Dobro jutro,
Emanuel Makron, Marin Le Pen, Francuska, 24. april i drugi krug predsedničkih izbora. U naredne dve nedelje Francuze očekuje, sasvim izvesno, velika i brutalna kamapanja oko budućnosti zemlje. Na jednoj strani je Makron, centrista koji se pozicionira kao proevropski „progresivac“. Na drugom polu je Marin Le Pen, desničarka sa izrazito negativnim stavovima prema evropskim integracijama i NATO-u.
Izveštaji sa terena u Ukrajini, ali i izjave ukrajinskih vlasti, ukazuju da se u narednim danima očekuje „velika i odlučujuća bitka za Donbas“. Dok sa druge strane, pojedini akteri ruskih akcija u Ukrajini tvrde da Rusija nije odustala od Kijeva.
Danas se navršava 23 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a presuda njegovim ubicama i dalje nije pravosnažna.
FRANCUSKI IZBORI
Aktuelni predsednik Francuske, centrista Emanuel Makron osvojio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Makron se zahvalio glasačima što su ga podržali da uđe u drugi krug francuskih predsedničkih izbora i pozvao ih da blokiraju dolazak na vlast ekstremne desnice ukazujući da “ništa još nije odlučeno” u francuskim izborima.
“Pozivam sve uključujući one koji nisu glasali za mene u prvom krugu da se okupe iza nas. Rasprava koju čemo imati tokom 15 dana će biti odlučujuća za našu zemlju i za Evropu”, rekao je Makron.
Makron: “Blokirajte dolazak ekstremne desnice na vlast Još ništa nije odlučeno…”
Po prvim procenama na osnovu izlaznih anketa, on i kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen će se 24. aprila boriti za mesto šefa države. Po rezultatima tri instituta, Makron koji se kandidovao za drugi mandat, predvodi s procenom da je osvojio između 28,6 i 29,7 odsto glasova, posle izborne kampanje obeležene ratom u Ukrajinu, epidemijom koronavirusa i šestomesečnim predsedavanjem Evropskom unijom. Za Marin Le Pen koja je 2017. godine u drugom krugu izgubila od Makrona, činilo se da je blizu prvog mesta u prvom krugu, kako su ranije pokazale ankete javnog mnjenja. Pobeda Le Pen mogla bi da ima važne međunarodne posledice, s obzirom na njen negativan stav prema evropskim integracijama i želju da Francuska napusti integrisanu komandu NATO-a. Le Penova je pozvala Francuze da se “okupe” oko “velikog nacionalnog i narodnog projekta” i da sprovedu “veliku promenu”.
“Ono što će se odigrati (u drugom krugu) 24. aprila biće izbor društva i civilizacije”, rekla je Le Pen u svom prvom govoru po objavljivanju projekcija rezultata glasanja.
Le Pen: “Francusku ću dovesti dovesti u red za pet godina”
Trećeplasirani posle glasanja je kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon koji je dobio između 19,8 i 20,5 odsto glasova. Apstinencija glasača je posebno visoka, između 26,2 odsto i 29,1 odsto, što analitičari procenjuju kao vrstu prezira birača prema političkoj klasi. Kandidati za zaštitu životne sredine, komunisti i socijalisti u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj pozvali su svoje birače da u drugom krugu glasaju za Makrona. Kandidatkinja desnice Valeri Pekres rekla je da će glasati za Makrona u drugom krugu, ali se uzdržala od toga da pozove svoje birače da to učine. Prva koja je najavila podršku Makronu je predsednička kandidatkinja socijalista i gradonačelnica Pariza, An Idalgo, pozivajući svoje birače da 24. aprila u drugom krugu glasaju za dosadašnjeg šefa države. I Melanšon je pozvao svoje birače da nijedan glas ne daju Le Penovoj. S druge strane, kandidat ekstremne desnice Erik Zemur – koji je osvojio sedam odsto glasova – pozvao je svoje birače da u drugom krugu glasaju za Le Penovu. Ključni trenutak tokom naredne dve nedelje izborne kampanje biće 20. april kada će biti televizijska debata Makrona i Le Pen, a nnalitičari strahuju od uzdržanosti birača u drugom krugu glasanja.
RAT U UKRAJINI
Rat u Ukrajini ušao je u 47. dan. Savetnik ukrajinskog predsednika naveo je da će se ukrajinski i ruski predsednik Vladimir Zelenski i Vladimir Putin verovatno sastati nakon velike bitke za Donbas koju se uskoro očekuje. Takođe je naveo da Ukrajina spremno dočekuje „veliku bitku protiv Rusije i da „mora da pobedi“ da bi osigurala bolju pregovoračku poziciju.
Ukrajinske vlasti tvrde da su u regionu Kijeva pronađena tela više od 1.200 ljudi, kao i to da su ruske snage „svakodnevno ubijale civile“, što Moskva poriče. Zabeleženi su novi napadi ruskih snaga na istoku i jugu Ukrajine, a Kijev takođe navodi da su ruske snage raketirale i uništile aerodrom u Dnjepru. Sa druge strane, Rusija tvrdi da je visoko preciznim raketama uništen štab nacionalističkog bataljona „Dnjepar“. Zelenski je takođe sinoć upozorio svoje sunarodnike da će naredna nedelja biti presudna u ovom ratu.
„Ruske trupe će početi još veće operacije na istoku naše države. Mogu da upotrebe još više raketa protiv nas, još više bombi, ali mi se spremamo za njihovo delovanje, mi ćemo odgovoriti, rekao je Zelenski.“, rekao je Zelenski u redovnom noćnom obraćanju.
Ramzan Kadirov, šef ruske republike Čečenije, poručuje da će ruske snage krenuti u ofanzivu i to ne samo na Marijupolj, već i na Kijev i druge ukrajinske gradove, prenosi Gardijan izveštaj Rojtersa. U snimku objavljenom na njegovom Telegram kanalu najavio je da će prvo biti „oslobođeni“ Lugansk i Donjeck, a zatim Kijev i svi drugi gradovi.
Austrijski kancelar Karl Nehamer planira da tokom posete Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu spomene navodne ratne zločine u Buči. Nehamer će biti prvi evropski lider koji se sastao sa ruskim predsednikom otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara.
Najvažnije događaje o ratu u Ukrajini pratite, iz sata u sat, na sajtu Nedeljnika.
SLAVKO ĆURUVIJA
Novinar i vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je na današnji dan pre 23 godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštili su da će na mestu na kome je 1999. ubijen Ćuruvija, položiti vence i zapaliti sveće. UNS i NUNS su u zajedničkom saopštenju naveli da očekuju da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije.
Istakli su da je njeno izricanje čin koji treba da znači kraj nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i zatražili da se pravdi privede optuženi Miroslav Кurak, koji je i dalje nedostupan srpskom pravosuđu.
Naveli su da su u decembru prošle godine za ubistvo Ćuruvije pred prvostepenim sudom osuđeni Radomir Marković i Milan Radonjić na po 30 godina zatvora, Ratko Romić na 20 i Кurak, koji je u bekstvu, na 20 godina zatvora.
„Maratonski sudski proces, koji traje osam godina je pri kraju, a Apelacioni sud treba konačno da odluči po žalbama tužilaštva i odbrane“, navodi se u saopštenju.
Podseća se da je predmet od prošlog meseca u Apelacionom sudu, koji, kako navode mediji, čeka izjašnjavanje Tužilaštva za organizovani kriminal da bi zakazao javnu sednicu.
I DRUGE VESTI
Vučević: Nisu me ubedili da će Dačić da bude premijer
Potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević izjavio je da ga socijalisti nisu ubedili da njihov predsednik Ivica Dačić treba da bude premijer, napominjući i da mu se nije svidela izborna kampanja koju je vodila Socijalistička partija Srbije. Vučević je za današnje Večernje novosti rekao da ne zna da postoji takav dogovor da Dačić bude premijer, „a to što oni žele i to što su delili funkcije pre izbora, njihov je problem“.
„Možda su svoje birače uspeli da ubede u predizborni slogan ‘Dačić premijer’, ali mene sigurno nisu“, rekao je Vučević.
Prazneći kontejner iz štale, našao umetnička dela milionske vrednosti
Godine su protekle dok se ispostavilo da gomila smećem prekrivenih umetničkih dela nađena u jednoj napuštenoj američkoj štali vredi milione. Automehaničar Džered Vipl iz Voterberija je još 2017. za dodatni honorar praznio kontejner s otpadom iz jedne štale koju je trebalo raskrčiti i naišao na njemu zanimljive predmete prekrivene prljavštinom, koje je zadržao. Vipl je mnogo kasnije saznao da su to dela Frensisa Hajnsa, američkog apstraktnog ekspresioniste koji je preminuo 2016. u 96. godini, a svoja dela je držao u štali, izvestila je Medijska grupa Herst za Konektikat.
Stotine umetničkih dela koje je Vipl našao u kontejneru su slike, skulpture i mali crteži. Falk je procenio da se „zamotane“ slike mogu prodati za oko 22.000 dolara po komadu, a crteži za po oko 4.500 dolara. Vipl je prošle godine neka od tih dela izložio u galeriji u Voterberiju, a nedavno je odlučio da proda deo blaga. Sarađuje sa jednom njujorškom galerijom u pripremi izložbi u Njujorku i Konektikatu sledećeg meseca.
Srećko Mihailović (Demostat): „Ovde se razgovor u politici shvata kao dvoboj ‘carstva nebeskog i zemaljskog'“
Glavni istraživač Demostata sociolog Srećko Mihailović izjavio je da „ne zna da li ćemo ikad politiku shvatiti kao stvar razgovora, dogovora i kompromisa“, jer se „ovde politika shvata kao rat, pa ‘kom opanci kom obojci'“. Kako je Mihajlović naveo, „samo podanički narod može da mitologizuje kosovski boj, pa tako i danas mnogi politiku shvataju kao dvoboj između ‘carstva nebeskog’ i ‘carstva zemaljskog'“.
„Zato nam tako ide, nekom opanci a nekom obojci, a nekom i opanci i obojci. Nekima levi opanak pre izbora, desni opanak posle izbora“, rekao je Mhailović za današnji list Nova na pitanje o predstojećem susretu predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Dilasa.
VESTI IZ SPORTA
Završen regularni deo NBA lige
Kako je završen ligaški deo sezone, poznato je i ko će sa kim igrati u plej-ofu, kao i plej-inu koji mu prethodi. Jokić i Nagetsi će u prvoj rundi na megdan Golden Stejtu i Nemanji Bjelici. Bogdan Bodanović i Atlanta će igrati protiv Šarlota u prvoj rundi plej-ina, a da bi uspeli da obezbede plej-of, moraće da pobede i poraženog iz duela Bruklina i Klivlenda.
Timovi u obe konferencije igraju plej-in turnir, pa će sedmoplasirani i osmoplasirani igrati između sebe, a dan kasnije će snage odmeriti deveti i deseti tim Konferencije. Pobednik prvog duela će zauzeti sedmo mesto na tabeli, dok će poraženi igrati protiv pobednika duela devetog i desetog. Pobednik tog duela igraće plej-of kao osmi tim Konferencije.
DNEVNA ŠTAMPA
ALO – „Rasim za dlaku izbegao smrt“, o saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo Branko Gogić, direktor JP „Emisiona tehnika“ a predsednik SDPS Rasim Ljajić povređen. „Zabelele se srpske planine: sneg u aprilu“, promenljivo proleće“
BLIC – „Novi dronovi i avioni uskoro na nebu Srbije“ – najava nove kupovine opreme za Vojsku Srbije. „Ljajić teško povređen, poginuo Branko Gogić“ – o saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd-Niš.
VEČERNJE NOVOSTI – „Nisu me ubedili da je Dačić za premijera“ – stav potpredsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića. „Avioni Rafal za jača krila naše vojske“ – o najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
DANAS – „Vučić ima rezervni plan za vladu bez SPS“ – o mogućnostima za formiranje nove Vlade Srbije i beogradske vlasti. „Lideri SSP i SNS danas o rešavanju krize u Beogradu“ – najavljen sastanak predsednika Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa, i predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića.
NOVA – „Džakove sa izbornim listićima šest dana bez kontrole čuvao Vesić“ – Gradska izborna komisija u Beogradu, po navodima tog lista, prekršila zakon i zakasnila s odgovorom na prigovore opozicije. „Gde ide Ivica, ide i vlast“ – kaže u intervjuu sociolog i glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović.
INFORMER – Ukrajina „Putin završava rat do 9. maja?!. „Rasim Ljajić teško poveđen a njegov stranački zamenik poginuo“, osaobraćajnoj nesreći na auto putu.
KURIR – „Čudom preživeo“, o saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo Branko Gogić, direktor JP „Emisiona tehnika“ a predsednik SDPS Rasim Ljajić povređen. O najavljenim ulaganjima u Vojsku Srbije list piše pod naslovom „Sigurnost“.
SRPSKI TELEGRAF – „Rasilj Ljajić čudom preživeo tešku saobraćajnu nesreću, poginuo njegov najbliži saradnik“, piše list. Nova afera „Poruke kojim su naručivali VIP prostitutke“.
POLITIKA – „Danas sastanak Vučića i Đilasa“, najavljuje list. „Ljajić povređen, Gogić poginuo“, o saobraćajnoj nesreći na auto putu Beograd-Niš.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1977. – Preminuo je francuski pisac Žak Prever „pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće“, autor pesme „Barbara“, veoma popularan među mladima 50-ih godina prošlog veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“.
2002. – U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovan stalni Međunarodni sud za ratne zločine, pošto je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je taj sud uspostavljen.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će ujutru biti hladno, mestimično sa slabim prizemnim mrazom, a tokom dana u većem delu pretežno sunčano i malo toplije, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Samo na istoku će biti promenljivo oblačno ponegde sa kratkotrajnom kišom, na planinama sa snegom. Duvaće slab i umeren, severozapadni i zapadni vetar. Jutranja temperatura kretaće se od minus jedan do pet, a najviša dnevna od 12 do 15 stepeni.
U Beogradu će ujutru biti hladno, a tokom dana pretežno sunčano i malo toplije. Jutranja temperatura kretaće se od jedan do tri, a najviša dnevna oko 14 stepeni.
Korišćeni su izveštaji agencije Beta
Tagovi
