od 24. do 27. oktobra, raditi od 10 do 20 sati, a od 28. do 30. oktobra od 10 do 21 sat.

Pojedinačna ulaznica za sajam je 300 dinara, kolektivna ulaznica plaćaće se 200 dinara, a cena parkinga biće 150 dinara po započetom satu.

I DRUGE VESTI

Borelj: „U dijalogu Beograda i Prištine najvažnije pronaći održivo rešenje“ 

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj izjavio je posle razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je u dijalogu Beograda i Prištine najvažnije pronaći održivo rešenje.

„U sadašnjem geopolitičkom okruženju, važnije je nego ikada pronaći održivo i sveobuhvatno rešenje za normalizaciju odnosa. Ostajemo u bliskom kontaktu“, napisao je Borelj na svom tviter nalogu.

Premijer takozvanog Kosova Aljbin Kurti je posle sastanka sa ambasadorima zemalja velike petorke u petak razgovarao sa Borelom, a glavna tema bio je dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.

Dodik: „Svi koji mogu, a ne dođu na miting 25. oktobra, protiv su RS“

Srpski član Predsedništva BiH u tehničkom mandatu i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da su protiv Republike Srpske svi oni građani ovog entiteta BiH koji mogu, a neće doći na miting vladajućih stranaka 25. oktobra u Banjaluci.

„Proteklih dana mnogo ljudi od mene tražilo da se održi miting kako bi narod izrazio svoju volju. Očekujemo mnogo ljudi, sve one kojima je stalo da srpski narod ovde odlučuje sam o sebi. Oni koji mogu da dođu, a neće – protiv su Republike Srpske“, rekao je Dodik u Višegradu, prenela je Radio-televizija Republike Srpske

On je najavio da će na tom mitingu biti doneti određeni stavovi, koji će biti smernice za politiku u narednim godinama, dodavši da će se raditi „na jačanju subjektiviteta Republike Srpske i vraćanju nadležnosti za izbore na entitetski nivo“.

„To znači da će izborni zakon RS dati pravo da Republika Srpska putem izborne komisije provodi lokalne, kao i izbore za Narodnu skupštinu i predsednika RS, a ne CIK koji inače po Ustavu nema to pravo“, naveo je Dodik.

Dodao je da „neki iz (opozicione stranke) SDS-a i PDP-a potrudili da suvereno pravo naroda da odlučuje na izborima prenesu nekim neodgovornim ljudima u Sarajevu, koji se loše odnose prema svemu što je u Republici Srpskoj“.

Posle dva protesta opozicije u Banjaluci održana, zbog, kako su naveli, izborne krađe 2. oktobra, vladajući SNSD je zakazao miting za „odbranu narodne volje“ 25. oktobra u najvećem gradu RS.

CIK BIH je 10. oktobra donela naredbu za ponovno brojanje glasova zxa predsednika RS, zbog, kako su obrazložili brojnih nepravilnosti na tom izbornom nivou.

Tada je CIK prestao da objavljuje rezultate izbora za predsednika RS, prema kojima je Dodik imao prednost od oko 30.000 glasova u odnosu na opozicionu kandidatkinju Jelenu Trivić.

Netanjahu će razmotriti naoružavanje Ukrajine ako opet bude premijer

Vođa izraelske opozicije Benjamin Netanjahu izrazio je nadu da predsednik Rusije Vladimir Putin počinje da sumnja u svoje ekspazionističke napore i najavio da bi razmotrio da li da snabde oružjem Ukrajinu ako bi ponovo postao premijer posle izbora 1. novembra.

Ta izjava, kako se čini, predstavlja odstupanje od njegovog stava, koji dugo nije menjao, da bi Izrael trebalo da bude neutralan u odnosu na rusku invaziju na Ukrajinu, imajući u vidu želju da zadrži slobodu kretanja kako bi napadao iranske mete u Siriji čije nebo kontroliše Moskva.

Na novinarsko pitanje da li veruje da Putin deluje racionalno dok širi ruske vojne operacije u Ukrajini Netanjahu je odgovorio da misli da se predsednik Rusije rukovodi „svojom vizijom o obnavljanju velikog ruskog carstva i da se nada da počinje da sumja u to“.

Bivši premijer Izraela je međutim rekao da ne želi da se „igra psihologa“, već da bude ponovo na čelu vlade, da dobije sve informacije i da onda odluči šta, ako uopšte nešto, može da se uradi u tom sukobu van onoga što je do sada urađeno, preneli su izraelski mediji.

Netanjahu je podsetio da je aktuelna vlada na udaru kritika jer odbija da snabde oružjem Ukrajinu i da je njemu nedavno postavljeno pitanje o tome, te da će razmotriti odgovor kada bude na funkciji.

„Svi mi imamo simpatije prema Ukrajini. To pitanje se čak ni ne postavlja i ja se ne razlikujem“, rekao je Netanjahu, dodavši da je od njega traženo da posreduje između Rusije i Ukrajine posle izbijanja rata.

Tadašnji premijer Izraela Naftali Benet je pokušao da posreduje između predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i Putina i putovao je u Moskvu i nekoliko puta razgovarao sa oba lidera, ali njegova nastojanja nisu urodila plodom i njegova vlada je počela da se osipa.

Netanjahu se ranije hvalio bliskim odnosima sa Putinom, a sada je izrazio očekivanje da će mu posredovanje ponovo biti ponuđeno ako bude opet izabran za predsednika vlade.

Više desetina hiljada ljudi u Berlinu poslalo poruke solidarnosti iranskim demonstrantima

Više desetina hiljada ljudi okupilo se u Berlinu u znak solidarnosti sa antivladinim demonstrantima u Iranu.

Berlinska policija je procenila da je na skupu bilo 37.000 ljudi.

Učesnici su nosili iranske zastave i transparente na kojima su ispisane kritike iranskim liderima i podrška Irankama i Iračanima, na engleskom i nemačkom jeziku.

Ljudi su došli i iz drugih krajeva Nemačke i Evrope.

Okupljeni su sa skupa takođe pozvali na društvenu solidarnost zbog potencijalne energetske krize, a istaknuta su i druga važna pitanja.

U Teheranu je održano više antivladinih protesta na nekoliko univerziteta.

Neredi širom Irana počeli su posle smrti mlade Iranke Mahse Amini, koja je preminula pošto ju je pretukla iranska policija za moral jer navodno nije pravilno nosila hidžab.

Više od 200 ljudi je nastradalo u nasilnom suzbijanju protesta.

Oko 300 spašenih migranata iskrcalo se u južnu italijansku luku

Oko 300 migranata iskrcalo se u južnoj italijanskoj luci Taranto pošto su spašeni sa mora u pet različitih operacija humanitarnog broda kojim upravlja međunarodna nevladina organizacija „Lekari bez granica“.

Polovina od 293 spasena putnika bili su maloletnici bez pratnje, kažu operateri misije.

Lekari bez granica objavili su na Tviteru da su se muškarci, žene i deca suočili sa „mučnim putovanjima, zlostavljanjem i pritvorom u Libiji“ pre nego što su krenuli preko Sredozemnog mora.

Oni su spašeni u međunarodnim vodama kod Libije i Malte. Najviše migranata bilo je iz Gambije, Egipta i Libije, navode spasioci.

Italijanske vlasti dozvolile su iskrcavanje migranata u luku u Tarantu na jugoistoku zemlje devet dana nakon prvog spasavanja.

„Vreme koje je potrebno pre dobijanja dozvole za iskrcavanje je predugo. Trebalo je da bude dodeljena odmah nakon operacije spasavanja“, saopšteno je iz Lekara bez granica.

U odvojenoj operaciji rano u subotu, drugi humanitarni spasilački brod spasio je oko 35 migranata, među kojima i troje dece, većinom iz Sirije, u međunarodnim vodama kod Malte.

Nova italijanska premijerka krajnje desnice Đorđa Meloni (Giorgia), koja je stupila na dužnost, obećala je tokom svoje kampanje da će suzbiti ilegalnu imigraciju.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – „Naprednjaci i socijalisti odlučuju o imenima ministara“, o zasedanjim najviših stranačkih organa Srpske napredne stranke i Socijliastičke partije Srbije. List prenosi izjavu Ruskinje koja sa porodicom spas od rata našla u Srbiji u tekstu pod naslovom: „Srbi ne ložite se: Vi Ruse niste „bratski narod“.

VEČERNJE NOVOSTI – „Nasilnici i žrtve nisu samo poznati već i običan svet“, kaže zamenica tužioca Drunovnog javnog tužilaštva u Beogradu Tatjana Le Ru. List prenosi izjavu selektora Poljska Nikole Grbića u tekstu pod naslovom: „Teško je viditi ekipu protiv moje otadzbine“.

POLITIKA – List piše o tome da li je prošlo vreme knjige u tekstu pod naslovom : „Sad čitamo više jer listamo i „klikćemo“. „U novoj Vladi biće 25 ministarstava“, tekst o sastavu novog kabineta Ane Brnabić.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1956. – Uličnim demonstracijama studenata i radnika u Mađarskoj je počela antikomunistička pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile u krvi 4. novembra 1956.

1789. – Rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, autor prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji poznatog pod imenom Sretenjski ustav (1835). Pokrenuo je i uređivao „Novine serbske“ (1813-22) u Beču, a potom je kratko vreme bio ministar prosvete i urednik prvih novina u Srbiji Miloša Obrenovića.

1917. – Na sednici Centralnog komiteta ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) doneta je odluka o podizanju oružanog ustanka. U pripremama i izvođenju Oktobarske revolucije od tada neposredno učestvuje Vladimir Iljič Uljanov (Lenjin).

VREMENSKA PROGNOZA

Iznad većeg dela Srbije danas će biti pretežno sunčano i toplo, sa najvišom dnevnom temperaturom do 25 stepeni, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Samo ujutru na istoku, a posle podne u Vojvodini moguće je prolazno naoblačenje koje ponegde na severu može usloviti slabu kišu.

Ujutru će duvati slab i umeren severozapadni vetar, tokom prepodneva u skretanju na južni, dok će na istoku veći deo dana duvati umeren, povremeno i jak severozapadni, posle podne u slabljenju.

Najniža temperatura biće od četiri do 13, a najviša dnevna od 21 do 25 stepeni.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-562-od-20-oktobra/
Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.